DSC_5030

Pratite live streaming

DSC_5375

Postavite pitanja učesnicima poslovnog foruma putem društvenih mreža uz hešteg #Porodicnefirme2015

DSC_5367

DSC_5356

Sledi Dunđerski after work cocktail.

Ovim je završen poslovni forum Porodične firme. Vidimo se sledeće godine.

DSC_5355

Za kraj konferencije, publika koja je tokom  foruma ostavila svoje podatke u posudi za nagradu igru, mogla je da osvoji putovanje.

DSC_5327

7 dana na Kopaoniku u Jolly apartmanima dobio je Đorđe Milošev, 7 dana na Jahorini u hotelu Lavina dobila je Dragana Jelić, 7 dana na Zlatiboru za celu porodicu poklon od vile Natural Wood dobio je Aleksandar Đivuljskij, 5 dana u Pragu poklon agencije Belvi dobila je Marija Trivić.

16:56

DSC_5353

Zoran Đurđevac: Radio sam u drugim firmama i neke stvari prosto vređaju inteligenciju. Nije bilo šanse da se napreduje. Napravio sam spisak šta bih mogao da proizvodim i napisao sam med kao jedan od artikala. Gde je oprema jeftina i pristojna, a trebao sam da upotrebim samo ono što znam, a to je da prodajem. Suština je da budete inventivni.

DSC_5295

Predrag Tomić: Ovde se niko nije bavio globalno tim biznisom, tako da smo uspeli veoma brzo skupom bratske snage i znanja da budemo uspešni. Uspeli smo da izvezemo tu opremu u preko 25 zemalja. Onda smo krenuli da investiramo u kupovinu jedne fabrike i odmah je srednji brat prešao da radi u toj kompaniji, pridružila mu se i sestra. Drugi brat i ja smo ostali u firmi.

DSC_5299

Aleksandar Saša Stamevski: Ja sam imao sreće da budem treća generacija u svojoj firmi. Rođen sam sa nekim preduzetničkim karakteristikama. Treba ta znanja negovati, adaptirati ih, nadograđivati. Danas se sve zna i može saznati veoma lako, zato ne treba čuvati tajne. Konflikte treba rešavati konstruktivno i sa dobrim i trajno dobrim rešenjima. Poštovanje i neki krug poverenja, mora biti sa ljudima isto tako uspostavljen. Jer više vremena provedemo na poslu sa ljudima, i taj duh u firmi mora biti porodičan, kao i u porodici.

DSC_5297

 

16:37

Dragan Boćanin: Brzo smo se menjali, tražili, menjali pravac. Firmu je osnovao moj otac, radili smo u ono vreme za državne firme. Onda su došle one nesrećne ’90-te, onda smo mi par programa probali. Prošli smo i prelazak oca na sina. Prošli smo to da smo primili menadžere u firmu, da prebacujemo posao na druge ljude, jer ne mogu ja sve da znam, to je normalno.

DSC_5296

Dragana Janjić: Vlasnice vinarije smo ja i moje dve sestre. Jedna je samo uključena u vlasništvo, a druga u posao. To je bio hobi naših roditelja, ali količina je prevazišla kućne potrebe. Cilj je bio kako se izdvojiti, bio nam je potreban dobar marketing. Iskustvo roditelja u njihovom biznisu bilo nam je dragoceno, ali su nas i puštali da se učimo na našim greškama.

DSC_5300

16:20

Cviko Krunić: ’94. godine, u krizno vreme, sve je krenulo iz pepela. To je bio pravi trenutak za privatnike, ja sam imao hrabrosti sa napustim svoju firmu smatrajući da imam dovoljno energije, inicijative da uradim nešto sam. Prvih 13 godina smo razvijali veleprodajni promet. Imajući u vidu da su se u to vreme razvijali moderni trgovački lanci, imali smo procenu da taj biznis više nema prosperiteta. Logično je bilo da ostanemo u trgovini, ali razvijajući svoj lanac trgovina. Sve vreme mi je bio bitan odnos sa ljudima u firmi. Mislim da važimo za firmu koja nema bolju atmosferu i odnos sa radnicima.

DSC_5302

Milutin Tine Stojšić: Počeli smo tako što je moj tata bio krznar i proizvodili smo bunde, i uvek smo se nečim u porodici bavili. Brat i ja nismo išli istim stopama. To je bio povod da se dotaknem nečega drugog. Zasadili smo prvi vinograd i imali smo iznajmljen podrum. Nije bio neki ekonomski prihod da možemo da se pohvalimo, ali su to bile godine kada smo mi učili, kada smo savladali taj zanat. Danas imamo 22 hektara, izvozimo za Rusiju već 8 godina.

