Nakon Novog Sada i Niša, ekipa Teen Talka 2016  konačno stiže i u Beograd. Beogradski Dom omladine 8. novembra od 9.30 ugostiće veliki broj tinejdžera iz Beograda i cele Srbije, a magazin Bravo, u saradnji sa tradicionalnim Teen talk partnerom Telenorom, potrudiće se da ovaj dan učini zabavnim i korisnim za sve posetioce.

violeta babic

Na panelu “Talk before you do: Šta sve treba da znate o seksu pre prvog seksualnog iskustva” učestvovaće i Violeta Babić, autor knjige “Knjiga za devojke i njihove momke”, pisac, urednik i lektor u Kreativnom centru.

Kako ste došli na ideju da napišete knjige poput „Knjige za devojke … i njihove momke“, „Knjige za svaku devojčicu“ i „Knjige za svakog dečaka“?

– Moja prva knjiga o rastu, razvoju, pubertetu i svemu onome što zanima mlade zapravo je „Knjiga za svaku devojčicu“, čije je prvo izdanje izašlo još 2008. godine i koja je postigla izuzetan uspeh i u Srbiji i u svetu. Ovde već postoji 12 izdanja te knjige, a prevedena je na 20 jezika i čitaju je devojčice od Rusije do Kine, od Kolumbije i drugih zemalja Južne Amerike do Saudijske Arabije, Bahreina, Tajlanda i Vijetnama. Mislim da je za njen proboj bilo važno upravo to što sam uspela da pogodim teme koje interesuju sve devojčice sveta, a o kojima se ne govori mnogo ni kod njih, ni kod nas. „Knjiga za svakog dečaka“ takođe je otišla u desetak zemalja sveta, a i ovde je veoma popularna među dečacima. U njoj sam mladim momcima objasnila sve ono što bi trebalo da znaju i što bi, u stvari, morali saznati i od svojih roditelja, ali se to uglavnom ne dešava. Majke i očevi mi zahvaljuju na tome što sam ih spasla od neprijatnih pitanja i što sam na sve odgovorila umesto njih. A baš to što ih je stid da o tim temama razgovaraju sa svojom decom dovodi do problema. „Knjigu za devojke … i njihove momke“ napisala sam 2010. godine podstaknuta jednim člankom iz novina iz kojeg sam saznala da Srbija prednjači u Evropi po broju maloletničkih trudnoća. Zgranuta strašnim podacima shvatila sam da se na seksualnom obrazovanju mladih mora mnogo raditi i da društvo ne sme dozvoliti da devojčice od 10 ili 11 godina ostaju u drugom stanju. Otad su prošle godine, a nažalost, nije se mnogo toga promenilo.

Da li su tinejdžeri i roditelji otvoreni u razgovoru o pubertetu, seksualnosti, promenama koje se dešavaju u tom dobu?

– Mislim da ni roditelji, a ni tinejdžeri nisu otvoreni u takvim razgovorima. Dešavalo mi se, recimo, da na promocijama mojih knjiga, a posebno kad govorim o „Knjizi za devojke … i njihove momke“, srednjoškolci hoće o svemu da razgovaraju sa mnom, ali samo ako profesori i ostali odrasli izađu iz sale. Kao da i ja nisam odrasla osoba… Ali ja sam ta koja im je sve otvoreno rekla u svojoj knjizi i smatraju me svojom. To ukazuje na veliki jaz koji odavno vlada među generacijama, još od vremena kad sam ja bila devojka, i na neku vrstu sramote i neprijatnosti koja se stvara čim se pred odraslima pomene seks i seksualnost. Mladi su željni znanja, ali odgovore retko traže od roditelja i nastavnika.

Kako gledate na pilot-projekat u nekim školama s predmetom Seksualno obrazovanje?

– Mislim da je to odlična ideja. Ja sam apsolutno ZA TO da se u sve škole uvede predmet Seksualno obrazovanje, možda čak od nižih razreda osnovne škole. Da je tako dosad bilo, ne bismo zauzimali neslavno prvo mesto po broju maloletničkih trudnoća, a devojčice i dečaci, devojke i momci mnogo bi toga o sprečavanju neželjene trudnoće i zaštiti od polnih bolesti naučili na vreme. Zasad imaju moju knjigu i drago mi je što je veoma vole.

Gde vidite problem kada je u pitanju otvoreno pričanje o seksualnosti, prevazilaženje tabu tema, pogotovo danas kada svi koristimo internet i možemo da imamo saznanja apsolutno o svemu?

– Seks i nije više tabu tema. O njemu se javno govori među drugaricama, kao i na TV-u. Ali, nažalost, ne često među decom i roditeljima. Mada svi koristimo internet i mislimo da sve na njemu možemo naći i saznati, ipak su retke kuće u kojima se te teme otvoreno pokreću. Čini mi se da je stid glavni uzrok tome. I to što roditelji misle da su im deca još mala za te stvari. A zar to nije anahronizam? Živimo u XXI veku, a što se razgovora o seksu tiče, mislim na onaj s tatom i mamom, ponašamo se kao da smo u XIX. Zato deca i traže informacije na internetu. Mladi mogu, naravno, na mreži naći svašta. Kažem svašta, jer se nikad ne zna ko je pisao određene tekstove i da li je u takvim člancima baš ono što mlada osoba treba da zna. Porodica i škola morale bi biti otvorenije za teme koje interesuju mlade. Mislim da smo još daleko od toga. A mladi sve ranije stupaju u seksualne odnose, većina bez teorijskih znanja, a pritom psihički i fizički nezreli.

Teen talk se u Beogradu održava već četvrti put i svojevrsni je brend o kom se dugo priča.

Kompletan program pogledaj OVDE.

Ukoliko i ti želiš da budeš gost na konferenciji “Teen Talk”, pošalji nam svoje lične podatke (ime, prezime, broj telefona i školu koju pohađaš) na mail office@communications.rs!