“Santa leda” za vrele noći u Beču: Elvis Biberović, intervju

Puno prašine podiglo se poslednjih dana u Beču, a razlog tome je najava o otvaranju novog kluba. Naše je da sve saznamo prvi, pa smo razgovarali sa “krivcem” za bečke glasine. Elem, reč je o Elvisu Biberoviću, nekadašnjem suvlasniku kluba “Insomnia” i čoveku koji je samo za nekoliko godina uspeo da njegovo ime postane sinonim za dobar provod u noćnom životu Beča, koga poznaje čitava estradna scena i neko ko voli ekskluzivnost, putovanja i luksuz, što i ne krije, već sve to kači na društvene mreže.

Nakon par meseci od kad si izašao iz “Insomnie” rešio si da otvoriš novi klub, radi se o istom objektu?

– Uspeo sam da spasim bivšu “Insomniu”, jer bi lokal bio zatvoren a zgrada u kojoj se nalazi srušena. Ja sam bio taj koji je svojevremeno smislio ime i otvorio sa jednim partnerom i pet godina smo radili. Kad imaš partnera vezane su ti ruke za neke stvari i zbog toga se više nisam video u toj priči, te sam izašao iz partnerstva. Stvari su se tako odvijale a kockice poklopile da sam sad rešio da otvorim svoj klub. Radi se o istom objektu i na istoj adresi. Sa jednim drugom sam se odlučio na taj korak, ja sam mu ponudio i rekao da se taj objekat može kupiti. Radi se o mom prijatelju i uspešnom biznismenu iz hrvatske Toniju Marošu, koji se i inače bavi nekretninama. Predložio sam mu da kupi zgradu a da meni izda lokal i tako je i bilo.

Šta Bečlije očekuje u novom „Eisbergu“?

– Kompletan lokal biće iznova preuređen. Još pre dvadeset godina sam u Dubaiju video jedan lokal koji je bio sav beo, i tada sam još rekao da ću kad tad imati lokal koji će biti sav beo. Tako sam i došao na ideju za ime za novi lokal „Eisberg“ ili na našem jeziku „Santa leda“, pritom sam želeo da naziv bude na nemačkom jeziku zato što smo u Austriji, a ne na engleskom i da podseća na modnu marku.

U estradnim krugovima poznat si kao Elvis Insomnia, kako će sad ljudi da te zovu?

– Sad će morati da se naviknu na „Eisberg“ (smeh). Smatram da je estradi sve jedno, bitno da će biti angažovani i da novac štima (smeh). Šala na stranu, gledam u budućnost, poslednje dve godine u „Insomniji“ nisu baš bile sjajne, većim delom i zbog toga što nije bilo selekcije i često se činilo kao da se nalazimo u dečijem disku.

Da li to znači da imaš u planu da u novoj diskoteci praviš selekciju gostiju?

– U svakom slučaju biće selekcije što se tiče starosne dobi.

Poznat si po nesvakidašnjim nastupima, kakav koncept si osmislio za “Eisberg”?

– 2011. godine sam po prvi put organizovao jednu žurku na kojoj sam imao upravo tako jednu nesvakidašnju kombinaciju i to je sjajno prošlo kod ljudi, tako da planiram i sada da nastavim u tom stilu. Naime, već sam angažovao izvođače u tandemima, recimo Dženan Lončarević i „Lexinton bend“, Jana i Šerif Konjević, Darko Lazić i Rada Manojlović. Veliki nastupi su predviđeni svakog petka, a subotom tematske žurke i nastupi djedževa. Što se tiče servisa, planiram da imamo najeksluzivniji servis u gradu, to mi je najvažnije. Ja sam poznat po tome da je kod mene uvek sve na najvišem nivou, oduvek sam gledao da sve ispoštujem, bez obzira na hostese, ja volim da sačekam lično gosta koga poznajem i ukažem mu poštovanje time što ga odvedem do stola, to je moj manir. Tako sam naučio jos dok sam bio u ugostiteljskoj školi da je svaki gost važan, bez obzira na pedigre za svakog se isto potrudim. Moja VIP klijentela je iz sveta muzike, ali i sporta i glume, ko god da se našo u Beču došao je u moj klub.

