Voji Nedeljkoviću, voditelju muzičkog takmičenja Zvezde Granda, nije uopšte lako. Mnogi ga nazivaju domaćinom takmičenja čija je uloga veliki profesionalni izazov, ali i veliki napor i stres. Treba izaći na kraj sa često teškim, hirovitim i sujetnim članovima žirija, sa uzbuđenim takmičarima, njihovom emotivnom pratnjom…O svemu priča otvoreno samo za SCANDAL!

“Odgovorno jeste, jer ja stalno nešto pitam pratioce takmičenja, a oni odgovaraju.Teško je, jer radim stojeći! Zahtevno je, jer moramo napraviti priču o takmičarima iz drugog ugla. Zabavno je jer nema nameštenih situacija i nikad ne znaš kakva te iznenađenja čekaju.”

Pomisliš li nekad – šta mi je sve ovo trebalo, dođe li ti da se okreneš i pobegneš od svega?

“Ma kakvi! Nema potrebe da bežim. U vrhunskim uslovima, radim posao koji volim, kojim se bavim već tridesetak godina.”

Šta je domaćinu najteže, a šta najlakše?

“Ne znam na kog domaćina misliš…”

Na tebe, naravno!

“Domaćinu rataru je najteže kada mu se uništi letina. Domaćinu na slavi je najlakše kad mu gosti odu. Ako sam ja domaćin takmičenja, a kažu da jesam, onda moram da ti kažem da mi je najbitnije da se osećaju dobro i prijatno svi oni ljudi koji dođu kao pratnja takmičara. Da zajedno sa njima preživim tremu, stres i napetost koju imaju dok njihovi kandidati nastupaju.”

A šta je najlepše?

“Što se emisija tiče… To su trenuci kada se pojavi iskrena emocija, radost na nečijem licu, duhoviti komentari kad se žiri opusti. Onda je to zakucavanje u gledanosti subotom uveče, na svim kanalima na kojima se emisija emituje.”

Kako se slažeš sa članovima žirija? Daju li ti sugestije i instrukcije pre početka ili tokom snimanja?

“Sa članovima žirija se vidim pre početka snimanja, potom na pauzi i na samom kraju, kada biraju pevače koji prolaze u sledeći krug takmičenja. Obično je dobra atmosfera i sa svima postoji neka tema za priču. Dobro se slažem sa svima. A što se tiče instrukcija ili sugestija, to je sve u dogovoru sa produkcijom. Uostalom, nije moje da se mešam u rad žirija i da komentarišem njihove komentare.”


Ko je u žiriju najsmešniji, najduhovitiji, najdosadniji, najglasniji, najtiši, najfiniji?

“Kako-kad! Svako od njih ima svojih pet minuta, u svakoj emisiji. Najbolje je što sve nastaje spontano. Nema nikakve lažne dramaturgije i nameštenih situacija. Sve zavisi od toga kako takmičari pevaju, kako se ponašaju, kako izgledaju. Aca ume da se istakne u smešnim situacijama. Glasni su po potrebi svi. Sašu nervira kada nekoliko njih komentariše u isto vreme, pa se niko dovoljno ne čuje i ništa se dobro ne razume.”

Ko te najviše nervira?

“Davno sam naučio u ovom poslu da lične simpatije i antipatije ne smeju da pobede, da ne smeju da se vide i da ne smeju da smetaju poslu. Dok traje snimanje, nekad mi zasmeta kada se predugo raspravlja o nekim takmičarima, pa članovi žirija počnu da se ponavljaju braneći svoje stavove. Ali, to se u finalnom izdanju na TV-u ne vidi.”

Koga bi voleo da vidiš u žiriju, a nije tamo?

“Ovo je super postavka, niko ne nedostaje. Za iznenađenja je zadužena tajanstvena osoba. Do sada su to bili više nego zanimljivi gosti. Ni na snimanjima nemamo pojma ko je u pitanju. Saša to vešto krije, nemam pojma kako mu to uspeva.”

Koga bi izbacio iz žirija?

“Što ste tiče izbacivanja, ja samo izbacujem smeće iz svoje kuće i naporne ljude iz svog života.”

Kako bi tebi bilo na mestu takmičara? Zar ne bi i ti premirao od straha i treme?

“Nikada se nisam prijavljivao na muzička takmičenja. Uglavnom sam ih vodio. Ali, sećam se, kao golobradi dečak sam se prijavio na audiciju za voditelja, početkom osamdesetih. Taj osećaj treme, straha i nadanja nikada neću zaboraviti. Naravno da tada nisam prošao, ali me to nije obeshrabrilo. Posle nekoliko godina, počeo sam da radim na toj stanici.”

Kako bi ti bilo da je tvoje dete u Zvezdama Granda?

“Ne znam. Mog sina ne zanima pevanje. Verovatno bih prema njemu bio stroži nego prema ostalima.”

