unnamed

20. decembar 2013. godine 18:02

theeconomist

19. decembar 2013. godine 9:30

18. decembar 2013. godine 20:50

16. decembar 2013. 21:10

Konferencija povodom novog izdanja časopisa „The Economist: Svet u 2014.” održana je danas u beogradskom hotelu Hyatt Regency.

Color Press Grupa od 2009. izdaje godišnjak britanskog magazina The Economist u kojem o svojim očekivanjima za narednu godinu pišu vodeći svetski državnici i stručnjaci iz oblasti ekonomije, pa su se tako u Hayattu okupili najeminentniji privredni i finansijski eksperti iz zemlje i regiona.

Konferencija je svečano otvorena u 11 i 10, a tu čast imao je Laza Kekić, koji već tri decenije radi u Londonu, pri glavnom uredništvu magazina. U kratkom uvodno govoru on je izneo nekoliko ličnih zapažanja o tome šta će obeležiti narednu godinu. Gospodin Kekić je izneo sud da 2014. neće biti laka, ali da će ipak biti povoljnija i uspešnija od prethodne godine. Ponovo će u centru svetske pažnje biti kriza na Bliskom Istoku, ali i nada da će Iran i zapadne sile konačno doći do zajedničkog kompromisa. Još jedan od problema sa kojiima će se svet suočavati biće socijalna i politička nestabilnost i kriza demokratskog sistema koja se manifestuje sve nižom izlaznošću na izbore.

Prvi case study vodila je ekonomistkinja, bivša ministarka i guvernerka Narodne bankse Srbije, Kori Udovički. Glavna tema panela je bila tzv. “outsourcing” industrija i koliko je Srbija perspektivna destinacija za ovaj tip privrede. Kako je i sama gospođa Udovički naglasila ovaj slučaj je vrlo zanimljiv, jer je reč o studiji šansi i prepreka za ekonomski razvoj Srbije. Osnovni motiv je bila činjenica da je tokom 2013. godine Globalna kompanija NCR ušla u Srbiju, pa je u svom izlaganju gospođa Udovički pričalo o tome šta je privuklo NCR i kako ostale slične kompanije navesti da ulažu u Srbiju. Poznavanje stranih jezika, pre svega engleskog, privuklo je NCR i po tom parametru naša zemlja je visoko plasirana. Drugo što Srbija nudi su niži troškovi rada, stabilnost radne snage, priuštivost poslovnih prostora i veliku ponudu slobodnog prostora. Gospođa Udovički u svom izlaganju zaključuje da Srbija polako počinje privlačna destinacija i da je u stanju da pruži sve veći kvalitet usluge. Ipak, uprkos svim povoljnostima, presudna odluka NCR-a da dođe u Srbiju su bile subvencije koje je predložila Vlada i za koje se svi nadamo da će nadjačati loš brend koji Srbija ima u svetu. Zaključak prvog panela je bio da je najvažnije da Srbija koju mnogi percipiraju kao politički nestabilnu ostavi utisak pouzdanog i stabilnog partnera. Na kraju izlaganja gospođa Udovički je postavila pitanje da li je NCR prva lasta ili poslednji Mohikanac, kao i da se četiri velika globalna provajdera interesuju za ulazak u Srbiju, što je svakako dobar početak.

Sledeći prezenter bio je novinar, urednik, stručnjak za privredu i prvi čovek časopisa “Lider”, Miodrag Šaratović iz Zagreba. Njegovo izlaganje pod nazivom “Okanite se stranih investicija, okrenite se izvozu” je samo naizgled bilo suprotno, ali zapravo vrlo slično prethodnoj temi. Osnova njegove teorije je bio primer švedske kompanije “Ikea”… Miodrag ističe svoje dužno poštovanje prema skadinavskom gigantu, ali i činjenicu da će na 300 novih radnih mesta najmanje 500 postojećih biti izgubljeno i da će to imati neminovno loš uticaj na domaću privredu. “Vlada mora da se bavi izvozom, a ne privlačenjem stranih investicija po svaklu cenu”, izričit je bio gospodin Šaratović. Na kraju izlaganja pojavilo se interesantno pitanje kako obezbediti novac za domaće investicije? Gospodin Šaratović zaključuje da samo uz dobar podsticaj preduzetnici mogu sami da pronađu sredstva finansiranja i sredstva za izvoz.

Treći case study vodio je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, a glavna tema je bila perspektive i izazovi Južnog toka, posmatrani iz ugla koji javnosti nije bio dovoljno poznat. Njegovo izlaganje bazirano je na dva osnovna pitanja. Da li će biti Južnog toka i kako će izgradnja tog sistema uticati na odnose sa Briselom, s obzirom na evropske propise o energetskim paketima? “Alternativni izvori energije koje preporučuje Evropa imaju dve mane – deficitarni su i preskupi”, tvrdi Dušan Bajatović. “Centralna ekonomska, politička i vojna utakmica odigrava se u Aziji i Evropa to mora što pre da prihvati. Smatram da neće biti priblem sklopiti dogovor sa Briselom, s obzirom da u projektu južnog toka učestvuju vlade najuspešnijih evropskih zemalja.” Nove količine gasa iz novih izvora, pre svega Rusije i srednje Azije, značajno smanjuju rizik nestabilnosti, tvrdi direktor Srbijagasa. Ovim projektom Srbija bi trebala da postane čvorišna regionalna zemlja za transport gasa, što će biti višestruko korisno. Bajatović još iznosi predviđanje da bi do 2035. 60% evropskih potreba gasa trebalo da dolazi iz ovog pravca, što je ekonomski i geostrateški izuzetno važno. “Ovim tempom do 2016.godine bi prve količine gasa trebale do poteku preko Srbije”, završava svoje izlaganje gospodin Bajatović.

