Ovim je završena konferencija #PorodicneFirme2017. Vidimo se 2018!

Za kraj učesnici i gosti su uživali u After Work Cocktail Party by Carlsberg

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

Marija Radojčić: Kod nas isto dolazi do smene generacija, mi smo prepoznali da to što je otac radio ne donosi najveću dobrobit. Moj brat je rešio da ne napusti selo i razvijao je svoju ličnu farmu i tu smo nastavili da razvijamo proizvodnju sira. I tu vidimo našu posebnost, jer imamo zaokružem ciklus proizvodnje. Osim podele posla koju smo utvrdili, desi se da svi uskačemo u sve, jer ne možete sve da stignete. Kad ste preduzetnik u Srbiji morate da radite dok ne narastete.

Milica Cilić: Osim što predstavam firmu, predstavljam i porodično ime. Lepo je učestvovati u nečemu što je novo, lepo, za nas je vinarstvo i izazov i ljubav koja drži našu porodicu na okupu. Tačno se zna ko šta radi, uloge su podeljene i svako ima odgovornost.

Marija Zečević: Osnivanje sopstvene firme je jedan splet okolnosti, ali i moja zona komfora. Odrasla sam u preduzetničkoj atmosferi. Loši porodični odnosi mogu da dovedu do toga da porodična firma nestane sa tržišta. To se dogodilo meni. Problemi mogu biti raznorazni. Vođena tim iskustvom, dala bih savet svima koji jesu deo porodične firme da se pozabave nekim stvarima, pozicijama, planovima… I ja sam donela odluku da osnujem svoju firmu.

Aleksandra Bogunović: Naša firma se bavi proizvodnjom vatrogasnih kamiona i opreme. Moj otac je svakako uticao na mene, nije me uslovljavao, ali uz njega sam zavolela mašinstvo. I to je bio neki normalan sled događaja dalje. Posao je uskospecijalizovan. Nismo toliko prisutni u medijima, jer je naš jedan jedini kupac, a to je država. Država može da pomogne preduzećima kao što su naša. Žene su retkost u mojoj branši i svi poslovni partneri su uglavnom muškarci i to je teško, jer morate da pokažete mnogo više znanja. S jedne strane je to olakšavajuća okolnost jer imate pažnju na početku, ali može da bude i otežavajuće, sve je lakše kada osvojite poverenje.

Tanja Vučićević: Naša robna marka i brend je Premier. Kada osnujete firmu 1992. godine, morate znati da pojam preduzetništva tada nije postojao, pogotovo pojam žene preduzetnice. Naš plan i cilj je bila borba za opstanak. Imali smo ponudi iz inostranstva da odemo, ali suprug i ja smo ostali ovde i osnovali firmu. Nismo očekivali da ćemo doći do ovog danas, plan je bio opstati.

Sledi i poslednji panel pod nazivom „Žene u porodičnom biznisu
Učesnici:
Tanja Vučićević, Art Ival d.o.o.
Aleksandra Bogunović, Bexing
Marija Zečević, MediGen
Milica Cilić, Gazdinstvo Cilić
Marija Radojčić, Friški Jazački sir

U toku je pauza za ručak!

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:

Minja Bolesnikov: Novi naslednici, odnosno cela ta linija je obrazovana i upućivana na to da će naći svoje mesto pod Suncem u kompaniji. I u odborima ćete naći bar po jedno prezime Ford. Kompanija jeste izašla na berzu, ali porodica Ford je pojedinačno najveći vlasnik akcija.

Velimir Gavrilović: Ti momenti su veliki lomovi kada vlasnici treba da donesu najbitnije odluke u svom životu. Mi smo u tim momentima pomagali vlasnici da to prevaziđu. Bez obzira na veličinu firme, uvek je problem za vlasnika i osnivača isti. U suštini brže zavšrite posao sa menadžerom, nego sa vlasnikom, jer vlasnik ima taj emotivni odnos. Emotivno gleda na promene u kadrovima, načinu finansiranja i potrebno je više vremena da sa njim prođete taj proces.

Bojana Vranješ: Naše iskustvo je da su preporuke bar one ključne, bile prihvaćene. Imali smo interesantnu situaciju gde vlasnik kompanije nije imao decu i imao je oko 60 godina i hteo je da prenese deo vlasništva na tehničkog direktora, ali kad smo razgovarali sa ključnim ljudima, čovek je jasno rekao da ne želi da bude generalni direktor, što je potpuno promenilo razmišljanje vlasnika. U međuvremenu je došao novi čovek koji je preuzeo neformalno mesto finansijskog direktora i koji se priprema da bude generalni i postepeno se uvodi u posao. I na taj način su i zaposleni pripremljeni.

