ivan-gavrilovic
Zvezda devedesetih Ivan Gavrilović objavio je nedavno novi album za izdavačku kuću “City Records” koji je, nažalost, prošao prilično nezapaženo. Ovaj pevač, koji se smatra začetnikom turbo-folka, poznat je po hitovima “200 na sat”, “Hoću s tobom da đuskam” i “Pevaj”, koji se i dalje vrte po noćnim klubovima. Zajedno sa ostalim srpskim muzičkim zvezdama s kraja prošlog veka učestvovao je u projektu “Volim devedesete” koji je zapalio publiku u velikim halama širom Srbije, a pre tri godine gledali smo ga u rijalitiju Farma.
Još kao osnovac, Ivan je pokazivao sklonost muzici, ali se pevanjem bavio iz zabave jer ga je mnogo više zanimao sport. Bio je talentovan fudbaler Crvene Zvezde za koju je igrao punih šest godina, a kasnije je prešao u Hajduk iz Kule, gde je proveo dve sezone.
Međutim, muzika ga je sve više privlačila pa je s drugarima osnovao prvu pop-dens grupu u Srbiji – “Funky House Band” za koju je napisao mnoštvo pesama. “Na Međunarodnom sajmu muzike, 1991. godine pojavili smo se kao potpuni anonimusi, ‘neki novi klinci’ koji se ni u snu nisu nadali nagradi. Međutim, na opšte zaprepašćenje, umesto neke tadašnje megazvezde, prvo mesto osvojili smo upravo mi. Nakon toga usledio je naš debi album sa velikim hitom ‘Idemo svi ruke gore’ sa kojim smo naredne godine napunili Sava centar. Bilo je četiri hiljade ljudi, što je izuzetan uspeh”, seća se Ivan koji je ubrzo napustio bend i započeo solističku karijeru.
Iz grupe nisam otišao drage volje, jednostavno su me izgurali. Bili smo mladi i mislim da je za naš razlaz kriva klasična mladalačka ljubomora. Teško je bilo nositi se sa činjenicom da publika uvek uzvikuje moje ime i da sam bio najviše zaslužan za toliko dobre energije u masi. Menadžer je u jednom trenutku poželeo da oseti slavu poput moje, pa i da se nađe na mom mestu, čak je podmićivao druge članove benda da mi podmeću“, priča nekadašnji muzička zvezda. Svoj prvi solo album ivan je objavio j1994. godine, a hit “200 na sat” otvorio mu je sva vrata – Ivan je ubrzo postao “kralj” diskoteka.
Zanimljivo je da ‘200 na sat’ nije bila po mojoj volji, želeo sam kvalitetniju pesmu, ali su me ubedili da će dobro proći. To se ispostavilo kao tačno i s vremenom sam shvatio da to možda i nije tako loše. Dobru smo stvar uradili, stvorili smo novu dimenziju u našoj muzici – takozvani turbo-folk”.
Ivanu je u početku smetalo što mnogi nisu znali da li da ga svrstaju u narodnjake ili zabavnjake i slaže se sa tim da muzika tog vremena nije bila naročito kvalitetna, ali smatra da je mnogo bolja od one koja nam se danas plasira. “Pre dve godine učestvovao sam na koncertu ‘Volim devedesete’ koji je napunio Beogradsku Arenu. Voleo bih da je to bila neka šala, ali nažalost nije. Ljudi su jednostavno željni takve muzike, dosta im je grčkog i turskog melosa. Mi u stvari uopšte više nemamo svoju muziku, već samo plagijate i gomilu takozvanih ‘pevača’ koji zavijaju kao ludaci“, ističe Gavrilović koji poslednjih meseci promoviše svoj novi album, ali mu, kako kaže, veliki problem predstavlja to što je naša država i danas, kao i nekada, suviše politizovana, pa je nemoguće držati koncerte ukoliko niste simpatizer ili član stranke koja je u toj opštini na vlasti. ‘
Ivana smo gledali u drugoj sezoni Farme, emitovanoj 2010. godine, u kojoj nije bio baš omiljen ukućanin, ali kaže da bi ponovo rado ušao u rijaliti, što zbog promocije, što zbog želje da ljudima pokaže da to ne mora da bude tako vulgarno i nenormalno. “Ljudima je potrebna privatnost i nije lako učestvovati u nekom rijalitiju gde znate da ste stalno pred okom kamere. Ali ipak, Farma 2 u kojoj sam učestvovao bila je super. Imali smo dobar i zanimljiv program i nismo nimalo ličili na ludnicu u koju se pretvorila poslednja Farma. Prosto ne mogu da verujem da su ti ljudi pristali da od sebe javno naprave majmune“, rekao je on.
Poslednjih nekoliko godina Ivanovo ime vezivalo se za nasilničke ispade u javnosti, a on ove incidente pravda nervozom i nezadovoljstvom situacijom u Srbiji. “Ljudi oko mene nemaju šta da jedu, svi pokušavamo da nekako preživimo. Negativna energiju koju reflektuju druge osobe upijam u mnogo većoj meri nego ranije i konstantno sam napet. Ne kažem da nisam kriv, pogrešio sam, ali su novine to dosta preuveličale, nije bilo baš tako strašno“, naglašava naš sagovornik koji je napisao knjigu o svojoj aferi sa Marijom, kćerkom tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. “Ta priča predstavlja pravi triler iz mog života. Otišao sam sa Marijom na odmor u Grčku, a nakon nekoliko dana morao sam da pobegnem kako bih sačuvao živu glavu. Pripadnici DB-a priveli su me jednog jutra, ali sam nekako uspeo da zbrišem iz hotela, doduše bez pasoša i prtljaga. Da nisam to učinio, pitanje je da li bih ostao živ, jer mislim da su hteli da me likvidiraju. U jednom dahu napisao sam priču o tome šta se sve dešavalo u Atini i kako sam uspeo da se vratim kući, ali još uvek ne znam kada i kako ću da je objavim“, kaže Ivan. ističući da živi mirnim porodičnim životom, sa suprugom Marinom i dvojicom sinova, četrnaestogodišnjim Nikolom i desetogodišnjim Ilijom. “Stariji sin voli da kuva, želi da bude kuvar, ali je, kao i tata, veliki talenat za fudbal. Kod mlađeg se već vidi da ima muzičkog dara, mada ne bih bio oduševljen ukoliko bi odlučio da mu to bude profesija”.

3692

hqdefault (1)

ivang

hqdefault

IVAN GAVRILOVIC 01

ivan

ivan-gavrilovic (1)
Tekst: Ivana Karanović, Life Content