zvonko

Druga “Food Talk” konferencija održaće se za manje od dve nedelje, 5. septembra, na Salašu 137, a tog dana hrana će „govoriti“ onako kako samo ona ume. Na konferenciji će prisustvovati mnogobrojni ljudi čije su profesionalne karijere usmerene ka hrani i od nje zavise, ali i svi oni koji dobru hranu vole i u njoj znaju da uživaju.

Tog hedonističkog dana, šlag na torti biće nastup Zvonka Bogdana. Na pitanje u čemu uživa, umetnik koji je već decenijama podjednako cenjen i voljen, odgovara:
– Obaveze su deo mog zanata, za koji sam se opredelio. Jako mi je važno da se ljudima, koji me slušaju, sve to dopadne. U privatnom životu mnogo toga mi predstavja zadovoljstvo. Dobar deo svog slobodnog vremena posvećujem životinjama, koje veoma volim.

Da li ste se i vi uverili u istinistost često pominjane tvrdnje da čovek nema bolje prijatelje od njih?
– Ljudi godinama o tome govore i odgovori su uvek potvrdni, a pogotovo kad ih dajemo mi, čiji poslovi iziskuju veliko strpljenje i razumevanje. Dobro nam dođe da se družimo s nekim ko ništa ne priča.

Dugo ste radili bez slobodnog dana. Da li je to stvorilo inerciju, pa i sada imate potrebu da stalno budete aktivni ili umete da, kao pravi Vojvođanin, uživate u miru?
-Vojvodina je nekad bila mirna, a sada taj mir postoji samo u pričama. Mislim da Vojvodina sada živi istim, uzburkanim životom kao i ceo svet. Treba pronaći neki miran kutak, a pametni to uspeju. Smatram da spadam u ljude koji su znali da ga nađu.

U jednom intervjuu ste, pričajući o vremenu kad ste pevali u beogradskom hotelu „Union“, rekli – nije se jelo uz muziku. Smeta li vam kad se ta dva zadovoljstva mešaju?
– Taj pogled je ostao iz austrougarskog stila življenja. Neko vreme je i u Beogradu bio prisutan, a trajao je sve do sedamdesetih godina prošlog veka. Onda su se promenila vremena i običaji, a to se desilo pod uticajem televizije, ploča, kompjutera, interneta, mobilnih telefona… Jednostavno, više i ne razmišljamo o tome, a ja želim da se ljudi koji me slušaju ponašaju komotno, kao kod kuće.

Da li vam je prijatnije kad pevate na salašima, gde ste „u svom elementu“, ili u koncertnim dvoranama?
– Hvala Bogu, poslednjih tridesetak godina radim samo ono što mi se dopada. Ne mogu tražiti da se vrati vreme „Uniona“, salaša i fijakera. Danas imamo urbane salaše, sa restoranima, gde ambijent jeste karakterističan za salaše, ali ne i aktivnosti koje se na njima odvijaju.

Ima li u Vojvodini, još uvek, pravih salaša?
– Ako biste se mnogo potrudili našli biste 0,1%. Ostalo je ili porušeno ili pretovreno u farme, na kojima oru i žanju velike mašine. Nekadašnji salaši su znali samo za kola, konje i fijakere.

Prošle godine o gastro-temama razgovarale su legende poput Olivera Mlakara, Steve Karapandže Đorđe Balaševića (kako je bilo možete pogledati OVDEa sve panele sa prve konferencije možete pregledati OVDE), vinari iz celog regiona, vlasnici restorana i mnogi drugi. Za ovu godinu spremljen je još zanimljiviji program.

Nakon završenih panela gosti konferencije gosti će se, osim uz koncert Zvonka Bogdana, opustiti i uz vrhunska vina koja nose ime ovog maga panonske muzike.

Budući da je broj mesta za učesnike konferencije ograničen – svi zainteresovani treba što pre da prijave svoje učešće. Način prijave i detaljan program možete pogledati OVDE.

food talk

Autor: Life Content