Katarina Đulić: Moje desetogodišnje iskustvo je sledeće: u većini porodičnim firmi postoji svest o korporativnom upravljanju i spremno je da priča o njemu. Međutim, moramo da budemo svesni da imamo relativno kratku istoriju porodičnih firmi. I svi se slažemo vrlo često, ali moram da kažem da ne postoji do kraja spremnost da se napravi presek i da se implementiraju te stvari u realnosti. Uglavnom smo nailazili na iskrenu želju, ali zbog nevladanja procesima iznutra nije do toga dolazilo.

Sledi panel “Angažovanje spoljnih menadžera u porodičnim firmama
Uvodničar i moderator: Irena Lalić
Učesnici: Velimir Gavrilović, ENERGIA Gas and Power
Bojana Vranješ, Advantis broker
Katarina Đulić, KPMG
Minja Bolesnikov, Grand Motors

Minja Bolesnikov: Grand Motors posluje u Srbiji oko 17 godina i ovde smo da dvojako ispričamo priču. Ford, globalna kompanija, jeste porodična firma. Moj dubok naklon za one koji veruju da u porodičnom biznisu dolazi vreme za angažovanje spoljnih saradnika. I po tom pitanju ne treba razmišljati, već uraditi. Grand Motors su uvoznici i distributeri za putnička i laka prevozna sredstva. Mi smo deo Taavura Grupe, a sve je počelo u Izraelu 1946. Grand Automotive dolazi u ovaj region 2002. Razlikujemo se jer smo autsorsovali smo kompletni menadžment, u nadzornom odboru ne sede članovi porodice, ali su delegirani od članova porodice. Oni su tu da dobro preispitaju kako i šta radimo. I to jeste pravi put kojim želimo da idemo. Porodica Livnat i dalje upravlja kompanijom i njihova misija je da obezbedimo lojalnost klijenata. Kombinujemo korporativnu kulturu i ona obezbeđuje da se minimizuje rizik. Zato možemo da budemo fleksibilni.  U svemu tome čuvamo porodične vrednosti, sa kojima se i slažemo, ali posebno smo i otvoreno ka novom. Ne bežimo od novih ideja i novih načina rada. Iako smo velika kompanija, vlasnici i druga i treća generacija je deo kompanije, ali nisu imali problem oko tranzicije i spoljnih saradnika jer su imali prave postulate.

Sledi Case study – Grand Motors koju će prezentovati Minja Bolesnikov, izvršnog direktora.

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:

Veselin Eraković: Ja sam firmu osnovao 2008. godine i tada sam krenuo korak po korak, povećavajući broj zaposlenih, a zatim sam kupio Metalopromet. Tako je i rastao broj zaposlenih do danas 250. Napravili smo značajan zaokret u restruktuiranju, u odnosu sa bankama, i iz ove perspektive to je bilo vrlo značajno. Do tada sam bio “one man show” i olakšao sam sebi život nakon te saradnje i saradnje sa profesionalnim menadžerima. Bitno je da bi preduzeće imalo bolji razvoj da je imalo te procedure i unutrašnju strategiju. Puno faktora utiče na dato poslovanje, pogotovo danas. Moj savet je da što pre to uradite, ako niste, jer ćete olakšati svoj život i poboljšati poslovanje i moja su sva pozitivna iskustva u vezi sa korporativnim upravljanjem.

Vladimir Pavlović: Naša kompanija ima specifičan pristup u pružanju usluga. Najveći broj naših klijenata dolaze u kontakt s nama kada imaju finansijskih poteškoća i onda dotaknemo i temu korporativnog upravljanja. Kompanija Eraković je nažalost imala negativne finansijske posledice zbog saradnje sa jednom velikom firmom i zbog promašenih poslovnih poteza partnera su bili u problemu. Mi smo ih zajedno rešili i odmah osnažili i korporativno upravljanje. Imali smo dva ključna aspekta, prvi je bio menadžment struktura i uvođenje nezavisnih menadžera, i uvođenje strateškog partnera.

