Bebica umalo zapalila gazdinu i našu kuću!

Bebi Dol u tri navrata mogla je da zapali kuće u kojima je živela. Dva puta umalo nije planula gazdina rezidencija, a jednom prilikom i spavaća soba. Dok je gazdovala "Farmom" Bebica je bila potpuno konfuzna i osim što je u gazdinu kuću pustila psa, navukla je i gomilu stvari koje nikom nisu trebale, pa je kuća izgledala kao kineski buvljak.
Pošto je tih dana padala kiša, drva za loženje bila su mokra, a Bebi se dosetila da ih suši tako što će ih držati na peći koja je već uveliko bila užarena. Sećam se da smo Nigor i ja šetali po placu kad su u jednom trenutku utrčali ljudi iz produkcije i uleteli u gazdinu kuću. Rekli su da su sasvim slučajno jednom kamerom uočili da je slaba vidljivost u tom objektu, pa su čak sumnjali da im se kamera zamaglila. Kako su otvorili vrata, tako je iz kuće pokuljao gusti dim, jer su se drva na peći već gotovo upalila. Bebi tad nije boravila unutra, već je bila negde izgubljena na imanju. Kuća je izluftirana, ali je narednih mesec dana sve smrdelo na dim. Iako su je opomenuli da ovo ni u ludilu više ne radi, istu stvar, na istom mestu ponovila je posle dva dana, a tad je požar sprečio Nigor, koji je sasvim slučajno ušao i zatekao identičan prizor i dimnu zavesu.
Treći incident je sprečen na vreme da nema ni dima, ni vatre, ali je on mogao da bude najkobniji. Naime, Bebica je u svom ćošku držala gomilu zapaljivih stvari, od krpa, preko parfema i alkohola u čašicama, a njena posteljina i garderoba nalazili su se na sve strane oko kreveta. ^esto je imala običaj da pali male ukrasne svećice, iako smo je svi opominjali zbog toga. Odgovarala je da ona to radi zbog sebe i da nikom ne smeta. Kad je nestalo malih, krenula je da koristi velike sveće i jednom prilikom ostavila je upaljenu sveću na stočiću pored uzglavlja i izašla napolje. U sobi tad nije bilo nikog, osim Igora koji se nije osećao dobro i koji je spavao u svom krevetu. U jednom momentu ušao sam u sobu u želji da vidim da li je Igoru bolje i trebaju li mu neko piće, lek ili čaj. Seo sam pored njega, prodrmao ga, a nakon što mi je odgovorio da neće ništa, kroz polusan mi je dodao kako mu se učinilo da je čuo da je na drugom kraju sobe nešto palo na pod. Ustao sam, došao do Bebicinog ćoška i bio šokiran: na podu između njenog i Sandrinog kreveta nalazila se upaljena sveća čiji je plamen dosezao samo par santimetara daleko od posteljine. Da Nigor nije čuo zvuk pada sveće ili da sam došao koji minut kasnije, posteljina bi planula, vatra bi verovatno uhvatila drvene krevete, zavese i čitava kuća koja je bila od drveta planula bi za tili čas poput suvog lišća, a "Farma" bi tog trenutka bila završena na najgori mogući način.

Autor: Aleksandar Jovanović