Poznati voditelj i jedan od najpoželjnijih muškaraca u zemlji Slavko Beleslin, za magazin “Story” prvi put govorio je o novoj vezi nakon razvoda, ljubavi koja mu je nenadano ušla u život!

Kupite SCANDAL! Šok paparazzo: OVO JE VERENIK MILICE PAVLOVIĆ! Otkrivamo od čega boluje: BRENI SE KRIVE ŠAKE DOK DRŽI MIKROFON! Dragana KRIJE PROŠLOST SA MARKOM MILJKOVIĆEM! (VIDEO)

Danijela Karić otkriva detalje – OVO je pravi RAZLOG RAZVODA Karleuše i Bojana!

Đoković ostavlja reket i uzima mikrofon u ruke? Jelena i Novak izašli zajedno na scenu pa zapevali!

Tokom prošle godine, Slavku Beleslinu (46) dogodile su se dve značajne stvari – zaljubio se, a na RTS-u je počela da se emituje njegova autorska emisija “Flešbek”, čija je prva sezona završena. Međutim, nedavno u medijima osvanula je vest da ga je Iva Šiđanin, njegova bivša supruga koja je radila sa njim na ovom projektu, tužila zbog austorskih prava. Kako je Iva istakla za Blic, Slavko Beleslin je samo sebe potpisao za autora.

Slavko Beleslin stavio tačku na brak sa suprugom Ivom

Povređena ovim gestom, pravdu je potražila na sudu a za domaće medije iznela činjenice koje su svih ovih godina bile zataškavane.

– Detalje u ovom trenutku ne mogu da iznosim, pošto smo praktično tek na početku. Emisija se i dalje emituje. To je projekat na kom smo moj suprug i ja radili skoro pet godina i danas se nalazimo nažalost u ovakvoj situaciji. Savim sigurno će biti prilike za neku dalju komunikaciju pošto se samo ročište i suđenje ovim putem nastavlja. Ni naš razlaz, verujte mi, nije bio tako lep kao što je to predstavljeno u medijima.

Slavko Beleslin progovorio o novoj devojci!

Slavko Beleslin podsetio se rečenice koju je izrekao u jednom intervjuu za “Story”.

– “Sva moja velika životna skretanja bila su šok za sve “gledaoce mog života””.

Na pitanje da li su novosti bile šok i za njega odgovorio je:

– Šok je svako napuštanje onoga što toliko ljudi zove “zona komfora”. Zanimljivo je koliko sam puta, dok sam bio bez posla i spremao emisiju, čuo “šta ti je” i “da li si normalan”, ali kad poslušate svoju dušu i intuiciju, na kraju sve ispadne dobro. Činjenica da su u toku pripreme druge sezone “Flešbeka” najbolji je dokaz da svako ko oseća da pripada negde drugde, treba da učini tih par koraka koji ga tamo vode.

Iako je i prilikom tog razgovora bilo jasno da mu se na emotivnom planu nešto lepo dešava, tada nije želeo da govori. Da li je bio u pitanju “test vremena”?

– Bilo je bolje pustiti da se sve otplete onako kako treba, bez uticaja sopstvenih želja, prohteva, naučenih obrazaca ponašanja… Najlepše je i najbolje učestvovati u svakom trenutku, ali ne dirigovati životom. Em to nije moguće, em su pokušaji frustrirajući. To su neke male lekcije koje sam naučio. S druge strane, odrekao sam se bilo kakvog filozofiranja o ljubavi za medije, pa sam se dvoumio da li uopšte da govorim o emocijama. Lekcija koju sam poneo iz prethodnog iskustva je – previše priče može sve da pokvari.

 

Slavko Beleslin otvoreno govori o starim ljubavima i koliko su uticale na obrasce o kojima priča.

– Toliko pesnika je o tome govorilo, ali ću citirati Džibonija, jer svi verovatno znaju njegov stih: “Platiće neko ni kriv ni dužan, kad ruku ti da, samo zbog toga što te na me podseća”. Stvarno je tako kod ljudi koji ne mogu da oproste. Zbog toga ostaju zarobljeni u klupku istih emocija i, samim tim, istih osoba koje privlače, pa im se dešava ista stvar. I na poslovnom i na emotivnom planu što pre treba da naučiš lekciju – poljubiš, ostaviš, oprostiš i onda ti se otvori novi horizont.

