00 publika

Pratite live streaming

Ovim je završena Debata: Srbija u 2016. i 70. događaj koji je Color Media Communications organizovao u 2015. Vidimo se u 2016. sa nekim novim temama i konferencijama. Želimo vam srećnu, uspešniju i bolju 2016. godinu.

IMG_8949

IMG_8944

IMG_8938

IMG_8220

IMG_8224

IMG_8231

IMG_8240

IMG_8250

IMG_8315

IMG_8419

IMG_8436

IMG_8587

IMG_8588

IMG_8594

IMG_8608

IMG_8891

 

Za kraj, učesnici i publika družili su se i nastavili razgovor na koktelu čiji pokrovitelj je bio Heineken.

Anketa Panel3

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati

Zvanični hešteg Debate je #Srbijau2016 putem kojeg možete postaviti pitanja panelistima i pratiti Debatu na društvenim mrežama.

23:35

Zoran Kesić: Ne želim i ne mogu da kažem da naše emisije nema zbog jednog čoveka. Mogu samo da kažem da sam iznenađen, razočaran, depresivan…

Žarko Jokanović: Ja nisam zaposlen u Blicu, pišem kolumne, tako da ne znam i ne pratim puno šta se dešava. Suština je jedna da ova vlast ima omiljene medije. Strašno je da jednim tabloidom vladate državom. I to će se obiti o glavu. Siguran sam da će se to desiti, kao što se desilo i prethodnim garniturama. Mislim da postoji veći problem a to je autocenzura. Najgora sorta ljudi su oni koji imate autocenzuru i rade za svoje fotelje. Čega se bojite ljudi?

Veljko Lalić: Daleko si od istine. Nemamo nikakav specijalan dil. Ne želim da ikoga učim novinarstvu, da je normalno da imamo sve strane.

Nebojša Krstić: Te vladine agencije, problem tih izveštaja je što su prepuni nagađanja, rekla kazala, to je bio problem Vericinog teksta. Ja sam pitao premijera Cvetkovića šta će da uradi sa tim izveštajem on je rekao ne znam.

Ljiljana Smajlović: Problem u našim medijima je što nikog ne interesuju činjenice. Svi imaju mišljenje. Pitaš me da li verujem u izveštaj, a Veljku verujem da je dobio 2013. dobio pare za predstavljanje za vreme izbora. Sve te dosadne male činjenice su važne. Ne znam da li je istina sve što piše u izveštaju. Verica Barać je sa svima razgovarala, sve proveravala, svako je imao priliku da kaže šta mu se ne sviđa. Verica se pridržavala činjenica i na vrlo detaljan način ih proveravala, i taj izveštaj nam je otvorio oči. U ono doba slobode medija niko o tome nije govorio. Čini mi se da je prošli izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije dobio jako mnogo pažnje.

22:52

36 veljko

Veljko Lalić: Naravno da ništa od toga nije bilo. Jedva sam čekao da se pojavi taj izveštaj, jer tamo se vidi da je Nedeljnik dobio od države 400.000 dinara. Naravno da nisam dobio pare od Pantića za njegov intervju. Pet strana predstavljanja Autonomne Pokrajine Vojvodine, gde jasno stoji da stoji plaćenih pet strana. To je predstavljanje Vojvodine, a Pajtić predstavlja rezultate. To je pokušaj jednog ozbiljnog zamagljivanja. Jer sam ja stvarno jedva čekao da se pojavi taj izveštaj. Naravno da mediji skrivaju taj izveštaj jer prvi konkurent je dobio 100 puta više od nas. Stranka je kupila svoje strane, nema potpisa autora, nema ništa.

35 teofil

Teofil Pančić: Nije problem kritikovati Nikolića, nego se tu zaustaviti. Kao što su u vreme komunizma kritikovali neke drugove i pojave. Kada sam sebe video u samoposluzi, na naslovnoj Informera, i to zbog gostovanja kod Kesića. Meni je to bilo na neki bizaran način simpatično. Ali, kako to doživljava jedan prosečan građanin, to je već veliko pitanje. Do sada, od tog januara 2015. ništa se nije promenilo samo se intenziviralo do nekih sumanutih ideja državnog udara.