DSC_5301

16:00

Sledi panel “Vlasnik porodične firme u Srbiji: Šta možeš a šta nikako ne smeš da radiš” u kojem učestvuju:

Cviko Krunić, vlasnik lanca supermaketa “Medius”;
Aleksandar Saša Stamevski “Moj slatkiš”;
Dragan Boćanin, vlasnik Kompanije “Tehnoplast”;
Milutin Tine Stojšić; vinarija “Selecta”
Zoran Đurđevac, vlasnik Medare “AZA”;
Predrag Tomić, vlasnik Srboauto
Dragana Janjić, suvlasnica Vinarija Aleksić
Moderator: Aleksandar Đivuljski

DSC_5305

15:54

DSC_5286

Natalija Pekić: Pojam delegiranja je nešto što je osnivačima porodičnih preduzeća nepoznato. Delegiranje je imenovati osobu koja će biti zadužena za određen segment. Ono što je dugoročno važno, nova menadžerska struktura će promeniti vaš imidž na tržištu. Postaćete magnet za sjajne ljude, jer ćete važiti za onog ko ne zapošljava samo na osnovu DNK.

15:37

DSC_5274

Natalija Pekić: Spoljni menadžeri kažu da je u porodičnim firmama potrebna je menadžerska struktura. Neporodični menadžeri kažu zašto je sistem nagrađivanja uvek, ako prodaš više dobijaš procenat. Ljudi su nešto što čini vaše preduzeće. Jednako tako je komentar menadžera bio da su porodične firme veoma malo karijerno stimulativne za zaposlene. Znači nema pomaka u razvoju karijere, i to je strašno za vaše zaposlene.

15:30

DSC_5277

Natalija Pekić: Potreban vam je neko ko će vam razdvojiti emocije, razdvojiti privatno i poslovno. Sve se veoma brzo menja. Morate se odvojiti od te sigurnosti koju vam pruža porodično okruženje i ono što je uvek sve poznato i jasno u porodičnoj firmi. Transfer znanja između osnivača i potencijalnih naslednika je dragoceno. Ali, problem se javlja kada dođe menadžer.

tvit 24

15:20

Case study „Angažovanje vanjskih menadžera u porodičnim firmama“ mr Natalije Pekić

DSC_5273

15:19

Na pitanje sa Tvitera kakva je razlika između porodičnih firmi u bivšim zemljama Jugoslavije, Ličen je rekao.

Robert Ličen: Svi i dalje smatramo da su porodične firme burekdžinice. Slovenija je u EU, ali to mnogi nisu shvatili.  Pre 90-ih niko nije ni mislio da stvori sam veliku firmu. Svi koji su u Sloveniji stvorili svoj najveći biznis su to uradili sami, nisu privatizovali.

15:00

DSC_5267

Robert Ličen: Uvek tražite menadžera koji ima komplementarno znanje sa vašim. Ako imate restoran i kuvar ste, uzmite barem konobara. Pričate zajedno o strategiji, pričate o svemu. Morate da radite zajedno, da svi znaju šta je cilj. Morate da delite iste vrednosti. Vrednosti vlasnika protiv vrednosti menadžera? Imate različitu startnu poziciju. Menadžer se uči čitav život kako se radi na organizaciji, kako se vode ljudi, a preduzetnik se bavi onim što najviše voli i što najviše umi. I favorizuje te stvari.

tvit 23

14:40

DSC_5262

Robert Ličen: U spoljnom menadžeru uvek tražiš sebe, a ne možeš da se nađeš. Pitanje je da li ga tražiš i da li ga ustvari uopšte hoćeš. Gde da nađete menadžera kao što ste vi? Nema ga! Nemojte da tražite sebe. Šta treba da tražite? Vrednosti! Kada tražite saradnika, novog menadžera, neko da preuzme deo posla, treba vam čovek koji deli vrednosti iste kao i vi. Ako tražite menadžera, nemojte ga tražiti samo u svojoj porodici. Menadžer je zanat, potrebno je mnogo znanja, iskustva, da imaš neku energiju.

tvit 22

14:30

Poslovni forum nastavlja sa radom, sledi case study Roberta Ličena “Šta menadžeri porodičnih firmi treba da rade u krizi”

