Rediteljka i glumica Anđelina Džoli je u razgovoru za “Pres nedelje” rekla da joj je veoma važno da predsednik SAD Barak Obama zna njen stav kao humanitarnog radnika, kao i da je dužan da iskoristi nesporan uticaj u svetu i pre svega pomogne nedužnim civilima. Ona kaže da sa predsednikom Sjedinjenih Država nije razgovarala o svom, malo je reći kontroverznom, filmu o ratu u BiH, već o tome kako pomoći zemljama u posleratnom periodu, u koje je svrstala i Srbiju.
“Sa njim sam razgovarala o Libiji jer sam bila u toj zemlji nekoliko dana pre nego što je Gadafi pronađen, i pričali smo o zemlji, intervenciji. Razgovarali smo i o humanitarnoj katastrofi i mestima kao što je Srbija, gde su mnogi ljudi propatili, izgubili posao i potrebna im je pomoć. Ekonomska kriza će posebno uticati na ta područja, još sveža od konflikta, i samo želim da se pobrinem da se na njih usmeri pažnja pre katastrofe”, kaže ona.
Anđelina je posebno nezadovoljna što međunarodna zajednica, kako podvlači, ponovo ne reaguje na vreme i dozvoljava novo krvoproliće, pre svega u Siriji. Ona je izrazila razočaranje odlukom Rusije i Kine da spreče intervenciju u ratom zahvaćenoj Siriji.
“Bila sam veoma uznemirena odlukom Kine i Rusije da spreče intervenciju u Siriji. I nadam se zato da će nastaviti zajednički da rade na tome i da će naći pravi način za rešenje tog problema. Moraju zajedno da intervenišu, ne može samo jedna zemlja da preuzme akciju. Potrebno je da se angažuju ljudi iz cele regije i počnu da rade zajedno”, smatra Džoli.
Upravo je to razlog što će njen naredni rediteljski poduhvat biti o Avganistanu. Ona kaže da već radi na scenariju, ali da zbog silnih obaveza prema šestoro dece, suprugu Bredu Pitu i promociji svog rediteljskog prvenca, na novom scenariju mora da radi noću, kad svi odu na spavanje. Džolijevoj je posebno drago što je za sve vreme snimanja filma imala podršku supruga Breda, koji ju je i nagovorio da drugima pokaže scenario i upusti se u snimanje o ratu o kojem pre toga skoro ništa nije znala.
“Ja nisam želela da budem reditelj, iako uživam u tome da posmatram glumce, volim taj odsjaj kamere na njima. Deca bi mi posle ručka uvek govorila: “O, mama, ti sad moraš na šminkanje”, a ja bih srećno uzvratila: “Ne, ovog puta ne moram”. Priča je nekako sama došla k meni. Bilo je veoma teško zbog svega, zbog teme, ljudi koji su učestvovali. Osećala sam odgovornost za sve, za njihove zemlje, za preživele u ratu. Bilo je momenata kada sam se pitala znam li šta ja to radim? Ali, moralo je da bude nešto što mnogo volim jer ne bih mogla da izguram projekat. Ne možete svaliti krivicu na drugog kad ste istovremeno scenarista, producent i reditelj. Ali, kad radite na nečemu što mislite da vredi, dobijate dodatnu strast i energiju da to završite. Bilo je ljudi koji bi to tehnički bolje odradili, ali meni je ovo bilo veoma, veoma važno i znala sam da ću to najbolje izbalansirati”, objašnjava Anđelina Džoli.
I dok već priprema scenario za drugi rediteljski poduhvat, a to je rat u Avganistanu, jer kako kaže “ne bi mogla da radi film bez žrtava”, Anđelina uz smeh kaže da bi njen naredni film mogao da bude crtać.
“Radiću možda nešto kao Diznijev film, da bih išla u Pariz (smeh). Ili nešto kao “Alisa u Zemlji čuda”, sa likovima koje volimo moja deca i ja. Omiljena mi je Zla maćeha iz ‘Uspavane lepotice'”, kaže Anđelina Džoli.

Izvor: Press, Vesti