Poslednji panel je pokrenuo diskusiju da li će 2014. biti kao zloglasna Orvelova 1984, a voditelj je bila Biljana Stepanović, osnivač i generalni direktor Business Info Grupe, medijske kuće koja je lider u organizaciji međunarodnih poslovnih događaja u Srbiji.
Zaduživanje države se povećava, PDV raste, a strana ulaganja još uvek ne stižu. Kako povećati zaposlenost i da li vlada ima snage da donese zakon o radu, bili su samo neki od problema i pitanja sa kojima su se suočavali panelisti.

Prvi je reč imao Laza Kostić, regionalni direktor za Evropu, i direktor prognostičkog servisa u Economoist Intelligence Unit-u (EIU) u Londonu. On je naglasio da razvijene zemlje Evrope izlaze iz recesije, što je dobro i za zemlje Balkana. Prvi put za mnogo godina sve razvijene zemlje Evrope zabeležiće privredni rast u narednoj godini, ubeđen je Kekić.

Predsednik kompanije MK Group Miodrag Kostić je sledeći izneo svoje viđenje o problemu da li Srbija ima ideja, a nema dovoljno materijalnih sredstava, ili je situacija obrnuta? “Srbija ima slabu ekonomiju, mnogo zavisi od uvoza i ne može da vodi samostalnu monetarnu politiku. Banke će biti agresivnije u naplati svojih kredita, što će dovesti do povećanja kamata. Srbija mora da se pridruži i Americi i Evropi i uredi svoj bankarski sistem”, ubedljivo je govorio Miodrag Kostić.

Dejan Ljuština je voditelj regionalnog tima PwC-a za menadžment konzalting odgovornog za poslovni menadžment i on je pričao o tome zašto još uvek ne stižu strane investicije u region i kako nedostaje dobrih projekata u kojima će strani ulagačiti videti interes. “Mala preduzeća nemaju pomoć države i neminovno propadaju, što stvara rizik da postanemo striktno uvoznički region”, upozorava gospodin Ljuština i zaključuje: “Za dobro projekte mora se pronaći kapitala!”

Dušan Pavlović savetnik ministra pravde, zapitao se da li vredi dva puta sporovoditi istu meru povećanja PDV-a, a očekivati različite rezultate, te da li će budžetski deficit i javni dug opasti u narednoj godini? “Neophodno je sprovesti poresku reformu koja će smanjiti namete na zarade i rad, osloboditi zarobljene resurse i promeniti sistem subvencija”, rešenje je koje predlaže Pavlović.

Glan fiskalnog saveta republike Srbije Nikola Altiparmarkov tvrdi da je kresanje rashoda apsolutno neophodno za smanjenje javnog duga, a Zvonimir Mršić iz Podravke je pričao o benefitima i eventualnim opasnostima ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, kroz konkretne primere Podravkinog poslovanja. Njegov zaključak je da je za uspešnu privredu i poslovanje neophodno postojanje tzv. “trećeg tržišta”.

Aleksandar Krtinić iz Atlas Grupe, odgovoran za strukturiranje i implementaciju strategija finansijskog upravljanja i pravilnu primenu svih finansijskih procesa, je izneo svoje mišljenje kako region može da privuče, kao i šta ima da ponudi stranim investitorima. “Bitno je ljude edukovati i premostiti jaz između trenutnog sistema obrazovanja, potražnje na stranom tržištu i zahteva privrede. Regionalna saradnja i razmena iskustava je ključna za napredak čoveka u sistemu”, uvereno je završio izlaganje Aleksandar Krtinić.

Pitanjima iz publike i putem Tvitera okončana je ova svojevrsna promocija novog broja prestižnog magazina “The Economist – Svet u 2014.”, uz poziv organizatora da ponovno okupljanje u narednom decembru, a After work koktel priredila je vinarija Zvonko Bogdan.

Prezentacije učesnika konferencije

Tekst: Mladen Borocki, Life Content
Foto: Marko Tabašević, Life Content

economist
16. decembar 2013. godine 10:00

U beogradskom hotelu “Hyatt Regency” danas od 11h se održava konferencija “The Economist: Svet u 2014”, koja okuplja vodeće privrednike i finansijske i ekonomske stručnjake u regionu.
Color Press Grupa od 2009. izdaje godišnjak londonskog magazina “The Economist”, u kojem o svojim očekivanjima i projekcijama za narednu godinu pišu vodeći svetski državnici i ekonomisti.
Povodom izlaska novog broja – “The Economist: Svet u 2014” na jednom mestu okupiće se: Kori Udovički, CEVES, Aleksandar Krtinić, CFO Atlas Group, Podgorica, Zdravko Mršić, “Podravka”, Hrvatska, Miodrag Kostić, MK Group, Dušan Bajatović, Srbijagas, Dejan Ljuština, PricewaterhouseCoopers, Miodrag Šajatović, “Lider”, Zagreb kao i Laza Kekić, iz The Economist Intelligence Unit, London.

Autor: Life Content

Najzanimljiviji tvitovi na #SvetU2014

Media Clipping

Press Clipping

Video Clipping

Web Clipping