Vladimir Hrle: Oko 80-90% malih preduzeća u Srbiji jesu porodične kompanije, i uz alate koje mi koristimo mogu da doprinesu efikasnim sistemima upravljanja. Specifičnost porodičnih kompanija je što su sve prednosti i mogućnosti ujedno i njihove mane. Sve ono u vezi sa neformalnošću, donošenju odluka, sve te stvari koje naizgled ubrzavaju donošenje odluke mogu da budu i njihovi najveći problemi. Pričam naravno o kompanijama koje rastu. U toj situaciji jednostavno ne postoji formalizovan proces koji bi pratio taj rast i dolazite do situacije da se isto donose odluke kao kada je kompanija bila manja. Mi ne radimo sa svakom kompanijom, ono što mi gledamo kada postoji zainteresovanost, jeste kakav je profil te kompanije i šta ta kompanija društvu da donese kao benefit.

Sledi panel “Najveći izazovi za porodične firme

Učesnici:
Vladimir Hrle, IFC
Veselin Eraković, Metalopromet
Vladimir Pavlović, WM Equity partners
Moderator: Dragan Močević, Pro educa

Branko Kecman: Većina porodičnih kompanija se nalazi u istom stadijumu razvoja što je veliki izazov za državu. Moguća je “kriza upravljanja”, a sve kompanije će se susreti sa tim u bliskoj budućnosti. Mi aktivno radimo na tome da pomognemo porodičnim kompanijama da prevaziđu probleme sa aspekta uticaja porodice na kompaniju. Prva generacija je nažalost dominantna i što su učesnici ovakvih konferencija članovi druge generacije. Najbolje bi bilo kada bi prva i druga generacija sedeli zajedno i razgovarali o tome šta su čuli. Ne postoje adekvatni sistemi interne kontrole i taj nivo se svodi na to “niko ništa ne krade”, a da li se išta radi ili radi na pravi način, najčešće nije slučaj. Ne postoje strateški planovi razvoja. Najčešće postoji evidentan strah od izlaska na druga tržišta. Tipična porodična kompanija – koliko članova porodice, toliko direktora, plate nisu po zaslugama nego po “krvi”, postoje neformalni rukovodici, poimanje kadrova je na nivou “mašina”. Zbog čega nastaju problemi u porodičnim firmama? Zato što se nije razmišljalo o tranzicionom periodu. Osnivač obavlja više različitih funkcija, nema vremena da razmišlja o budućnosti, planovima, strategiji i u tom slučaju ne postoji “drugačije mišljenje”.

Nakon pauze sledi prezentacija “Odnos porodice i porodične firme” koju će predstaviti Branko Kecman, Advantis broker

U toku je pauza za kafu by Grand kafa

Velimir Gavrilović: ENERGIA Gas and Power je porodična kompanija i dalje i jezgro energije je ostalo u porodičnom vlasništvu osnivača. Mi smo već prošli neku prvu fazu te tranzicije, tako da na svim tržištima su direktori kompanija koji nisu pripadnici porodice koja je osnivač. Na svim tržištima prodajemo i kupujemo električnu energiju, a na nekim tržištima radimo i snabdevanje krajnjih korisnika. Snabdevanje vršimo u Srbiji, Italiji, Sloveniji, BiH, Hrvatskoj… Naše veleprodajne isporuke su dostigle 2,5 miliona MWh u 2016. godini. U ostalim zemljama regiona naša grupa je prisutna na veleprodajnom tržištu, kao i na berzama. U Italiji snabdevamo i krajnje kupce gasom i posedujemo tu licencu i za Srbiju. Od 2013. smo prisutni u Srbiji i rastemo iz godine u godinu. Pet puta više klijenata nam se pridružilo u prethodnoj godini. U 2017. godini ćemo imati 40% rasta. Ostvareni rast najviše dolazi od malih i srednjih preduzeća, što je interesantno. Pored njih snabdevamo i međunarodne i domaće poslovne sisteme, kao i pojedine opštine i javna preduzeća. Srpsko tržište je izbalansirano tokom godine, 2/3 izvora su termoelektrane. Berza električne energije u Beogradu osnovana je prošle godine i očekujemo da će ona biti referetntno tržište ne samo u Srbiji, već i u regionu. Izvanredna poslovna reputacija koju imamo na svim tržištima, znanje i multidisciplinarno iskustvo, samo su neke od konkurentskih prednosti naše kompanije. Vrlo je bitno da imate prisustvo na različitm tržištima i berzama, morate biti usklađeni sa vremenom, nuditi dodatne usluge potrošačima, da brzo reagujete na zahteve potrošača, fleksibilnost, kao i lakše praćenje potrošnje i rashoda, pogotovo elektronskim putem, što je deo društveno odgovornog poslovanja.

