Konferenciju možete pratiti uživo putem live strema OVDE

GOR_0020

BCDA Save the Date BCDA Save the Date BCDA Save the Date GOR_0021 GOR_0028

GOR_0118

Mark Molnar

Glavna poenta sistema za odlučivanje je da bude ne previše skup da bi ga zemlje kao Srbija ili Mađarska ili Litvanije mogle lakše prihvatiti. To je ključ. Kada se Mađarska pridružila EU princip transparentnosti je bio ključan i to smo tada uveli i to je bio pravi korak, ali neke druge stvari nismo uradili kako valja i svi treba da pogledaju ka nama da vide gde smo mi pogrešili ali i gde smo uradili nešto dobro. Kanada jeste bogatija 10 puta od Srbije, ali to ne znači da Srbija mora da koristi jeftinije lekove, jednostavno, mora postojati sistem koji valja u svakoj zemlji, i zato je PVA koristan. Pravo pitanje nije koliko nešto košta nego šta najmanje košta. To je prihvatljivo rešenje da se krene u evaluaciju lekova.

GOR_0119

 

GOR_0116

Martin Koehrling

Nijedna zemlja u regiji nije na nivou zapadnih standarda kod uvođenja novih lekova ali je Hrvatska najbliža ulozi modela, jer su oni na najboljem putu. Ni Slovenija nije loša ali je Hrvatska dalje napredovala. Dalje van regiona Portugal je odličan primer, jer je po veličini i stanovništvu i krizi u finansijama i uštedama sličan Srbiji. Oni su su fokusirali na efikasnost uprkos rezovima. Oni su ponovo uposlili penzionisane doktore i uveli integrisani menadžment i lečenju svake pojedine bolesti u primarnom zdravstvenom osiguranju. To je odličan primer za Srbiju i oni su se skoncentrisali na performanse. Srbija je u ranijem stadijumu evolucije farmacije i odobrenja lekova od Zapada, ali ne postoji potreba da se kopiraju stariji modeli. Pratite nove razvijene modele i prolagođavajte ih sebi u sadašnjim uslovima. Treba da iskoristimo impuls koji je stvren u ovom trenutku.

GOR_0117

Dragana Lakić

Naš problem je mnogo veći od Hrvatske i Slovenije, pa i Portugala, ali ipak možemo lakše da se ugledamo na Hrvatsku koja je nama bliža po iskustvima. PVA model je vrlo brz način da dobijete transparentani objektivan rezultat. Ako je dosije kompletan treba vam svega dva dana, a ako ste familijarni sa lekom, ni ceo jedan dan. Ovo daje modelu PVA prednost u odnosu na druge modele, recimo ovaj koji sada koristimo, koji je znatno teži za evaluaciju. Da li PVA model poskupljuje lekove i troškove lečenja u Srbiji? Ne, ne mora da znači. To je samo alat da biste evaluirali lekove koji čekaju na evaluaciju. Kao rezultat dobijete listu sa prioritetima, a onda idete po listi. Krenete sa ugovorima za prvih 15, pa posle tri meseca kad imate novca, idete drugih 15. Model je podložan promeni kriterijuma i bodovanja i ništa nije ucrtano u kamenu, sve se može promeniti.

