INTERVJU! Bivša Miss Srbije Vedrana Grbović: Đoković me nasmejao do suza!


Uštogljeni stereotip po kojem lepotice nisu pametne jednostavno ne pije vodu.
I ne samo što su pametne nego mogu da budu i natprosečno inteligentne. Za to je najbolji primer mlada Vedrana Grbović iz Perta koja će sredinom decembra napuniti tek 25 godina. Ova mlada dama je 2006. godine postala poslednja Miss nekada zajedničke države Srbije i Crne Gore, ali i prva Miss Srbije koja je iste godine na dostojanstven način reprezentovala Srbiju na izboru za World Miss.
Vedrana stalno putuje zbog poslovnih obaveza i kako reče “skoknula” je do Australije na odmor, da se vidi sa porodicom, prijateljima, da uživo prati Australian Open u tenisu i onda opet sledi let za Evropu. Ova lepotica, poslovna žena, manekenka, pesnikinja, kuvarica, humanista ljubazno se odazvala da da ekskluzivni intervju za naš Portal.
Na početku pitam Vedranu da u kraćem monologu ispriča svoju biografiju.

Kalendar Čudesna Srbija

“Rođena sam 14. decembra 1987. godine u Beogradu. Priča se da sam od rođenja pokazivala pevačke sposobnosti i kao najglasnija beba u porodilištu uvek bila prva na redu kada bi došlo vreme za ručak. Prvi put sam prohodala na svom prvom rođendanu, ujedno danu krštenja kada su mi nakon više sati skinuli neudobne lakovane cipelice.
Prvi put sam zakoračila na modnu pistu u svojoj trećoj godini. Nisam htela da siđem sa iste, pa sam kad su ostala deca sišla u bekstejdž napravila još jedan krug sa odraslim manekenkama dok me kreatorka nije histerično skinula sa piste. Mnogo godina kasnije sam se ostvarila kao manekenka i radila revije u Australiji, Srbiji, Grčkoj, Italiji i Americi. Pored toga sam snimala reklame i editorijale za časopise i televizije širom sveta. Poslednjeg dana septembra 2006. godine u ulozi prve Miss Srbije u početnoj koreografiji od 104 kandidatkinja prva izlazim na binu finalnog izbora za Miss Sveta i molim Boga da sve prođe kako treba. Nisam se plasirala na prvo mesto, ali sam se vratila zadovoljna i ponosna na sve što sam postigla. Od te večeri do danas sam otvorila svoju firmu (Fresca Viva), završila fakultet i zatim master, živela u tri različite države, naučila novi jezik i promenila boju kose bar tri puta, ali sam na kraju ona ista Vedrana: nepopravljiva, pričljiva, žena-patriota koja i dalje voli da bude vođa, ali sada bez problema nosi lakovane cipele.”

Pogled na Jerusalim

Vedrana, ti stalno nastavljaš da nas prijatno iznenađuješ. Pre svega čestitke što si magistrirala u Francuskoj i time verovatno postala najobrazovanija Miss Srbije. Šta te motivisalo da nastaviš školovanje budući da si i sa prethodnim obrazovanjem i statusom mogla komotno da živiš?
“Zahvaljujem vam se na čestitkama. Pored toga što sam nosila lentu naše države na izboru za Miss Sveta i svih stereotipa koji prate nas „misice“, ja sam zapravo oduvek u školi nosila epitet štrebera. Što bi narod rekao „čovek se uči dok je živ“ i smatram da su postdiplomske studije izuzetna prilika da mlad čovek upotpuni svoje akademsko obrazovanje i time usmeri svoje profesionalne ambicije. U mom slučaju je to iskustvo predstavljalo još veći izazov zbog činjenice da sam pohađala master u Francuskoj i morala da se naviknem na novi jezik, sistem i radnu kulturu.”
U čemu je tajna tvog uspeha?
“Ne postoji neka posebna tajna. Trudim se da budem pozitivna osoba i da sebe okružim ljudima koji me čine srećnom i podržavaju u ostvarenju ciljeva. Poraze shvatam kao lekcije i uvek sam spremna da se borim za ono do čega mi je stalo.”