Sledi Case Study – ENERGIA Gas and Power koji će prezentovati Velimir Gavrilović, direktor.

Vladimir Pavlović: Korporativno upravljanje je važna tema za porodične firme, pogotovo kada u porodičnu kompaniju uvodimo partnera. Činjenica je ta da do 5-6 godina porodične firme nisu mogle da žive od poziva banaka koje žele da finansiraju njihovo poslovanje, a sada se taj trend smanjio. U toj situaciji, finansiranje novog razvoja mora da dođe od novog partnera, ukoliko to porodična firma ne može sama. Porodičnim kompanijama treba partner radi finansiranja daljeg poslovanja, podele rizika, uvođenja profesionalnog menadžmenta i kao što smo naveli, banke više ne finasiraju “rizične” kompanije. Bitna stavka je i metodologija vrednovanja vaše kompanije. Percepcija rizika značajno utiče na vrednovanje kompanije. Bitna je i tržišna vrednost kompanija i poređenje njene vrednosti na tržištu u odnosu na slične kompanije. I treći pristup vrednovanja kompanije jeste troškovni pristup, tačnije koliko sam ja uložio u kompaniju. Ključna pitanja za uvođenje partnera u porodične firme su pitanja definisana Osnivačkim aktom, operativno upravljanje kompanijom, ograničenja u zastupanju, da li postoji jedan ili više direktora, i kontrola i nadzor. Finansijski partneri ne ulaze u porodičnu firmu da bi u njoj ostali zauvek, prosek je 5-6 godina. Izlazna strategija podrazumeva otkup sopstvenih akcija/udela ili prodaja udela/akcija.

Sledi prezentacija “Uvođenje finansijskog partnera u porodične firme” – dr Vladimir Pavlović, WM Equity partners

Dragan Močević: Treba prvo da razbijemo tu dilemu šta je porodična firma, jer to nije samo firma u kojoj rade ljudi iz porodice. Kada sledeći put budete gledali filmove “Kum” i “Maratonci trče počasni krug” gledaćete ih sasvim drugačije. Definiciju koju želimo da koristimo jeste da je porodična firma svaka firma u kojoj 25% + 1 akcija u vlasništu osobe ili porodice. Preko 90% privrednih društava su porodične firme, ako gledamo ovu definiciju. Jedna osoba upravlja ili porodica. Porodične firme su najčešći oblik firmi u svetu. Zapošljavaju preko 50% svetske populacije, a u Evropi čine 75% firmi. Poslednje istraživanje smo uradili u Srbiji krajem 2015. godine. Najvećih broj firmi je osnovan od strane trenutnog vlasnika 75,9%, a 17,3% je nasleđeno i da ih vodi druga generacija. 65% porodičnih firmi i dalje vodi vlasnik-osnivač. Svaka treća porodična firma u Srbiji ima napisan strateški plan za naredne tri godine, ali naša iskustva u radu sa tim porodičnim firmama govore da ti planovi postoje samo u glavama vlasnika, ne i na papiru. Najveći broj vlasnika nije doneo odluku o tome koji deo firme treba da pripadne naslednicima. Mnogo toga srpski privrednici moraju da stave na papir. Testament je veoma bitna tema, o kojoj se ne razmišlja i ne priča. Recesija donosi nove izazove, porodične firme su pred velikim izazovom transfera generacija i ne postoji tradicija u rukovođenju firmama. Mi se tek suočavamo sa svim izazovima.

Sledi prezentacija Dragana Močevića “Izazovi za porodične kompanije u Srbiji

Robert Čoban: Kada smo kolega Dragan Močević i ja pre više od godinu dana pokrenuli zajednički ovu temu, bilo je spomenuto 22% porodičnih firmi u Srbiji samo preživljava tu tranziciju na drugu generaciju. Mislimo da je u tom podatku leži zašto tu konferenciju držimo aktivnu. Upravo treba da ukažemo i onima koji odlučuju na vlasti na važnost ljudi koji žive ovde i imaju ovde porodice i koji žele da ostanu ovde da im se privređivanje olakša i učini profitabilnijim, barem upola kako je to stranim ulagačima. Mi imamo u našoj istoriji i genima to preduzetništvo, ne moramo da ga učimo. Bavljenje biznisom je ono što je bitno i Color Press Grupi koja obeležava 25 godina rada ove godine. I to ćemo potencirati i kroz naše druge konferencije. Nije samo ekonomska kriza u pitanju, problem je što živimo u zemlji, u regionu, gde stanovništvo napušta male gradove, ali i svoju zemlju. Ljudi se koncentrišu u Novi Sad, Beograd, a ako ne nađu tu posao, naša deca rade na kruzerima, kao šankeri u Njujorku… Želimo da pokažemo svojim primerom da postoji potreba i mogućnost da ti ljudi ostanu. Primer je i Novi Sad i novosadska IT industrija. To su primeri na koje želimo da ukazujemo, i nadamo se da će se taj glas čuti. Želim vam srećan rad!