GOR_0120

David Danko

Sada su teškoće koje Srbija i Hrvatska sreću vrlo slične problemima koje je Mađarska morala da prevlada, i Češka ili Poljska, pre 10 i više godina kada se ulazilo u EU, i mogli bi i da gledaju u naša iskustva jer su vrlo slična. Cena uvođenja implementacije HTA modela je velika ali je cena neuvođenja još veća. Kad vidimo šta su druge zemlje u Centralnoj Evropi uradile, cena neuvođenja bilo kog sistema je ogromna. Ako je model za bodovanje loš, onda imamo problem. Ako ikad uzmete rumunski sistem, koji ima previše kategorija, pogrešićete, nije dobar. Ja savetujem PVA jer je on balansiran i daje brze odgovore. Ugovori države sa farmaceutskom industrijom se zasnivaju na lokalnim zakonima. Neki ugovori su vezani za finansije, neki su vezani za realne performanse u određenim poljima i bolestima. Na Zapadu se efikasnost koristi kao kriterijum za povraćaj i doniranje lekova u određenim uslovima. To treba i mi da uradimo. Treba imati robustan sistem koji je manje arbitraran. Moja iskustva iz Litvanije su da klinička procena načinjena na licu mesta mora biti ključna za relevantnost na evropskom nivou, ali evropski nivo je još bolji jer skuplja iskustva iz svih zemalja. Ne postoji najbolji način u evaluaciji tehnologije. Možete samo da ne radite ništa ili da radite nešto. Nemačka je krenula u jednom pravcu, napravila U-zaokret i došli su do rezultata sasvim drugačijeg. Švedska je došla do nekih zaključaka a neki drugi možda neće do toga doći. Naš način je samo jedan način. Svaka od zemalja u regiji ima svoj put. U Mađarskoj je ekonomski metoda evaluacije propao, i zato je naš metoda bolji. U Rumuniji je bilo blisko našem modelu, ali je implementacija bila užasna. Ne postoje najbolji načini, ali postoje bolji i gori načini.

GOR_0122

Nataša Bogavac-Stanojević

Donošenje odluka u zdravstvu nije lako i zato postoji puno metoda za odlučivanje, a jedan je Multicriteria Decision Model (MDM). PVA je odličan model koji uzima u razmatranje i etičke i socijalne komponente i sve je transparentno. Postoje informacije za donosioce odluka koje govore šta je prioritet, pondetizacija lekova. A opet, transparentnost čini da je odluka pravednija i da se lakše prati. Jako je teško napraviti savremenu inovativnu listu lekova. Kao da muškarca cveličine 56 uvlačimo u odelo broj 52. Treba nam prioritizacija i ponderisanje da vidimo šta nam je sada najbitnije a šta je manje bitno. Ne kažem da je ovaj model najbolji ali je odličan.

GOR_0019
12:00

Usledila je panel diskusija “Zašto je neophodno kreirati transparentan proces za pobošljanje pristupa inovativnim lekovima u Srbiji”, a moderator je bio John McDonough. Učesnici su bili David Danko, Martin Koehrling, Nataša Bogavac-Stanojević i Dragana Lakić sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, i Mark Molnar sa Corvinus Univerziteta u Budimpešti.

GOR_0114
U toku je petnaestominutna pauza za kafu.
GOR_0085
11:15
John McDonough, koji je učestvovao u projektovanju ObamaCare zdravstvene reforme (Affordable Care Act), sa Harvarda, održao je govor povodom ekspertske ocene sistema PVA. On je naglasio da je svoju evaluaciju uradio u saradnji sa dvoje eminentnih stručnjaka iz ove oblasti.

On je prvo čestitao prof. Danku na PVA sistemu kao pametnom i efikasnom sistemu za određivanje vrednosti lekova. To je inovatnivna tehnika koja će se pokazati odličnom posebno za zemlje kao Srbija.

On je naglasio da postoje tri najbitnija razmatranja oko PVA sistema. Nije slučajno da je PVA prilično ambiciozna tehnika za određivanje vrednosti lekova. Druga stvar je da se mora uklopiti sa državnim sistemom i smernicama razvoja, a Ministarstvio zdravlja nema baš potpuni kapacitet za to, i trebaće mu mnogo vremena. Tri meseca je prof. Danko rekao da je pravi period za ocenu nekog leka, ali to je previše ambiciozno, budući da su ministarstva i vlade spore. Treće, iskustva razvijenog sveta su da nove terapije bivaju skupe a ne donose toliko efikasnosti za tu cenu, i tu imamo puno izazova u uvođenju inovativnih terapija, koje moraju da postoje ali ih moramo lepo uklopiti i proceniti.