Gleda li on Zvezde Granda?

“Ponekad pogleda, ali češće igra plejstejšn.”

Da li te je neko od kandidata molio za protekciju ili tražio da kod nekoga intervenišeš?

“Nisam dobio nijednu nepristojnu ponudu do sada od takmičara. Isto mogu da kažem za njihovu pratnju ili navijače. Ne znam da li zbog toga što im delujem nepotkupljivo, ili zbog toga što misle da ne mogu da im pomognem. Šalu na stranu, nisam ja adresa za takvu vrstu zahteva. Radeći još davno na 3K-dur, na Trećem kanalu, dokazao sam da ono što vredi, to i prolazi. Najboljima ne treba protekcija.”

Da li je bilo pretnji i neprijatnih situacija?

“Pretnji nije bilo. Dešavalo se da se neki pratioci takmičara naljute na kritike žirija i u bekstejdžu počnu da se raspravljaju sa televizorom na kojem gledaju takmičenje. Ili, pokušaju meni da objasne kako je njihov takmičar super, a da žiri ne valja.”

Kad ti je bilo najteže?

“Najnezgodnije i najteže mi je bilo kada se u pratnji pojave deca. Kada ispadne njihov takmičar, onda počnu da plaču. Tu sam gotovo nemoćan! S obzirom da sam i sam roditelj, pokušam da uradim ili kažem nešto što će zaustaviti njihove suze. A  najlepše je, opet sa klincima. Kad prođe njihov takmičar, kad im to na lica nabaci osmehe, kad okice sijaju od sreće. Divno je i videti radost nekih ljudi koji su došli iz daleka, pa se raduju uspehu sina ili ćerke.”

Ostaneš li nekad bez teksta?

Pre neku godinu, imao sam za sagovornika suprugu takmičara iz Rumunije, koja nije znala srpski. U ovoj sezoni, bila je tu devojka, Australijanka, koja je navijala za svog momka. Nikad do tada nije bila u Srbiji. Morali smo da pričamo na engleskom. Bilo mi je teško i kada je ocu jedne takmičarke pozlilo, pa smo se uplašili da je u predinfarktnom stanju. Na sreću, sve se dobro završilo.”

Dobijaš li poklone od takmičara i njihove pratnje?

“Od nekih momaka iz Bosne dobio sam flašu rakije sa sve odštampanom etiketom na kojoj je bila moja fotografija i ispisano – Vojevača!”

Koji ti je bio najlapsus?

“Ih, ne znam… Bilo ih je, ali pošto se snima, ne idemo uživo, uvek mogu da ispravim grešku. Živ čovek. Ponekad se zapetlja jezik i pobegne misao.”

Najlepši kompliment koji si dobio od članova žirija ili kandidata?

“Pratioci takmičenja umeju da mi kažu da izgledam bolje i mlađe uživo, nego na televiziji. A ja im onda kažem da sam češće u životu uživo, nego na televiziji i da je to bolje nego da je obrnuto.”

Gledaš li Pinkove zvezde?

“Ne.”

Ne koristiš priliku da skinete neki njihov fazon? Ili fazone Milana Kalinića?

“Ne znam šta je kod njih fazon. Milan Kalinić je dobar glumac, spontan i neposredan kao voditelj. Nije nam isti način rada. Svako gura svoj stil.”

Ko je bolji voditelj, Saša Popović ili ti?

“Saša je producent, muzičar i voditelj. Ja sam samo voditelj. Na ljudima koji gledaju je da ocene i procene. Ovo je četvrta sezona da sarađujemo u istoj emisiji. Po svim pokazateljima, ubedljivo smo najgledaniji, ne samo u Srbiji, već i u regionu. Valjda smo dobra sinergija.”

Pomisliš li nekad – što ne odoh u pevače?

“Ne, to je hleb ne sa devet, već sa mnogo više kora. Mali broj uživa u povlasticama slave ili dobrog života.”

Lakše je biti voditelj?

“I jedan i drugi posao zahtevaju talenat, rad, upornost. Nravno, bitan je i faktor sreće.”

Ko su i kakvi su voditelji danas?

“Ima svega. Nekad je bilo popularno biti maneken ili stjuardesa. Danas bi mnogi da budu voditelji. Namnožilo se mnogo radio i televizijskih stanica, pa je lakše nego nekad doći do pozicije voditelja. Ali, to ne znači stvarno biti voditelj. Ima ljudi koji shvataju težinu izgovorene reči, misli i ponašanja. Međutim, mnogi razmišljaju samo o svom izgledu, atraktivnosti teme, a suština ih ne zanima. Ide se na faktor senzacije, provokacije, šokantnosti. Oni su kao šlag na torti. Lep na prvi pogled, a kada ga proba, čovek shvati da baš i nema neki ukus.”

scandalivan vučićević