Robert Čoban i Saša Bilinović, načelnik Gradske uprave za privredu Novog Sada

O temama konferencije na otvaranju govori Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe

Aleksandar Kemiveš: Bez obzira što porodične kompanije posmatramo kao jednu nišu, činjenica je da se ovaj pojam proteže kroz sve vidove poslovanje. Ako uzmemo u obzir da više od 90% malih i srednjih preduzeća ima inkorporirani porodični model. Mladi smo kada je u pitanju preduzetništvo, međutim imali smo porodice kao što su Dunđerski, Krsmanović, Vajfert, pa kad se na taj način kad se posmatra nije preduzetništvo tako mlado. Drago mi je da imamo konfidustriju uključeno, jer nam je italijansko iskustvo dragoceno. Otvorena je tema nasleđivanja što je problem ne samo u Srbiji, već u celoj Evropskoj Uniji. Preko 40.000 kompanija se nalazi u toj tranziciji u EU. Mi kao Privredna komora Srbije želimo da budemo deo tog procesa i da pomognemo u planiranju, edukaciji, ali prvenstveno da pomogne u tome kako da se ta tranzicija izbegne. Zaključujem da je ovo ozbiljna tema i želim da prenesem stavove predsednika Čadeža da ćemo se još aktivnije uključiti da budemo od koristi privrednicima, a u ovom slučaju onima koji biznis razvijaju u okviru porodice.

Prisutnima se na otvaranju obratio i Aleksandar Kemiveš, direktor Odeljenja za strateško planiranje, razvoj i analize

Erik Kosuta: 80% italijanskih kompanija su porodične firme. Ova tema je veoma bitna u Italiji, a mora da bude bitna i u Srbiji. Samo trećina porodičnih firmi prelazi u drugu generaciju, a samo petina u treću generaciju, to pokazuju istraživanja u Srbiji. Pravo je vreme da se krene u tu analizu u tu diskusiju. Porodične kompanije u Italiji su mnogo solidnije od velikih sistema, sigurno su te firme pravi motor italijanske privrede. Postoje neke kritičnosti koje treba da se prate, jako je bitan generacijski prelaz. Moje kolege privrednici nisu svesne da postojanje kompanije zavisi od njihovog izbora da li će ostati u kompaniji, da li će ih voditi njihovi sinovi i ćerke ili će angažovati menadžera. Zato je ova tema jako bitna i čestitam na izboru.

Konferansije Ivan Golušin pozdravio je prisutne ispred organizatora konferencije. Generalni pokrovitelj konferencije je kompanija “Energia Gas And Power“. Konferenciju će otvoriti Erik Kosuta, predsednik Konfindustrije Srbija, udruženja italijanskih industrijalaca u Srbiji.

U organizaciji Color Press Grupe i Centra za edukaciju “Pro Educa” danas se u hotelu “88 Rooms” u Beogradu, održava konferencija “Porodične firme – Stub razvoja ekonomije“.

Konferencija će okupiti privrednike i stručnjake iz ove oblasti u Srbiji i regionu. Na otvaranju će govoriti Aleksandar Kemviš, Savetnik direktora Privredne komore Srbije, Robert Čoban, Predsednik Color Press Group i Erik Kosuta, Predsednik Konfindustrije Srbija, udruženja italijanskih industrijalaca u Srbiji i Robert Čoban, presednik Color Press Grupe. Kroz panel diskusije i studije slučaja prisutni će imati priliku da čuju na kakve sve izazove nailaze porodične firme u Srbiji, šta menadžeri porodičnih firmi treba da rade u krizi, govoriće se i o angažovanju spoljnih menadžera, odnosu porodice i porodične, kao i aktuelnim tržišnim uslovima poslovanja.

Program konferencije potražite na linku www.color.rs/porodicnefirme2017, a sve informacije i na našoj FB stranici i eventu