Mi mislimo da bi rad prof. Danka doneo puno gradjanima Srbije jer povećava pristupnost lekobima i povećava transparentnost i time povećava mogućnost donošenja dobrog rešenja koje će biti doneseno brzo, na način koji je isplativ i koji će pomoći stanovništvu zemlje. Ali postoji fundamentalna kontradikcija da je u poslednjih 10 godina notorno sporo uvođenje novih lekova a opet su snažno porasli troškovi za zdravstvo. A u EU je mnogo novih terapija ušlo u upotrebu a to nije dobro. U tom smislu je tu neophodno smisliti kako se iz toga izvući. Takođe postoje lekovi dostupni u drugim zemljama koji mogu da spasu život koji bi puno smanjili troškove društva (AIDS, rak, hepatitis C) koji su na drugim mestima dostupni, tako da je važno ove lekove i terapije uvesti na tržište Srbije. Pa ipak, ako se puno ulaže u zdravstvo, onda neke druge oblasti državne investicije trpe, kao infrastruktura ili obrazovanje. To je moralno pitanje. Takođe, Vlada ne veruje nikome, ni farmacutskim kompanijama. A takođe svaki element zdravstva, farmacija i bolnice i država i pacijenti, svi moraju da imaju poverenja i da veruju jedni drugima. A to je teško ako je korupcija i vera u korupciju raširena? To je slično odlasku u garažu gde poverite auto mehaničaru i očekujete popravku za fer novac ali ne dobijete, izgubite poverenje i odete u drugu garažu. Ali ovde ne možete tek tako otići u drugu garažu. Ovde se postavlja pitanje kako da svi stupe u harmoniju punu poverenja a ne optužbi i nepoverenja. PVA je dobar korak za napredak za Srbiji da se suoči sa važnim izazovima.
GOR_0081
GOR_0077
GOR_0072
10:55
Stručno predavanje PVA Sistem – Logika i kriterijumi – tvorac PVA Sistema David Danko sa Corvinus Univerziteta u Budimpešti je predstavio ovaj sistem.

Mi se fokusiramo na farmaceutske proizvode jer je to kontrolisano tržište i novi lekovi su skupi. Postoje tri osnovne paradigme u proceni vrednosti leka u Srbiji. Prva je ekonomska evaluacija, gde vidimo odnos troškova i efikasnosti leka. Druga je komparativna analiza i procena a treći je meštoviti i balansifrani pristup. U komparativnoj analizi je bitno kategorizovati ali bez cele procene troškova neće sve biti do kraja u redu.

Ako postoji toliko lekova koji čekaju odluku da li da budu odobreni ili ne, a odluke se ne donose, kako da pomognemo zakonodavcima da donesi te odluke. Ako je tako, onda je fer reći da nemate prioritete kod određivanja. Ali potrebno je povećati brzinu i odrediti rešenja koja će poštovati budžet.

U svakoj ekonomiji je kost-benefit analiza ključna. Pred Srbijom je put koji su prošle Slovačka, Mađarska, Poljska. Budžet je od velikog značaja jer su Vlade uvek zainteresovane za novac. Pitanje je koliko je moguće da se smernice drugih država implementiraju u Srbiju? Moguće je ali ne uvek. Takođe je važno da vidimo koliko se može nadoknaditi neki lek u poređenju sa drugim zemljama? U Srbiji se to vrlo malo dešava. Rumunija je uvela previše kriterijuma i rezultat je bio da je budžet sve određivao. Takođe moramo ubaciti i socijalne i etičke motive u dimenziju odlučivanja. Zatim je prof. Danko predstavio složeni sistem određivanja bodova za odobrenje i za povraćaj novca sa poenima koji su određenim kriterijumima dali brojeve od 0 do 150. Kod onko-hematologije postoji drugačiji pristup koji je gotovo univerzalno prihvaćen i postoje univerzalni kriterijumi. Ali svakako donošenje odluka mora imati jasno određen dedlajn odnosno rok.