U toj eksluzivnosti ideš i korak dalje, koliko je tačno da ćes imati i park servis za VIP goste?

– Tačno je. „Eisberg” će biti jedini klub u Beču koji će imati veliki parking i park servis. Naime, gost se doveze do kluba, “Park Boy” preuzme auto od njega, da mu broj i parkira automobil. Kad gost reši da krene kući, deset minuta ranije kaže to konobaru, on prenese pakservisu i gosta na izlasku iz lokala čeka njegov automobil. Smatram da naši ljudi u ovom gradu zaslužuju jedan klub sa takvom jednom uslugom, kakva se može videti u Montekarlu, Santopeu ili u Majamiju.

Da li je tačno da ćeš u klubu imati posebno šampanj bar?

– Imaćemo jedan poseban prostor u kome će biti smešten ekskluzivni VIP. U taj prostor pristup će imati samo specijalni gosti kojima ćemo mi dati karticu sa čipom, koja će se očitavati na elektronskim vratima i sa kojom će odabrani imati pristup. To je jedini način da se uđe u „Champagner Lounge“. Na tu ideju sam došao jer ima puno ljudi koji žele da dođu u klub a da ne budu u masi ili pak da budu viđeni. Iz te prostorije će imati mogućnost da prate šta se dešava u klubu, kao i da gledaju nastup pevača na bini. Moj plan je da ceo klub na neki način bude ekskluzivan. Naših ljudi ima jako puno u Beču i oni zaslužuju da dobiju jedan takav ekskluzivni klub i ambijent u kome će se svaki gost osećati kao da je VIP. Da ne dođe do zabune, ja protiv mlade publike nemam ništa, ali ima dosta onih koji bi izašli u grad ali koji se ne osećaju dobro okruženi tinejdžerima.

Tvoje ime u ovom poslu je svima poznato, kako je došlo do toga da kao mlad kreneš u ovaj posao?

– Ideja je rođena i sve je krenulo od organizacije mog rođendana 10. maja 2011. godine, Tada sam prvo tebe pitao, ako se sećaš (smeh) i ti si me tada povezala sa estradnim menadžerom Sašom Matejićem, tada sam angažovao Sašu Kovačevića za svoju rođendasnku žurku. Evo ovom prilikom se zahvaljujem i tebi i Saši jer tako je sve krenulo (smeh). Ja sam tada krenuo sa žurkama sa pop muzikom, jer je do tada Beč bio bastion narodnjaka.

Poslednjih godina je došlo do promena u tvojoj branši, da li ti smatraš da je došlo do promena na bolje ili na gore?

– Do promena je svakako došlo a najosetnije je po tome da je u ovom poslu sve manje i manje para. Smatram da svaki lokal to oseća. Međutim, isto tako smatram da kad nudiš dobar program, da će ti ljudi i dolaziti. Od kad se „Insomnija“ zavorila, cela ulica „Ottakringerstrasse“ je to osetila jer odjednom je vikendom nedostajalo od 500 do 800 ljudi. Ja garantujem da će sa otvaranjem „Eisberga“ svim objektima na ovoj čuvenoj ulici, koju Austrijanci zovu „Balkanštrase“, krenuti na bolje i da će svi lokali profitirati od toga. Tu niko nikome nije konkurencija.

S obzirom da si radio sa skoro svim imenima sa domaće estrade, da li možeš da izdvojiš sa kim je lako sarađivati, ko pravi posao a sa kim ne bi radio?

– Naravno da mogu da napravim spisak (smeh). Zna se ko pravi posao, ja sam samo proverene i angažovao kao što su Aca Lukas, Ðani, Seka Aleksić, Aco Pejović, da sad ne nabrajam i da nekog ne preskočim. Lagano je uvek kad nastupa Seka, znam tačno šta joj treba i nije zahtevna. Ustvari, nakon pet godina bavljenja ovim poslom, lako je sa svima jer se već poznajemo svi. Na početku je bilo teško dok se nismo upoznali.

Da li poznati pevači imaju rajder liste?