DSC_5225

DSC_5226

DSC_5224

U toku je pauza za ručak, nastavljamo sa forumom za sat vremena

DSC_5220

13:27

Robert Čoban: Moj slučaj je specifičan zbog tog ortačkog posla, pogotovo u medijima, svi se posvađaju. Često smo se neslagali i nešto radili sporije, ali to nas je dovelo do toga da neke odluke dva puta razmislimo. I to čoveka nauči na kompromis. Što se tiče prodaje, mislim da sve industrije nisu iste. U našem slučaju, u medijskoj industriji, od 10 velikih koje su došle na srpsko tržište, 8 je otišlo zbog velikih promena i svetske krize, a to su bile kompanije sa milijardama dolara iza sebe. U nekim poslovima mislim da je jako bitno da ste lokalni čovek, da poznajete okruženje. Mi smo se upravo opredelili i klasičan izdavački biznis pomerili na organizovanje događaja. Da nas je ta neka kompanija kupila ne bi imala ni želje ni znanja, da to uradi. Petogodišnji plan je nemoguće praviti u našoj firmi, promene su jako brze, neko ko je pre 10 godina u kompaniji radio jedno, sada radi sasvim drugu stvar.

DSC_5192

Vladimir Hrle: Sve više kompanija zapravo želi da gleda u budućnost, tačnije stabilnu budućnost i da sve te probleme koji nastaju mešanjem privatnog i poslovnog, želi da nađe način da se takve stvari prevaziđu. To su procesi koji su u porodičnim kompanijama možda i zahtevniji nego u drugim.

Božo Janković: Moramo izgraditi kriterijum u kome ćete napraviti sistem koji je održiv. Srbija se nalazi u velikom problemu, doživeće po meni, situaciju koja je sada u Hrvatskoj, jer ko je iole znao da nosi kantu u Zagrebu, otišao je da je nosi u drugoj zemlji. Ja nisam klasičan tip koji će nositi štap i govoriti: “Ja kad sam radio Putinu to je ovako i onako…”. Ako samo gledam u to, gledam nazad, a ne unapred. Ne može se raditi pomoću štapa i kanapa, mora imati plan šta će raditi za godinu dana, gde će prodavati, na kojim tržištima. Kad su me pitali šta je razlika između istoka i zapada je to što ono što se na zapadu projektuje dve godine, gradi šest meseci. A, ono što se ne projektuje na istoku, gradi se dve godine na istoku. Znanje, to je bitno, to je ono što je za mnoge firme u Srbiji misaona imenica.

DSC_5204

13:10

Vaso Lekić: Moj ugao posmatranja nije isti kao u porodičnoj firmi koja je kupila moju, naravno. Mi smo se dogovorili da te porodične odnose zadržimo i da nam je to iznad, bez obzira koliko se ne slagali. To je na svu sreću nadvladalo. Jako je puno sukoba mišljenja, konflikata, ali sve je to normalno u službi mišljenja donošenja odluke. Mi smo te stvari zakopali, bili smo iskreni jedni prema drugima. Ovo je bila poslovna odluka da prodamo kompaniju. Treba biti realan kod ovakvih odluka, presaberete se, vidite da li je bolje da radite sami ili da idete korak dalje. Simbioza razumevanja, organizacije, treba da postoji da bi ta kompanija mogla dalje živeti.

12:59

DSC_5168

Vladimir Hrle: Obzirom da je grupaciji Svetske banke u fokusu razvoj, u tom procesu su porodične firme prepoznate koje su motor svog tržišta na kojima Grupacija posluje. Mnogi su razlozi zašto je IFC razvio metodologiju za upravljanje porodičnim biznisom. Ja zastupam tezu da što se tiče regiona, možda čak i Evropa i svet, što se tiče porodičnog upravljanja manje više su isti problemi. Da bi se problemi prevazišli najbitnije je da se definišu sistemi upravljanja, preduzetnici i vlasnici moraju da razmišljaju na duge staze. Vlasnici moraju da razmišljaju šta će biti kada vas više ne bude. Morate imati plan ko će vas naslediti.