Život na Azurnoj Obali

Kada si se doselila u Australiju kao klinka iz Beograda, da li si razmišljala da ćeš tako brzo postići u životu što nekima ne uspe čitavog veka?
“U Australiju smo stigli mesec dana nakon mog sedmog rođendana i u početku sam najviše razmišljala o tome kada ću ponovo videti moj Beograd i da li ću se ikada uklopiti u život u Australiji. Ubrzo sam počela da nastupam na zabavama u srpskom klubu, krenula u školu manekenstva i na časove plesa i klavira. Nisam razmišljala o tome da postanem zvezda, jednostavno sam uživala u svakom performansu i to se nije promenilo. I dan danas nastojim da uživam u svakom angažmanu bilo da je na TV-u ili u kancelariji.”
Kako su tekle tvoje studije, mislim šta si studirala i koje zvanje stekla?
“U Australiji sam završila osnovne studije (Bachelor of Commerce) u oblasti marketinga i advertajzinga. Nakon postdiplomskih studija u Francuskoj sam stekla zvanje Mastera ili Magistra nauka u oblasti međunarodnog marketinga i biznisa.”
Da li ti je titula Miss dijaspore a potom i Miss Srbije 2006 išta pomogla?
“U akademskom i poslovnom kontekstu sama titula nije od značajne pomoći, ali je iskustvo koje sam stekla u toku svog mandata svakako doprinelo ostvarenju nekih ciljeva. U suštini, titula je mač sa dve oštrice, donekle je učinila moju biografiju intrigantnijom, ali sa sobom nosi brdo predrasuda i stereotipa.”
I na poslu si uspešna. Kaži nam nešto o tvom poslovnom uspehu, o tvojoj kompaniji, čime se sve bavi, šta klijenti mogu od tebe dobiti?
“Srećna sam zato što sam uspela da zakoračim u svet marketinga jako mlada i u toku studija istovremeno steknem praktično iskustvo. U Francuskoj sam odradila staž sa engleskom marketinškom agencijom i radila sa klijentima iz velikih kompanija pa sam stekla dragoceno iskustvo i proširila mrežu poslovnih saradnika. “Fresca Viva” je i dalje aktivna i pružamo marketinšku podršku kompanijama, organizatorima manifestacija i pojedincima kojima je potreban plan da se uspešno reklamiraju. Za svaku ponudu postoji tržište i način da se do njega dođe, bez obzira na to da li je klijent porodični restoran ili organizator koncerta.”

Prva revija

I pored poslovnih obaveza vidim da ti nimalo nije teško da se baviš humanitarnim i dobrovoljnim radom. Veoma si aktivna u Tesla Forumu, u organizaciji Hopman Cup-a na kojem će u januaru Srbiju predstavljati Novak Đoković i Ana Ivanović. Kako to uspevaš da uskladiš sa poslovnim obavezama koje su velike i zahtevne?
“Kad sam se vratila u Srbiju pre tri godine imala sam mnogo više vremena za humanitarni rad i uživala sam u vremenu provedenom sa ljudima i decom koji su me neopisivo inspirisali. Nažalost, čovek se u gužvi svakodnevice, sopstvenih obaveza i problema često izgubi i zaboravi da stane, bude zahvalan za sve što ima i posveti malo vremena nekome ko ima daleko manje.”
Vidim da često putuješ po svetu. Gde si sve boravila? Koje ti je mesto ostavilo poseban pečat?
“Obožavam da putujem i imala sam tu sreću da obiđem mnogo lepih mesta na svetu. Pre nekoliko meseci sam sa majkom Vesnom išla u Svetu zemlju i doživela neverovatno iskustvo obilaska Jerusalima. Takođe, Italija zauzima posebno mesto u mom srcu. Prvi put sam je obišla sa 14 godina tokom studentske razmene i predivnih mesec dana školovanja u malom mestu pored Firence. Ipak, uvek se nostalgično i sa puno ljubavi setim mog Beograda sa svim njegovim vrlinama i manama.”
Gostovala si i na mnogim manifestacijama u Srbiji, bila gost na mnogim TV stanicama, novinama… Dala si mnoge intervjue… Kakva iskustva nosiš iz tih susreta?
“Generalno pozitivna. Mada mi se dešavalo i da otvorim novine i ugledam intervju koji uopšte nisam dala. Najčešće sam mogla da čujem komentare da sam drugačija od onoga kako su me zamišljali. Ipak, imala sam samo osamnaest godina i mislim da bih se sada mnogo bolje snašla u toj ulozi.”
Koga si sve upoznala od poznatih ličnosti u svetu, odnosno u Srbiji i Republici Srpskoj? Kakva su ti iskustva iz druženja sa njima? Ko je ostavio poseban utisak?
“Ponekad dok boravim u inostranstvu uđem na sajt srpskih novina i pročitam vesti o našim poznatim ličnostima uz čudan osećaj jer sam mnoge upoznala i ne doživljavam ih na način na koji su predstavljeni. Iskustva su razna i ne postoji neko pravilo, ali su generalno kulturni, zabavni ljudi koji se druže kao i sav normalan svet. U Los Anđelesu i Milanu sam imala priliku da upoznam svetski poznate ličnosti i ne zavidim im na nedostatku privatnosti. Mnogi su na mene ostavili poseban utisak, od Nj.K.V princeze Jelisavete Karađorđević koja osvetli sobu čim uđe u nju, do Novaka Đokovića koji je umeo da me nasmeje do suza.”