– Veruj mi da ni jedan od pevača ko god da je nastupao kod mene nije imao rajder listu. Sad ću imati po prvi put rajder listu (smeh). Naime, radi se o nastupima Lepe Brene i Tonija Cetinskog, ali je to i logično jer oni obično rade samo koncerte.

Kako si uspeo u tome da angažujes Brenu i Tonija da nastupe u klubu?

– Pevači tog kalibra ne žele da pevaju u klubovima, međutim, nakon razgovora shvatili su kakav će lokal biti, da imam publiku koja okuplja sve naše nacije na jednom mestu i oni su pristali.

Jedino se u Beču pojavilo pomodarstvo da se u klubovima ne naplaćuje ulaz, da li planiraš da se sa „Eisbergom“ priključiš tom trendu?

– Naravno da ne. Ja recimo angažujem za jedno veče dva pevača, da ne naplatim ulaz, ja ne bih imao nikakvu računicu. To je ok počastiti goste kad je u pitanju godišnjica kluba ali ne u svakodnevnom poslu. Ja otvaram klub da bih se bavio biznisom a ne da bih radio zarad imidža. Nikada ranije nije bilo klubova ni diskoteka, a nema ni danas nigde u svetu, gde se ne plaća ulaz. Kad krenem na koncert Cece ili Merlina ja računam sa time da platim kartu. Međutim, nemam ništa protiv, svako nek radi po svom ophođenju, ja ću po svom.

Napravio si famu oko otvaranja, sve vreme se na društvenim mrežama pojavljuje informacija da se „Eisberg“ uskoro otvara, čak ima i nastupa pevača bez datuma, da li ćeš nam otkriti kad je otvaranje?

– Vašem listu ekskluzivno sad otkrivam da je otvaranje u utorak 28. avgusta a na otvaranju će pevati Seka Aleksić i Boban Rajović. Namerno je odluka pala na radni dan, da bi svi ljudi i kolege iz branše mogli da dođu.

S obzirom da si angažovao velika imena domaće estrade, kao što su reimo Brena ili Cetinski koji pune mnogo veće prostore, da li se bojiš da u jednom trenutku neće biti mogucnosti da svi uđu unutra?

– Plan B je da zatvorimo ulicu i da postavimo šator (smeh). Šala na stranu, mislim da će to sve biti ok, biće rezervacija separea i stolova unapred, a karte će se prodavati te večeri na kasi kluba. Ukoliko bih prodavao karte u preprodaji, ne bih imao mogućnost da rezervišem stolove za stalne goste.

Napravio si takav plan i program nastupa do kraja godine, da se mnogi pitaju kako si u tome uspeo?

– Tako je, plan postoji, a dogovori su postignuti na osnovu toga što sam sa svakim izvođačem u dobrim odnosima, svakog sam u prošlosti maksimalno ispoštovao, oni svi to znaju i pamte, tako da mi na ovaj način vraćaju, da su uz mene i ovom prilikom im se zahvaljujem.

Kako je došlo do toga da si ti otišao u naš milje, a tvoj brat Denis Deen je poznato ime u internacionalnoj didžej sceni?

– Moj brat je jedan od najboljih austrijskih Didžejeva i nastupa svuda po svetu. On je i producent, radi puno studijski i sa velikim zvezdama. On je od malih nogu više voleo svetku scenu, a ja domaću.

Da li to znači da će Denis nastupiti u tvom novom klubu, kao zvezda večeri ili nemaš dovoljno sredstava da ga platiš?

– Pa videćemo (smeh). On ima najviše zahteva na rajder listi, a što se tiče gaže to mi je previše (smeh)

Od koga si naučio sve to što danas znaš?

– Sem toga što sam iz branše, koristim priliku i želim da se zahvalim Bahri Kačaporu, velikom gospodinu od koga sam mnogo toga naučio o ugostiteljstvu i da kažem da je moj idol. Bahro je godinama bio vlasnik najčuvenije diskoteke u Sarajevu, a ja ni od jednog pevača nisam čuo ružnu reč o njemu, svi ga hvale i poštuju i dan danas. Kad porastem želim da budem Bahro (smeh).

Autor: Svetlana Nenadović Glušac

Leave A Reply