Robert Čoban: U februaru ’92. počeli smo studentski Index, ja sam posle vojske počeo da se bavim izdavaštvom. Kada je smenjena redakcija napravili smo nezavistan Index, iz čega je posle nastao Svet i cela Color Press Grupa. Mislim da je najvažnija stvar da porodični biznis, da vi i vaša deca, bude mesto gde će oni stvarati radnu etikku i radne navike. Ja ne znam da li će moje ćerke imati afinitete ka izdavaštvu, ja se trudim da ga razvijam, ali ta radna etika koja je ukorenjena u ovim prostirima, odnos prema poslu, odgovornost, da na mejl odgovorite danas, to su najvažnije stvari. Nekada je bilo normalno da obućarev sin bude obućar, danas, već moj otac i moja porodica, i njihov biznis me nije zanimao. Mene su interesovale neke druge stvari, ali ono što sam bazično stekao je ta odgovornost prema ljudima. To su stvari gde se mešaju emocije. Ovo su stvari koje ne možemo gledati kroz Excel tabele, nije sve crno-belo. Stvaranje radnih etika i navika je mnogo jače u porodičnim kompanijama, nego da se neko zaposli sa dvadesetak godina u državnom preduzeću.

12:44

DSC_5166

Božo Janković: Od ’91. godine do sada bilo je niz turbulencija, a moj primer je dobar primer kako napraviti uspešnu firmu, od jedne male porodične kompanije, bez privatizovanja, politike, pomoći društva. Nije ovo marketing moje firme. Morate imati urođeni kod za biznis, morate da koristite vreme, a vreme traži brze promene. Preporučio bih svakome ko se bavi biznisom, stalna edukacija zaposlenih. Moja je filozofija “uči na zapadu, prodaj na istoku”.

DSC_5169

Vaso Lekić: Ono što radiš radiš dobro i kvalitetno i trudiš se da radiš najbolje što možeš, možda je to moj recept. Sigurno su neke moralne karakteristike i odrednice karakterisale da se u jednom takvom sistemu čovek ne pokvari i ostane veran sebi. Uvek sam slušao srce u svojim postupcima i mislim da nisam pogrešio što sam prodao firmu, mislim da smo napravili dobar potez. Kad firma ide svojim tokom i ima uspešnu internacionalnu karijeru, u tom trenutku treba prepoznati kada neke stvari treba preokrenuti i krenuti drugim putem. Dvadeset godina trajao je taj uspeh, ali stvari se uvek menjaju. Ta odluka je bila prilično racionalna, naravno uvek se vežete za  nešto, ali jednostavno život je takav.

12:30

Učestvuju: Vladimir Hrle, IFC, Beograd
Vaso Lekić, Foodland – Atlantic trade
Božo Janković, Enterijer Janković
Robert Čoban, Color Press Group
Moderator: Dragan Močević

Sledi prvi panel “Izazovi za porodične firme u Srbiji

U toku je pauza za kafu

11:53

dr Jaka Vadnjal odigrao je sa publikom igricu u kojoj je želeo da pokaže kako je teško dovesti strane menadžere u porodičnu firmu ili preneti vlasništvo.

DSC_5126

DSC_5122

DSC_5123

Jaka Vadnjal: Slabosti porodičnih preduzeća su rigidnost, poslovni izazovi, modernizacija zastarelih metoda upravljanja, upravljanje tranzicije, pridobijanje kapitala, nasledstvo, uticaj osećaja za poslovanje, vođenje, rukovođenje i legitimnot. Prednosti su odanost poslu i porodici, veliko znanje, fleksibilnost u vremenu, radu, parama, razmišljanje na duži rok, stabilna kultura, brzo menjanje odluka, pouzdanost i ponos. Ono što savetujem firmama je napišite svoj Porodični ustav. Što je napisano i potpisano, mnogo teže će neko za 5 ili 10 godina reći da nije tako mislio ili želeo. To nije nešto što se napiše za dva sata. Oko toga treba mnogo razgovarati.

tvit 13

tvit 12

tvit 11

11:48

Jaka Vadnjal: Kada budete pričali sa porodicom o vašem biznisu, prvo pogledajte dva filma “Maratonci trče počasni krug” i “Ko to tamo peva”. Ako pogledate te fimove, naći ćete sebe u nekim elementima. Što je dobro. Zašto ne bi uzeli nekog sa strane da bude akcionar u firmi? Kod nas je situacija malo specifična. Stručnjaci su naše područje nazvali “low trust culture”, verujemo samo svojoj “krvi” i to verovanje nasleđujemo. Ako želimo ekonomski napredak u ovim prostorima, moramo promeniti svoje razmišljanje i mišljenje.

DSC_5098

11:30

Jaka Vadnjal: U porodičnom biznisu nema razdvanja privatnog i poslovnog. Ako želimo dobar biznis u tom biznisu treba da budu uključeni svi. Biznis, barem u teoriji, je grupa ljudi koja između treba da pronađe sinergiju. Porodicu ne biramo. I sada treba ta dva sistema spojiti, koji su u suštini nekompatibilni. Kod nas se još uvek smatra da imamo samo dva sistema, porodica i posao, moderniji, kapitalistički pristup, govori da imamo i vlasništvo. Ne mora kompanija da bude 100% u vlasništvu porodice. Velike svetske kompanije smatraju sebe porodičnim biznisom, a nisu u vlasništvu samo jedne firme.

