kemal monteno omot albuma

Popularni sarajevski kantautor Kemal Monteno održaće solistički koncert na Dan žena, 8. mata, u Domu sindikata u Beogradu. Ovim nastupom on će obeležiti tačno četiri decenije od kada je prvi put samostalno stao na binu i baš u ovoj sali davne 1974. godine. Na ovom koncertu on će pored starih hitova predstaviti i svoj novi album “Šta je život” na kojem se nalazi 13 pesama.

Legendarni pevač istakao je da se veoma raduje ponovnom susretu sa Beograđanima u ovoj dvorani za koju ga vezuju lepe uspomene. Monteno, koji je omiljen među kolegama, na novom disku ima čak šest dueta – sa “Crvenom jabukom”, “Teškom industrijom”, Ondinom Delmestre, Paulom Jusić, Hankom Paldum i Nedom Ukraden. U naslovnoj numeri “Šta je život” pevač je opevao ljubav između svog oca Italijana i majke Bosanke.

Njegov specijalni gost biće pevač Dušan Svilar, sa kojim je pre šest godina snimio duet “Nije vredno sine moj”. Starijem kolegi Svilar će dovesti gošću iznenađenja – rusku pevačicu Kalinu Varabjevu, sa kojom je nedavno nastupio u Moskvi.

– To će biti 40. rođendan tog mog prvog koncerta u Beogradu. Meni je tada taman izašla druga ploča. “Žene, žene” se zvala i onda su me nagovorili: Ajde da napravimo i koncert “Žene, žene”. I tako je i bilo – rekao je Kemal.

Da li se u pesmama na novom albumu nalazi i nečega autobiografskog?

– Mene ljudi koji me ne poznaju često pitaju da li mi je ime neka umetnička izmišljotina, kao što to pevači često rade. I ja svaki put moram da kažem da nije i da mi je to prezime od oca i da drugo nemam. Onda slede potpitanja kako, odakle… Sad ja moram stalno objašnjavati da mi je otac Italijan, da mi je majka iz Sarajeva i da sam po majci “naš”, da otac još nije znao dobro srpski kad sam se ja rodio. I onda je on učinio majci, koja je muslimanka Bahrija, po volji da bude malo po njenom i tako sam dobio muslimansko ime, a očevo prezime.

Dakle, u pesmi “Šta je život” ste rekli jednu svoju životnu istinu?

– Uvek govorim istinu, sve priče u mojim pesmama su istinite. Koje god pesme da se setite, sve su to prave priče. Na primer, pesma “Bacila je sve niz reku” je istinita priča. Nija baš sasvim moja priča, dve su priče spojene u toj pesmi – jedna je mog Davorina Popovića, druga je moja iz mladih, dečačkih dana.

Koja je najličnija od tih emotivnih ljubavnih pesama?

– Najličnija je “Jedne noći u decembru”, koju sam posvetio mojoj Branki. Taman smo se počeli zabavljati, a onda sam ja morao da idem u vojsku, e, tada sam zamislio u glavi kako ću se ja vratiti, pa kako ćemo se mi oženiti i kako ću ja dobiti sina. Na kraju sam i dobio sina, koji se rodio baš u decembru.

Šta se u muzici promenilo za ovih 40 godina?

– Danas ako hoćeš da uspeš, ne moraš da budeš talentovan. Danas je došlo vreme antipevača. Ne mogu da shvatim da Ekrem Jevrić, čovek koji izvodi budalaštine i čiji sam snimak i ja pogledao da se nasmejem, ima više miliona pregleda na tom internetu, a ja sam mogao napisati i “Yesterday” i “My Way” i ne bi me gledalo 200 ljudi.

Napravili ste divne pesme i za druge autore, među kojima je čak i Toma Zdravković?

– S tom pesmom povezana je tužna priča. Kad je Toma bio u Sarajevu na Trebeviću, on je već tada bio bolestan, rekao mi je: “E kad ćeš jednom meni neku pesmu napisati, svi pevaju tvoje pesme.” Rekao sam: “Evo sad.” Otišao sam u njegovu hotelsku sobu, uzeo gitaru i pomislio: “Šta ću ja Tomi u pesmi napisati kad je on već sve otpevao.” Počeo sam da nabrajam sve njegove pesme, “Danku”, “Branku”, “Mariju” i setio se da mi je trenutak ranije rekao: “Joj, nisam dobro, brzo ću ja gore.” Tako je nastala pesma koja počinje rečima “Jednog dana kada odem, ostaće pesme”. I eto, više od dvadeset godina kako Toma više nije tu, ali je još živ.

Da li je ostao neki duet koji ste želeli, a niste napravili?

– Žao mi je što jedino s mojim Davorinom pokojnim nisam nikada napravio duet, a trebalo je i s njim biti jedna pesma na tom albumu s duetima, ali on i “Indeksi” tada nisu bili tu, bili su u Australiji. Na sledećoj ploči biće samo jedan duet – s njim. Slušao sam Natali Kol, koja peva sa svojim ocem Netom Kingom Kolom, koji je umro pre toliko godina, i svidelo mi se, te sam poželeo da i ja sa svojim Davorinom napravim takav duet.

Kako znate da će koncert uspeti?

– Moje pesme su male ljubavne priče, veoma iskrene, kad vidim da ulazi šest žena, pa jedan muškarac, znam da će koncert biti super. Žene bolje pevaju, bolje umeju da pokažu osećanja i umeju da uživaju u koncertu na način na koji muškarci ne umeju. Oni su slabi samo kad su sami, onda mogu da plaču gore nego žene. Važno je samo da ih niko ne vidi. Pred ljudima se pretvaraju, gutaju na prazno, knedla im u grlu, najrađe bi zaplakali, a ne smeju. Muškarci, u stvari, više plaču, ali krišom. Muškarci se više boje od žena, koje su hrabrije. Jačina žena leži u tome što one znaju da priznaju svaku emociju.

Autor: Life Content
Izvor: pressrs.ba