Proces mora biti što je moguće transparentniji ali postoje i poverljive finansijske informacije, tako da se moraju neke stvari i javno objaviti a neke ne. Proces mora biti potpuno transparentan ali finansijski deo mora nužno biti delimično skriven. Takođe je potrebno da se sve uskladi sa smernicama RFZO u Srbiji. Ako lek može da smanji smanjenje radne sposobnosti i smrtnost stanovništva, onda on donosi benefit Srbiji kao društvu. Ako lek osiromašuje porodicu mlora se staviti na listu dotiranih lekova jer porodice moraju biti funkcionalne.
GOR_0054
GOR_0065
10:45
Jelena Čugurović
, predstavnica Udruženja obolelih od mijeloidne leukemije iz CLM udruženja Srbije je predstavila inicijativu za brže uvođenje inovativnih lekova.

Lična priča porodice Čugurović je zavisila od uvođenja dva inovativna leka, a moja mama je dva puta imala sreće da se oporavi inovativnim lekovima. Prvi lek je bio takav da je moja mama prestala da reaguje na stari lek, dostupnu terapiju, i da je tek uvođenje inovativnog leka na listu nju spasilo. Međutim u Srbiji u poslednjih 6 godina uveden je samo 1 novi lek, i ljudi, a poznajem mladića koji je prestao da reaguje na dostupnu terapiju, ne mogu da dođu u zemlji do lekova koji bi ih spasili. Pozivamo Vladu i institucije da uvedu nove lekove na pozitivnu listu, i uvedu sistemsko i sveobuhvatno rešenje definisano na osnovu jasnih kriterijuma.

Pre nekoliko godina smo se borili sa generičkim lekom koji je ušao na tržište, a tadašnji potpredsednik vlade Vučić nam je pomogao tada i nadamo se da će tu učiniti i sada. Pozivamo Vladu da pomognu da zdravlje pacijenata ne zavise od čiste sreće već od sistemskog rešenja.
GOR_0050
10:25
Martin Koehrling
, Senior editor iz The Economist Intelligence Unit (EIU), predstavio je studiju slučaja o zdravstvenom sistemu Srbije i drugih zemalja Balkana u komparativnoj analizi.

Balkan ima sistem “od kolevke do groba” ali on sve manje može da izađe u susret potrebama populacije. Ali mnogi lokalni sistemi zdravstva su vrlo fragmentirani, a vrlo je to primetno u studentskoj zdravstvenoj zaštiti. Mnogi troškovi koji se izdvajaju iz džepa za zaštitu se sve više povećavaju. Slovenija i Hrvatska još se i trude da razviju sistem uvođenja novih lekova, a kod drugih je sve slabije.

Srbija je simbol svega što s dešava u regiji. Korpucija je velika i puno se plaća dodatno, a sistem je fragmentiran, nesistematičan i netransparentan. Postoji nesrazmera između velikih izdvajanja za zdravstvo a malih rezultata što je rezultat nesistematičnosti i netransparentnosti. Ali proces pridruživanja EU dovodi do nade da će se to poboljšati. Srbija 11% BDP-a izdvaja za zdravstvo, što je najveći procent u regiji. Ali po osobi najviše troši Slovenija. Pa ipak u Srbiji je očekivani životni vek daleko ispod proseka u EU pa čak i u regiji. Podelili smo zemlje po kriterijumu koliko se dugo živi u zdravlju, i Srbija je u Grupi 3 od 6, što je bolje od proseka. Srbija više troši nego što dobija rezultata od toga. Albanija recimo dobija više nego što ulaže.

S druge strane u Srbiji se smatra da su jedino političke partije korumpiranije od zdravstva i to je zabrinjavajuće, tako da moramo znati šta je obavezno platiti a šta nije. Često se proizvođačima ne plaća na vreme pa oni ne mogu da proizvedu lekove koji nedostaju na tržištu.