26 krstic

Nebojša Krstić: Ja pišem u svoje ime i sve što napišem potpišem, ko je nezadovoljan može da replicira. Nemam taj utisak da se moje mišljenje poklapa sa bilo čijim. Ti kažeš da si se ti prepoznala u mojoj izjavi, ali ja tebe nisam imala u vidu, osim kad sam spomenuo intelektualce. A, kada sam rekao depresivce, mislio sam na sebe, jer se često tako osećam. Postoji jedna neobična stvar da vlasnik medija utiče na uredničku politiku medija. Ako je pitanje da li ja mislim da je to dobro uradio, ja kažem ne. Logika kaže da niko ne bi skinuo najgledaniju emisiju. Za vreme prošlog režima i ja sam bio optuživan da sam stravičan cenzor. Znajući tu halabuku koja se dizala bez ikakvog zdravog razuma i dokaza, ja sam malo obazriv kada stojim pred grupom ljudi koja zna sve odgovore bez ijednog dokaza.

22:28

28 zarko

Žarko Jokanović: Uvek kada hoćete da nađete pitanje ko, sasvim znate ko je to. Vlasnik dve televizije nema para za najgledaniju emisiju. To ne verujem. 2016. štampa u Srbiji neće biti slobodna i dok on bude premijer ove zemlje. Zna se ko odlučuje, ko zove novinare, ko skida emisije. Ja sam imao iskustva sa tim kao pisac kolumne. Stvar je jednostavna, on mene jeste zvao, rekli smo šta imamo, ja sam nastavio da radim još žešće, on je rekao da je Johanes Han mene nazvao da ja napadnem njegovog brata. Nije mi ništa rekao preteće i uvredljivo, ali hteo je da me pridobije. Ja sam kreirao satiričan lik.

Zoran Kesić: Mi smo najgledanija emisija televizije B92, posle Sunđer Boba, a on nije na pauzi. A, da ti kažem baš me briga, ono što je nama rečeno, a što imam razloga da tajim. Rečeno nam je da nema para za našu emisiju. Ako ima sponzora, evo vidim i političare ovde. Hajde da skupimo bar za novogodišnji program. Sada si me doterala do toga da možda ne radim ni u martu.

29 ljilja

Ljiljana Smajlović: Ta televizija je u vlasništu kompanije koja ima u Grčkoj televiziju. Ta televizija u Grčkoj nije htela da objavi emitovanje premijera Grčke u toku referenduma. Ko je tamo naredio, ko je tamo bio cenzor? To je u prirodi tog vlasnika. Ipak mi se čini da je odluka donesena na televiziji B92. Teško mi je da verujem da je to poslovna odluka. Ne sviđa mi se, volela bih da nije prestajala uopšte emisija, a da li je premijer naredio, to stvarno ne mogu da kažem. Pričam na osnovu saznanja, ovo zaista ne znam.

27 kesic

Zoran Kesić: Činjenica da nastavljamo emisiju najverovatnije u martu je dobra vest za mene i moju porodicu. I za moju ekipu, jer mi od toga živimo. Loša vest je što emisije neće biti tri sledeća meseca, što znači da nećemo primiti tri plate. Nastavljam jer volim da radim tu emisiju. Poslovna odluka menadžmenta je što nastavljamo u martu.

30 olja

Olja Bećković: Ja sam godinu dana pre nego što je zabranjen Utisak nedelje, od mene se ustvari tražilo da se u taj studio ubaci i publika. Ja sam rekla ne, ne dolazi u obzir. Ja sam gledajući sve te emisije sa publikom shvatila da je ta publika plaćena. Ja večeras vidim publiku koja je platila da uđe ovde. To je moj prvi utisak, da hvala vam što ste ovde. Onda ću vas uvažiti od samog početka. Pokažite mi da li ovo ovde može da bude na nekoj televiziji u Srbiji.

tvit 7

Nakon obraćanja Olje Bećković sa “Dobro veče” dugi aplauz je proizašao iz publike.

