Dea Đurđević se pojavila pred televizijskim gledaocima nasmejana i raspoložena kao da čitavih 5 meseci nije prolazila pakao. Oporavak i naporne terapije su iza nje posle teške saobraćajke koja je zadesila samo nekoliko stotina metara od zgrade u kojoj radi.

Sa svojim šarmantnim osmehom Dea je uskočila u kadar i našalila se u prepoznatljivom stilu:

“Molim vas uključite mod panorama da Sarapa i ja stanemo u kadar, jer teško da ćemo u običan stati jer sam se i ja ugojila”, rekla je voditeljka domah na početku pa razoružala sve na samom startu.

“Ovo je to jutro koje smo čekali i sa njim krećemo u nove radne pobede. Čekala sam ovaj dan jer on za mene znači povratak u normalan život. Nadam se da ću predstojeće terapije moći da uklopim sa poslom. Dobila sam instrukcije od doktora Bumbaširevića da ne smem mnogo i naporno da radim. Dobro jutro su mi poželeli doktori i sestre sa VMA i sa KCS gde sam se lečila. Mladen mi je poslao poruku: “Sve je isto, kao da nisi ni odlazila, a javio se i sa rečenicom: ”Dobro jutro za naše najbolje jutro”, tako da ovo zaista jeste naše najbolje jutro. Sinoć sam sedela sa mamom i drugaricama i kad sam pogledala u sat i shvatila da je ponoć rekla sam: Ajmo razlaz ja ujutru radim”. Svi smo se trgli jer je to bitna razlika u odnosu na prethodne mesece kad je za mene bilo najbolje da što duže svi sa mnom budu budni”, ispričala je Dea.

“U bolnici su me često pitali: ”Od čega si, ženo, kad si tako hrabra”. Imala sam dosta operacija za ceo život, petnaest njih. Najveću podršku uz mamu, baku i Mladena koji je ta naša muška figura i oslonac su mi moji najbolji prijatelji Daca, Tale i Kaća. Posle svake urađene vežbe, govorili su mi da uradim još jednu i da to mogu. Kad sam ležala i nisam mogla da se pomerim, zamišljala sam kako hodam. Kada sam počela da hodam, zamišljala sam kako radim. Sebi sam stalno zadavala nove izazove i zahteve i to me guralo napred, ali tek za godinu do dve, tako su lekari rekli, mogu da očekujem da budem ona stara Dea, da se sve vrati u normalu. Izgleda sa sam od mame nesvesno naučila da budem hrabra i da izgledam čelično, kao hladna lejdi koja ne pokazuje emocije. Meni je fizički bilo najteže, ali mislim da je mojoj Neni psihički bilo mnogo teže nego meni jer je gledala svoje dete kojem ne može da pomogne. Ona nije plakala ili bar ne preda mnom. S druge strane, Mlađa nam je bio oslonac za sve što ne možemo”, zaključila je Dea zahvalna svojoj majci, baki, i svom dečku Mladenu Mijatoviću.

Svet