DSC_5102

11:19

Dr Jaka Vadnjal prezentuje case study „Porodični Biznis: glavni preduzetnički model – kako dalje?

tvit 10 tvit 9

DSC_5087

11:05

Boris Vukić: Bitno je osloboditi kompaniju od osnovača i osloboditi osnivača od kompanije. Što znači, od “heliocentričnog” organizovane kompanije do jasne organizacije i sistema odgovornosti. Šta znači pripremiti kompaniju, ja bez istraživanja mogu da potpišem, da 90% privatnih kompanija su bliže ovom “heliocentričnom” organizovanju. To je ono što se zove sindrom princa Čarlsa. Mora da propiše kada će se povući iz operativnog rukovođenja, mora da propiše kada će to da uradi. Da li profesionalne menadžere u porodičnoj kompaniji praviti ili ga kupiti. Moj je savet praviti ga. Naravno, bitno je imati nekoga koga ćete podići na taj nivo. I na kraju, bitno je napisati Porodični forum, plan tranzicije liderstva.

DSC_5094

DSC_5076

10:44

Boris Vukić: Prva poruka, da se ne desi sve ono loše o čemu su već govorili, jeste da radimo. Da pripremamo kompanije, naslednike, osnivače, porodice. Druga je, mi smo privatna firma, ali nismo porodična, kažu. Sve privatne firme su porodične firme, samo to vaša deca ne znaju. Porodična firma je samo deo nečeg što se zove porodični biznis. Veoma bitno je razlikovati nasleđivanje vlasništva i nasleđivanje rukovođenja. U prethodnom istraživanju ne verujem da su svi preuzeli vlasništvo, već rukovođenje. To da li će deca biti i u kojoj meri biti vlasnici u firmi, to je posebna tema. Sasvim drugačije je rad, a onda i rukovođenje u firmi.

DSC_5069

10:37

Boris Vukić predstaviće case study „Porodične kompanije – od uspešnog osnivača do uspešnih naslednika”

DSC_5056

10:27

tvit 6 tvit 7

DSC_5055

Dragan Močević: Predstaviću vam rezultate istraživanja koja smo radili početkom ove godine, koje je obuhvatilo 161 porodičnu firmu u Srbiji. U istraživanju su učestvovali vlasnici ili direktori. Skoro 76% je osnovano od strane prvog vlasnika, dok je 17,3% nasleđeno. Na svetskom proseku oko 70% firmi ne preživi tu tranziciju na drugog vlasnika. Oko 64% firmi vode još uvek osnivači, 22% doživelo je prenos s prve na drugu generaciju. Skoro 75% firmi se izjasnilo da su osetili uticaj svetske ekonomske krize. Svaka  druga firma tvrdi da su joj se prihodi smanjili u odnosu na period od pre tri godine. Poslovni izazovi vlasnika su visoke obaveze prema državi i administrativne poteškoće, pronalazak kvalitetnih radnika, jaka strana i domaća konkurencija, teškoće pri dobijanju kredita. Pitali smo vlasnike firmi da li imaju naslednika, najveći broj vlasnika nije odlučio o udelu koji bi trebao da pripadne naslednicima. Omiljeno pitanje kada radim ovakve prezentacije mi je testament. Samo sam jednom doživeo da mi jedan privrednik kaže da ima testament. To je tema o kojoj se ne priča, ali je vrlo važna za vlasnike porodičnih firmi, ne samo da ga napišu, već tek onda postanu svesni kakvih sve problema imaju. U istraživanju 3,8% ispitanika ima napisan testament.

tvit 3 tvit 4 tvit 5

DSC_5051

Dragan Močević: Kada smo pre nekoliko u Gugl ukucali “porodične firme u regionu” nismo mogli ništa da saznamo, ali zato smo dobili sve informacije o porodičnim firmama u celom svetu. Ovakva okupljanja su dobra da vlasnici porodičnih firmi prošire svoja znanja, upoznaju druge vlasnike… Ovaj projekat koji radimo sa Color Press Grupom, aktivan je u još četiri zemlje regiona.