25 panel 03

22:08

Sledi poslednji panel “Mediji

Moderator: Olja Bećković
– Zoran Kesić
– Ljiljana Smajlović
– Teofil Pančić
– Veljko Lalić
– Žarko Jokanović
– Nebojša Krstić

U toku je pauza za kafu

12 publika

Anketa Panel2

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, evo rezultata

21:40

Miša Brkić: Telekom treba prodati da na njegovoj grbači ne bi živelo 250 hiljada parazita. Nije prodat jer su ga prodavali amateri.

tvit 6

Ivan Stefanović: Mi smo protiv prodaje Telekoma. Interesni uslov Srbije bi trebao da bude da se infrastruktura i usluge razdvoje. Benefit po sve građane Srbije bi bio bolji kada bi se na tržište stavilo restruktuirano preduzeće, zdravo. Obećajte da ćete prodajom smanjiti dug i onda je odgovor da.

14 panelista levo 01

Dimitrije Boarov: Ja sam pisao da Telekom treba da se proda, tj. da li narodu treba postaviti pitanje: Hoćete li smanjene 4 godine penzije i plate ili da prodamo Telekom i nećemo smanjivati penzije i plate. Ja mogu da uvažim da je lepo imati čeličanu, avio prevoznika itd.

17 panelista 05

Mihailo Vesović: Zadovoljni smo što je privreda preživela ovu godinu. Siguran sam da nema privrednika koji će reći drugačije. Ono što je problematično što su naši nosioci izvoza strane kompanije. Tu se nalazi i rizik svega toga. Ove godine smo imali rezultat izvoza čelika i to je pitanje na koji će se način dogodine realizovati. Imamo ipak rast izvoza, pitanje je kako ga održati. Poljoprivreda tu ima najveći udeo. Kada se izgubi ta tržišna pozicija, skoro je nemoguće vratiti tu poziciju i politika je odigrala dobru ulogu u tom požaru tokom ove godine. Ono što je bitno za 2016. kako da nam sve te investicije budu zapošljavanje. Ono što je dobro jeste da je najvitaliniji deo naše privrede nove tehnologije, IT. Tu Srbija jeste igrač. Ja smatram da treba prodati Telekom.

16 panelista 04 demokrata

Ivan Stefanović: Nama je na jedan štreberski način nametnuta dijeta ali ova dijeta se primenjuje već na jednom oslabljenom pacijentu. Imala bi smisla na dugi rok ako bi bila praćena strukturnim reformama. Fokusira se na ono što je najlakše, uzeti tamo gde se pare vide. I potpuno je lišena prema mišljenju Vlade u senci, razvojnih komponenti. Iz svega toga se ne vidi isplativost ove žrtve, niti oporavak. Penzije su pre svega pravno pitanje i ustavno pitanje. To je obaveza koja će se morati vratiti. Što se tiče plata i štednje, da, ali u kontekstu da to nije žrtva bez smisla.

tvit 11

21:10

tvit 10

15 panelista 03

Miša Brkić: Države i postoje zbog zdravstva i obrazovanja. U uslovima ograničenih resursa bilo bi sjajno kad bi se država usmerila na ono zbog čega postoji. Zbog čega je napravila ugovor sa građanima, bezbednost, zdravstvo, obrazovanje, socijala, dečija zaštita. Pre nas su se ljudi ovde žalili da država ne može da završi dva muzeja. Dakle država se bavi popravkom muzeja, proizvodi čelik, pravi automobile, autobuse, kamione, bavi se avionskim prevozom, proizvodi sirćetnu kiselinu, gaće i majice… Država je najveći trgovac na finansijskom tržištu, ona koja dovodi za ruku investitore i tera ih. Ova godina je za mene godina države u Srbiji. Mislim da država ima šanse da izađe iz krize, ako njen godišnji rast bude između 6-8%. Mi ne znamo koliko je Srbija dala Fiatu, ne znamo koliko će dati nacionalnoj aviokompaniji, gde god taknete tako je.