Slavko priznaje da je do ove lekcije doša intuitivno.

– Ako ti nešto ne ide na jedan način, probaj na drugi. Eksperimentalno sam utvrdio da je tako. Uzgred, “raditi na sebi” je jedan od najbesmislenijih izraza, uz neizbežno “ostvariti se u ulozi”.

View this post on Instagram

Pre dvadesetak godina moj tata je kod ambulante imao svog omiljenog uličnog psa. Posebno smo mu pravili i pakovali hranu koju je on kroz ceo grad nosio da nahrani Branka (dobio je ime po Branki, gospođi koja mu je napravila kućicu). Idila i ljubav je dugo trajala a čak ni naš kućni pas, Mica, nije pravila problem što su njene granule završavale negde na Košutnjaku. Jednog dana Branko je nestao. Oni koji su ga voleli nisu odustajali od potrage i tek posle nedelju dana našli su ga sklupčanog u žbunju. Bio je krvav. Odmah smo ga preneli u naš stan. Cvileo je sve vreme. Tata i brat su mu čistili rane, Mica je spavala pored njega a mama kuvala posebne obroke. Pronašli smo jedva rendgen za pse – kičma je bila slomljena, zadnje noge nepokretne a skoro svi unutrašnji organi povređeni. Preporučili su uspavljivanje. Nismo odustali i sledećih šest meseci smo ga lečili i oporavljali, sve dok nije počeo da trči na prednjim nogama po kući. Na kraju je udomljen u jednom prelepom azilu gde sam ga lično ostavio. Dvadeset godina kasnije ova priča, uz čudesan splet okolnosti, dovela je do dozvole da snimim kerušu Milu za Flešbek. Snimanje je inače zabranjeno ali "neko" se ipak setio mog brata i mene kako krajem prošlog veka donosimo povređenog psa. Eto, tek da znate šta je bilo iza kamera, i tek da znate da su nekada potrebne decenije ali da se dobra dela se uvek vraćaju.

A post shared by @ slavkobeleslin on

On govori i o trenutku susreta i dopadanja.

– Bila je to poslovna saradnja više ljudi, gde su svi svima bili simpatični, ali se ništa drugo nije dešavalo. Ponovo smo se sreli na projektu, od kog ništa nije bilo, ali to više i nije važno, jer se desilo nešto mnogo značajnije.

Kada je nedavno rekao: “Ranije sam mislio da je priča o podržavanju partnera čist kliše. Tek sada sam osetio šta to znači”. A evo i kako to objašnjava!

– Fiziološki smo svakih sedam godina nova osoba, jer nam se sve ćelije promene, a i mentalno se menjamo. U svakoj fazi života potrebno vam je nešto drugo. Kad sam imao dvadeset dve, podrška mi i nije bila potrebna; u tridesetim je već bilo drugačije, a sada mi neverovatno mnogo znači. Sreli smo se u trenucima koji mi nisu bili nimalo laki. U stvari, podršku sam prvo osetio, još dok smo se zbližavali. Zato sam to istakao, a ne zbog bilo čega ili bilo koga drugog.

Sada, kada se iz ove perspektive priseti incidenta na parkingu Beton hale kaže:

– Sve je pod kontrolom, rampe su na svojim mestima, na beogradskim parkinzima se čuju samo zrikavci i razgovor osoblja (smeh). Mada imam osećaj da se to desilo nekoj desetoj osobi, verujem da je te večeri trebalo da neka energija izađe iz mene i sva sreća da je i to završeno na pristojan način. Izvinio sam se, a izvinjenje je prihvaćeno. Ko zna, možda bih dobio neku bolest da nisam uspeo da na kućici iskalim negativnost koja se u meni sakupljala, makar u podsvesti. Tada sam ja, koji sam celog veka bio “good boy” nedelju dana bio “bad boy” i – mogu reći da to nije tako loše!

StoryPrivatna arhiva