Dragan Močević predstaviće rezultate istraživanja “Porodične firme u Srbiji”

10:17

Robert Čoban: Kada me kolega i prijatelj Dragan Močević zajedno organizujemo ovu konferenciju nisam mnogo razmišljao, zato što mislim da je ova tema jako važna. Slušali smo godinama unazad da dolaze strane investicije u Srbiju, mi se isto veselimo investitorima, ali smo svesni da investitori koji dobiju pomoć država, opustoše fabrike, uzme investicije i odu. U slučaju ljudi koji vode porodičan biznis, to se ne dešava. To su ljudi koji su spremni na gubitak, čija deca ostaju u firmama, školuju se u Srbiji. Vi možda i ne morate da ostane u biznisu svoje porodice, ali ono što naučite u porodičnom biznisu je veoma dragoceno ukoliko osnujete svoj biznis. Tokom dana imaćemo studije slučaja o svim kontroverzama koje se tiču porodičnog biznisa. Naše vlasti danas i u budućnosti, uopšte odnos političke elite prema porodičnim firmama, mora da bude drugačiji, da bi sutra ostali u Srbiji i nastavili svoj biznis.

DSC_5036

Program konferencije predstavio je predsednik kompanije Color Press Grupa i jedan od organizatora ovog foruma, Robert Čoban.

DSC_5024

10:10

Miroslav Miletić: Porodične firme u svetu čine od 65-90 % malih i srednjih preduzeća. Zapošljavaju oko 21 milion ljudi, štedljive u dobrim i lošim vremenima, investiraju racionalno, imaju veći internacionalni karaktre i zadržavaju klijente bolje nego njihova konkurencija. Porodični biznis ima i svoje dečije bolesti, porodično rivalstvo, nepotizam… Zato samo 30% traju i u drugoj generaciji. Porodični biznis ima mnogo prirodnih prednosti. Njegov razvoj kroz vekove može biti primer za razvoj svetske ekonomije. Srbija se u razvoj porodičnih firmi vratila početkom 90-ih godina. Povratkom mladih ljudi u zemlju dovele su do razvoja i uspešnosti porodičnih firmi. U poslednjih 15 godina u Srbiji se razvio sistem franšiziranja, kao deo porodičnog biznisa. Privredna komora Srbije će svoj rad usmeriti u razvoj porodičnog biznisa

DSC_5020

10:00

Konferenciju otvara potpredsednik Privredne komore Srbije, Miroslav Miletić

DSC_5031

DSC_5022

09:10

U toku je registracija i kafa dobrodošlice

tvit 1

tvit 2

U organizaciji Color Press Grupe i Centra za edukaciju “Pro Educa” danas se u hotelu Crowne Plaza u Beogradu, održava drugi po redu Poslovni forum “Porodične firme – Stub razvoja ekonomije“.

Poslovni forum će okupiti privrednike i stručnjake iz ove oblasti u Srbiji i regionu. Kroz panel diskusije i studije slučaja prisutni će imati priliku da čuju na kakve sve izazove nailaze porodične firme u Srbiji, šta menadžeri porodičnih firmi treba da rade u krizi, govoriće se i o angažovanju spoljnih menadžera, prenosu vlasništva, sistemu odlučivanja i aktuelnim tržišnim uslovima poslovanja.

Poslovni forum se održava uz pomoć „IFC – International Finance Corporation“, “Porodične firme”, “Minaqua”, “Lavazza”, “Dunđerski”

DSC_5041

DSC_5047

DSC_5046

DSC_5045

DSC_5044

DSC_5042

DSC_4954

DSC_4905

DSC_4906

DSC_4908

DSC_4912

DSC_4914

????????????????????????????????????
????????????????????????????????????

DSC_4918

DSC_4922

DSC_4924

DSC_4948

DSC_4952

DSC_4927

DSC_4929

DSC_4931

DSC_4935

DSC_4938

DSC_4942

DSC_4943

DSC_4945

DSC_4956

DSC_4959

DSC_4962

DSC_4975

DSC_4976

DSC_4979

DSC_4980

DSC_4989

DSC_4991

DSC_4995

DSC_4996

DSC_4998

DSC_5008

DSC_5010

DSC_5108

DSC_5111

DSC_5114

DSC_5117

DSC_5212

DSC_5221

DSC_5227

DSC_5239

DSC_5242

DSC_5244

DSC_5246

DSC_5247

DSC_5249

DSC_5253

Media Clipping

klip 1

klip 2

klip 3

klip 4

klip 5

klip 6

klip 7

 

Jelena Jovičić, Ivana KaranovićMladen Sekulić