tvit 8 tvit 9

20:55

18 panelista 02

Miodrag Zec: Bilo ko da dođe na vlast najčešće se voli baviti ekonomskim pitanjem. To je jedan veliki problem, jer u ekonomiji postoje i mnogo dublja znanja. Kad imate nekoga ko želi da smrša, pa kad primenite terapiju koja se prepisuje MMF-om, vi brzo smršate 5-6 kila, ali nikako više da smršate. Postoji jedan metabolizam društva koji ovde nije dirnut, mi imamo društvo koje ima ugrađenu pantljičaru. Nije pacijent izlečen. Ključna stvar je da li je društvo samo odlučilo da primeni neku terapiju. To je kao kad neko hoće da smrša da uđe u venčanicu, a posle ću opet da se širim. Mi nismo odgovorili na pitanje kakvu državu hoćemo, ko će to da plati… Država je složeno jelo. Ja to ne vidim. I u 2016. će se otvoriti pitanje šta to mi možemo i želimo za nas da uradimo, bez tutorstva EU i MMF-a. Urađena je jedna velika nepravda, šta ako ovaj deficit dođe na naplatu kao vojne penzije. Država može da smanji plate i penzije, jedino nije smela da promeni relativne odnose među penzionerima. Na rashodnoj strani, gde se ministri najviše uzbuđuju, pa subvencije. I fiskalni savet je rekao pa napišite kome ćete to dati. Jedino gde je država bila nemilosrdna na zdravstvu, na prosveti. Država i postoji zbog tih stvari.

14 panelista levo 01a

Dimitrije Boarov: Odmah da kažem ja ne znam ni da li će taj rast biti ostvaren iduće godine, jer kako ste sami rekli, kad čovek pogleda rast industrije, izvoza, uvoza, platni deficit, investicije, ali nismo prodali Telekom, tako da naizgled, to je prava reč, Srbija je proteklu godinu prebrodila sa značajnim stopama rasta, pa premijer može da kaže naizgled da smo normalna zemlja, to nije tačno. Kad pogledate trendove od jula meseca vi imate opadanje industrije, stagnira izvoz i svi drugi pokazatelji u drugoj polovini godine, opadaju. Oni su tanki i zato mi imamo taj 0,8%. Kad je stopa rasta ispod 1% to može iz dva razloga, da je prošla godina bila katastrofalna, ali drugi razlog je ozbiljniji, da mašina ekonomska ne radi, kad vi ne možete 3% da postignete. Ja vidim jednu inerciju stagnacije u svemu, odustajanje od velikih poteza.

13 panel 02

Sledi panel “Ekonomija” u kojem učestvuju:

Moderator: Radmilo Marković
– Dimitrije Boarov
– Miodrag Zec
– Ivan Stefanović
– Miša Brkić
Mihailo Vesović

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati

Anketa Panel1

20:20

Želimir Žilnik: Ova slepoća ide sve dalje i dalje. Mi ništa drugo nemamo. Vladu koja je marketinška agencija. Mi bi morali da stanemo i da se preberemo gde mi idemo, gde mi srljamo. Nije narod pokvaren i glup. Narod je preplašen i siromašan. U običnom narodu ima pameti. Ta naša kultura se još među retkim segmentima kako tako drži.

tvit 7

tvit 6

tvit 5

Ivan Lalić: Mi se srećemo sa tim mladim ljudima i ne bih se složio da ih nema, Stevan je jedan od njih. Stalno imamo neke konkurse i dosta ljudi dolaze. Bio sam oduševljen kakvog su kalibra. Samo je pitanje prostora, pitanje šanse. Vi u filmu ste svi mali heroji kada skupite novac i preživite sve to. Veoma je bitno boriti se za kulturni prostor u medijima. 2% Srbe ide u pozorište.

tvit 3

Biljana Srbljanović: Važno je da mi država ne ubija publika. Da shvati da je potreba za kulturom isto što i potreba za verom, sportom, obrazovanjem… To je jedan zatvoreni krug. Moja publika je sve manja i manja, jer novi nikako da dođu.

tvit 2

Stevan Filipović: Nije da u Engleskoj ne postoji Sun gde čitate svaki dan pljuvanja. Ali, sa jednom suštinskom razlikom što tamo ne postoji samo Sun već postoji i nešto drugo. To je šta se dešava sa novinama kada se prepuštaju samo tržišnom modelu.