Razlog za sve ovo je manjak kompasa u odlučivanju. To je primetno i u svim zemljama regije, pa čak i u Sloveniji i Hrvatskoj, u manjoj meri. Takođe nema učešća u evropskoj mreži zdravstvenih osiguranja. Slovenija, Hrvatska i Italija imaju mehanizme određivanja maksimalnih cena a to je ono što je neophodno. Ne vidimo koliko se vlast drži pravilnika o cost-effective analizi u zdravstvenoj zaštiti. Od 2010. EU je uvela 139 novih lekova, Hrvatska 22 a Srbija samo jedan što je zabrinjavajući. Zbog krize od 2008. dolazi do kresanja toškova i sme manje se ulaže u zdravstvo. RFZO je ponudio 10% povraćaja na sve lekove na recept.

Ima li ikakvog napretka u Srbiji? Ima, posebno u kapitacionom sistemu kod primarne zdravstvene zaštite. Svetska Banka je počela Drugi zdravstveni projekat Srbije kojim se povećava transparentnost i efikasnost ulaganja u zdravstvo, što je odobreno u february 2014. Monitoring rezultata zdravstvene zaštite je najveći proboj na Zapadu, naročito u Portugalu a ovo se dešava i u Srbiji. Poglavlje 28 u pridruživanju EU govori o zdravstvu i Srbija će morati puno da učini povodom toga da bu na svom dugom putu do EU stigla negde, ali je EK prilično skeptična oko napredaka, jer ima puno korupcije, malo transparentnosti i malo kadra u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a kod Roma je još gore. To su sistemske slabosti u Srbiji.

GOR_0045
Zoran Mihailović, pomoćnik ministra zdravlja, takođe je pozdravio prisutne u ime Ministarstva Zdravlja, dodajući da Ministarstvo daje sve od sebe da obezbedi što bolju zaštitu. Naglasio je da su projekti zdravstvenog informacionog sistema, novih lekova i linearnih akceleratora u borbi protiv malignih bolesti. Posebno je važno uvođenje inovativnih lekova budući da dugo novi lekovi nisu bili uvedeni na listi.
GOR_0041
10:15
Konferenciju je otvorila svojim govorom Liselott Martynenko Agerlid, savetnik i zametnica misije Ambasade Švedske.
“Jedan od glavnih prioriteta svake države je da obezbedi zdravstvenu zaštitu za sve građane, što kvalitetniji i duži život, budući da plaćaju porez. Svaka zemlja mora da konstantno unapređuje zdravstvenu zaštitu koja mora biti sve bolja, a sve imajući u vidu limitirane resurse. Ona je najavila sjajne i stručne goste i zahvalila se svima na prisustvu”.
GOR_0036
GOR_0015 GOR_0016 GOR_0056
GOR_0019GOR_0097 GOR_0100 GOR_0104
GOR_0024 GOR_0029
GOR_0001
Kompletan program konferencije pogledajte OVDE

index
Konferencija “Koliko smo blizu savremenom lečenju u Srbiji?: Sistemsko rešenje za transparentnu, savremenu i efikasnu listu lekova” održava se danas u hotelu “Metropol Palace” s početkom u 10 časova.

Magazin Diplomacy & Commerce u sindikaciji s britanskim Ekonomistom organizuje stručni skup čija će glavna tema biti mogućnosti i prednosti usvajanja sistematskog i transparentnog rešenja sa anti-korupcijskim mehanizmom sa stavljanjem lekova na pozitivnu listu – tkz “Sistema za pragmatičnu proveru vrednosti – PVA sistema”

Konferenciju će otvoriti Liselott Martynenko Agerlid, savetnik i zamenica šefa misije ambasade Švedske, a nakon nje prisutnima će se obratiti Borislav Vekić, državni sekretar u ministarstvu zdravlja.