Sa koleginicom u Nici

Imaš li ti uopšte vremena za privatni život? Čime je on ispunjen? Da li se pojavio gospodin Pravi u tvom životu?
“Imala bih mnogo više da se nisam navukla na „Slagalicu“ koju svakodnevno igram! Šala na stranu, privatni život mi je ispunjen svakodnevnim dopisivanjem i razgovorima sa drugaricama u Srbiji (ponekad me zbog mojih saveta zovu Dr Veki). Takođe uživam u kuvanju i rado spremam razna jela za osobe koje volim, gledam filmove, utakmice, čitam knjige, pišem pesme i “počastim“ komšije svojim glasnim interpretacijama i solistickim koncertima (od Silvane do Nirvane). Sto se tiče ljubavnog života, nije lako da čovek održi isti kad ga okolnosti vuku sa jedne strane sveta na drugu. Život piše romane i samo Bog zna šta me čeka, ali trenutno postoji neko poseban kome su sve pesme posvećene i nadam se da ću opet imati priliku da mu spremim njegov omiljeni paprikaš…”
Kao navijač Partizana da li si imala prilike da ih uživo gledaš u bilo kojem sportu, pre svega fudbalu i košarci?
“Istina je da sam vatrena navijačica crno-belih i svako ko je imao tu sreću da doživi euforiju pune hale ’Pionir’ gde svi do poslednjeg pevaju u glas može da svedoči da su Grobari najbolji navijači na svetu! Često sam gledala košarku i fudbal i neretko izgubim glas na tribini. Do kraja života ću pamtiti četvrtfinale Evrolige u beogradskoj Areni i pevanje pesme „Oj Kosovo, Kosovo“ na početku utakmice, suze, navijanje na jugu i neopisivu radost kada smo to veče pobedili moćni Makabi za plasman u „Final Four“.”

Društvo u Beogradu

Koliko su ti roditelji pomogli u životu i kakva je njihova uloga u tvom današnjem trenutku kad si ostvarena kao osoba a tako mlada?
“Roditelji su mi glavna podrška, oslonac i inspiracija. Oni su me izveli na pravi put i tu su da me nežno usmere kada deluje da bih mogla da zalutam. Od njih čovek svakodnevno može da nauči nešto novo i kad god sam u dilemi oni mi pomognu da pronađem pravo rešenje. Volela bih da se ostvarim kao roditelj i da budem bar pola onoga sto su oni. Dobri, iskreni i izvanredni ljudi koji su mi usadili ljubav prema porodici, narodu i Bogu. Bez njih i mog brata Nikole ne bih postigla ni delić svega što sam uradila u životu.”
Kakvi su ti planovi za bližu odnosno dalju budućnost obzirom da dobar deo života provodiš u letu avionom?
“Često mi se desi da u toku leta priđe stjuardesa i pita da li smo koleginice. Ne znam da li ličim na „taj tip“ ili se na meni vide tragovi bezbrojnih prekookeanskih putovanja, ali trenutno ne planiram da im se pridružim. Iskoristiću odmor u Australiji da razmotrim sve opcije i donesem odluku o daljim planovima. Uzbuđena sam zbog jednog predstojećeg projekta, ali je prerano da pričam o detaljima tako da ću vam javiti za koji mesec.”
Imaš li za kraj kakvu poruku čitaocima Portala Svet Plus?
“Sve ih puno pozdravljam i želim im da predstojeće praznike provedu u zdravlju i veselju!”

Slikanje za kreatorku Danu Mathers

Tekst: Rade Berak
Foto:  Privatna arhiva

Leave A Reply