 

20:00

Biljana Srbljanović: Uvek ćemo videti izveštaje o uspešnim nastupima Ivane Žigon, ali ćemo teško videti gostovanje JDP u Kini jer nisu izvodili srpskog autora. Nije interesantno za one koji čitaju i klikću. Kod nas zapravo da ni nema kulturnih rubrika i kada ih ima vrlo su skrajnute. Pozorišne kritike se pojavljuju jednom u 10 dana. Prestala sam da idem na premijere, već idem kad nije premijere, jer ne mogu da se rvem sa četom fotografa i smetaju prvih 10 minuta predstave, pogotovo ako igra neka iole atraktivnija glumica. Potpuno je nebitno šta se dešava na sceni. Ne znam da li mi je tužnije to ili kada gledam ove premijere filmova u Sava centru, gde oni prozori nisu oprani godinama, a oni hodaju crvenim tepihom. A, mi svi glumilo neki glamur i nije sve Holivud, mi nismo Holivud, treba da budemo autentični. Ja sam poznata u javnosti kao žena što ima porno film ili kao narkomanka ili ona što je sa Čedom u LDP-u, nikad nijedna moja ni najznačajnija nagrada nije u medijima. Najgora stvar je što u ovakvoj situaciji svaka stvar koja ima i malu kritiku proglašava se velikom umetnošću. I najveće gluposti gledamo jer su navodno kritičke ili protiv vlasti, jer je to odlučio neko ko se dodvorava. Ja nisam dala da se moja umetnička dela osuđuju zato što se sa mnom ne slažete politički.

tvit 1

Vesna Marjanović: Treba da postavimo pitanje da li su građani samo konzumenti, nije kultura samo što se posmatrati u okvirima tržišta i u tom kontekstu bi postavila pitanje da li postoji ijedan primer u Evropi gde su najznačajnije institucije kulture na tržištu. Nijedan muzej u Engleskoj se ne izdržava od ulaznica. Kultura je ulaganje u građane.

tvit 4

19:47

Želimir Žilnik: Ja nemam utisak da, kada je reč o filmu, zapravo u tim našim filmovima nema ne samo tragova i nagoveštaja, već i vrlo ozbiljne refleksije vremena koje smo proživeli. Ja sam jedan od autsajdera u srpskom filmu, ali samo kad navedem vama ili kada pokažem bilo gde svojih 10 filmova i kad me pitaju za ratno vreme ili neko drugo, da li ste vi imali to u svojim filmovima, ja kažem da jesam. Za svaki film i evropski se potroši ne onoliko koliko se potroši dva tri puta više nego u Srbiji. Ne može u bioskopima u francuskoj ili nemačkoj da se prikaže manje od dve trećine domaćih filmova. Kao ni na televiziji. Da li ste ikada na televiziji videli neki od mojih nagrađenih filmova? Postoji jedna vrsta zavrtanja totalne slavine domaćem stvaralaštvu. Izloženi smo od svih tih moćnih insititucija koje su na budžetu, gaženjem stvaralaštva iz sopstvene zemlje. Nije to tragično, jer postoji internet, portali i velika svetska scena. Naša politička elita je rijaliti šou, to je ona realnost.

02 zilnik

Stevan Filipović: Film je najčešće toliko skup, pitanje je matematike, da najgledaniji film u Srbiji ne može od prodaje i distribucije da vrati pare koje je uložio. Jedan nivo “braka sa državom” je da li postoji uopšte budžeta za film, a drugi nivo na koji način će taj novac biti raspoređen.

19:38

03a lalic

Ivan Lalić: Mislim da je bitno reći da pitanje budžeta nije dominantno pitanje, pitanje mehanizama i distribucije tog novca, funkcionisanja Ministarstva kulture, to su bitna pitanja. Oni funkcionalno nisu u stanju da iznesu ceo postupak menadžerski. Sektor kulture mora da počne od analize i organizacije Ministarstva kulture. Tvrdim da je kulturni sektor ustrojen po sovjetskim sistemom, sve se menja, osim sektora kulture. Baš zbog toga smo mi plan B, napravili smo održiv sistem, ne pravimo kompromise, ovde ima puno underground predstava, nekonvecionalnih. Verujem da je ta opcija moguća, kao što mi radimo. I da to može biti uzor i za javni sektor. Ali, prvo treba da se desi komunikacija. Prvo ministar kulture ne komunicira sa kulturnim radnicima.

02a zilnik

Želimir Žilnik: Kada je reč o filmskom stvaralaštvu onda definitivno bilo kakav pogled u taj medij daje da je on najkreativniji, najproduktivniji, stvaran u momentima kada je društveni sistem stabilan. Najbolje stvaranje nije nastajalo u diktaturi. Na primer kineski novi filmovi u poslednjih 10 godina, kada je Kina postala otvorenija, to su filmovi faktički jedne od najmoćnijih kinematografija sveta, što se pod diktaturom nije dešavalo. A, zašto je važna državna pomoć, sećam se samo jednog primera koji je veoma slikovit, negde kada sam bio 70-ih u inostranstvo bio sam u prilici da u Parizu budem prisutan jednom suđenju kada se producenti, fondovi su izašli sa predlogom da se jedan reditelj isključi iz procesa rada jer je prešao budžete, nepredvidiv je… Sud je ispitao svedoke, umetnika i rekao je da li je ovo što se realizuje na taj način definitivno izražava vaše ideje i stavove i da li ste vi zadovoljni i umetnik je rekao da je zadovoljan. I sud je rekao producentu rekao da će na projektu biti finansijskih gubitaka jer je to rizik posla, a umetniku da su reči, koje su njemu upućene, reči koje slušamo u ovoj zemlji 200 godina i upućeni su najvećim umovima. Presuđujem da umetnik ima da završi posao, čak iako je finansijski u riziku.

06 vesna

Vesna Marjanović: Ceo budžet za kulturu on je manji za 500 miliona, manji od prošle godine. Budžet jeste važna tema jer je on u svakoj politici pokazatelj prioriteta. I u kulturi se često dešava da svi kažu da hoćemo da podržimo kulturu, a kada dođu do konkretnih pitanja, onda to u realizaciji ne bude uvek tako. Ja bih rekla mogućnost da građani učestvuju u kulturi, to je isto deo onoga što žovemo kultura, država treba da stvori te uslove, da građani uživaju u slobodnom radu umetnika. Važno je da danas posmatramo kultura u kontekstu slobode i slobode izražavanja. Jedan demokratski kontekst i mogućnost da se kroz budžet ostvari sistem da umetnici slobodno stvaraju.

04 filipovic

Stevan Filipović: Tu se negde slažem sa Biljanom, ne velikim mnogo velikih dela koja su nastala u Severnoj Koreji. Da postoji koncenzus o vrednosti života, o ljudskim pravima, ovde kad pričamo o kulturi ne postoji nikakvo interesovanje za održavanje kulture. Ko bi ovde mogao da bude mecena, kriminalci iz 90-tih? Ovde se država mnogo ne bavi ni nacionalističke kulture, kamoli dalje od toga. Interesovanje je toliko malo da čak ni to nije tretirano na način na koji bi trebalo. Tako da nije ni čudo.

05 biljana

Biljana Srbljanović: Čini mi se da je mnogo važnije kako se ta umetnost čuva. Pojedinačna umetnička dela su incidenti koji nastaju bolje u trenucima pritiska nego u trenucima dokolice.

01 svi panelisti panel 01

Sledi prvi panel “Kultura“:

Moderator: Jovana Gligorijević
Ivan Lalić
– Biljana Srbljanović
– Želimir Žilnik
– Vesna Marjanović
– Stevan Filipović

00 otvaranje

19:18

Konferansije Lena Bogdanović pozdravila je prisutne i najavila tri panela u kojima će se u različitim oblastima govoriti o perspektivama u 2016.

19:00

Uskoro počinje Debata: Srbija u 2016.

Nakon uspešno održane konferencije “The Economist: Svet u 2016.” 17. decembra u Beogradu u organizaciji Color Press Grupe koja je okupila neka od najznačajnijih imena iz redova diplomatskog kora kao i ministre, potpredsednike Vlade i premijera Republike Srbije, o tome šta nas čeka u Srbiji u 2016. govoriće se i na Debati u Mikser House-u.

Magazin The Economist, Color Press Grupa i Mikser House organizuju Debatu – Srbija u 2016. na kojoj će učesnici tri panel diskusije govoriti o ekonomiji, kulturi i medijima u 2016. u Srbiji.

Pokrovitelji Debate su Knjaz Miloš, Heineken i Grand kafa.

08 robert

09 neko neko

10 milica

11 neka riba

07 pajtic

000 knjaz

000 aqua viva

000 kafa

23 izvesni panelista

19 voditeljica

20 filipovic

21 lady in red

22 timofejev

34 kesic

33 krle ruzica

32 teofil

31 olja