radnici

rrg

Sada sledi dodela priznanja povodom jubileja, 10 godina kompanije Srbijagas. Dušan Bajatović je uručio nagrade radnicima.

Time je završena regionalna konferencija “#Izazovi2015: Izazovi energetske stabilnosti.”

Učesnici i svi prisutni imaće priliku da uživaju u koktelima vinarije “Zvonko Bogdan” i ukusnim zalogajima koje su pripremili naši domaćini iz hotela “Metropol.”

srbijagas

sr

U svom zaključnom izlaganju, Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, je rekao:

Svi kritikuju Srbijagas, a niko ne sme Vladu. Došlo je do kreiranja skrivenog fiskalnog deficita, održavali smo tekuću likvidnost, i sada što nismo došli na naplatu dugovanja sada, na mostu, došli smo do naplate na ćupriji. Dakle, Srbijagas je održao određeni broj radnih mesta i socijalni mir. Sve je to u redu, ali ovo je neodrživo. Socijalna politika je 5 puta skuplja od davanja, i MMF je u pravu što insistira na izravnavanju knjiga. Da nam je Petrohemija dala novac, duplo više bismo investirali u nju. Isto i sa EPS-om: tek kad dođemo u investicioni ciklus, u održivi razvoj, možemo govoriti o progresu. Agresivna politika naplate i bolji rezultati su doprineli tome da se uđe u investicioni ciklus. EPS ima socijalne cene, Srbijagas ima samo 80% naplate, 20% našeg poslovanja je socijalna politika. A ako velika preduzeća nisu profitabilna i sklona investicijama, kako će mala i srednja preduzeća biti profitabilna i sklona investicijama.
Srbijagas ima berzansku robu, mi gas kupujemo i moramo ga prodati i naplatiti da bi platili dobavljaču, mi smo u goroj situaciji od EPS-a jer oni imaju domaću vodu i ugalj i plaćaju struju. Njima je za nijansu lakše. A dodatno, oni nemaju čiste gubitke na kursnim razlikama.

Pod pritiskom EU, što ja nikada ne bih uradio, podelili smo Srbijagas na 3 dela. Ako sledeće godine padne cena na Beregovu (Ukrajina), pašće cena gasa i za industriju i za individualne potrošače, a 2016. i 2017. će biti vrlo ugodne za potrošače. Jedini konkurent Srbijagasu na tržištu gasa uprkos liberalizaciji, jeste NIS sa domaćim gasom. Ali, to je u redu. Niko drugi se nije javio da bude trgovac gasom. Moj predlog je da Srbijagas trebao da bude upravljač kapitalom i da upravlja podelama i firmama-ćerkama. To će biti moj predlog za Vladu RS. Restrukuturiranje će biti uglavnom u celini iz budžeta RS i to tokom nekoliko godina. Nažalost sve konverzije duga u vlasništvo su izgubljen novac jer su dugovi tih firmi veći od njihove vrednosti. I da ih prodamo ne možemo vratiti novac. Sada smo generalni direktori u gomili firmi koje su nam uzele novac. A cilj nam je da imamo model naplate 98% koliko je standard i koliko predviđa agencija.
Mi sada imamo učešće i u firmama kao Astra Banka Braće Karić, u proizvodnji oružja, informatici… ima nas svuda, dugi niz vlada je išao na rešavanje dugova na ovaj način i sada je već dosta.

170 dolara će biti 1000 kubnih metara na Beregovu (Ukrajina) i verovatno će ovako ostati, a to je vrlo lepa cifra i lagodna je za korišćenje. Svaka promena za 5$ u ceni nafte se reflektuje na 17$ u ceni gasa. Evropi fali gasa, Amerika je nezavisna, ali Azija i Afrika više proizvode pa to kupuje Evrope. Ali šta je problem? Azija i Evropa kao i Afrika imaju sve veće potrebe, a Severno more radi sa maksimalnim kapacitetom i ne može se dalje proširiti. Tako je Gazprom veoma realno optimističan, Evropi će trebati puno gasa, ali i Aziji. Iranu su skinute sankcije a najverovatnije će sav gas slati u Aziju a ne u Evropu. To je utakmica sa Rusijom oko toga ko će slati gas u Aziju.

Što se uljnih škriljaca, eksploatacija gasa iz uljnih škriljaca je užasan ekološki problem i mora se uništiti ogromna teritorija i uništiti tlo da bi se dobio gas. Samo Kanada, SAD i Kina sada prave takav gas, jer Evropa je prenaseljena, nema toliko tla koje može da zagadi. Tako da je priča o perspektivi uljnih škriljaca promašena. Njihova proizvoda cena je 170$ a ruski gas ima 50$ cenu na mestu proizvodnje. To samo politički može da se opravda. Malo je verovatno da će tako biti. LNG terminali se sve više grade u zapadnoj Evropi i oni su se diverzifikovali. A jugoistočna Evropa nema LNG terminale. Mi nismo obezbeđeni, a Zapad je sebi dao Severni tok 2, i prebrinuo je sve. A šta ćemo raditi ako ne možemo da kupimo bukirani gas iz Azerbejdžana? Ko će se smrznuti ako ne bude gasa? Bugari. I zato je projekat interkonekcije sa Bugarskom takav da košta 270 miliona evra, a to su ogromne pare. Hrvati imaju sjajne ideje ali niko se nije
javio za njihov projekat!

Prekidanjem Južnog toka, navodno zbog Bugarske, naneta je ogromna šteta. Bugare su naterali da prekinu, a Mađari, Austrijanci, Nemci, Italijani, Holanđani ili Francuzi potpišu Južni tok ili Severni tok 2 za jedan dan. Eto šta je sila. Zato je nama cilj da se bavimo gasnim skladištima. Gasovod Orenburg (Rusija) – Užgorod (Ukrajina) će biti prekinut 2019. To je nama osnovni gasni pravac! A i 2017. nam ističe ugovor sa Mađarima o transportu gasa. Zato mi već sada pregovaramo sa Gazpromom. TAP i TANAT, Istočni tok, to ništa ne prolazi kroz Srbiju, i to nama malo znači i puno košta. Projekat Tesla je projekat na papiru ali iako je sjajan treba nam 1,6 miliona evra da se vežemo za Rusiju, a to na m EU neće dati. Svi su za, od Makedonije i Grčke do Austrije i Mađarske ali nemamo para za to zasad!

Takođe, ono što nam je vrlo važno jeste gasifikacija Srbije i treba nam još 227 miliona evra da gasifikujemo celu Srbiju. E ovde se vidi koliko nam je neophodno da budemo likvidni da bismo mogli da investiramo. Ako bismo dobili ugovore gde bismo imali male rizike i ulaganja makar 50% od velikog partnera, to bi bilo veoma dobro. Ako izgubimo velike proizvodne sisteme, zato nam treba EPS i buduća energetska nacionalna kompanija Srbijagas, da bismo investirali, jer kad imamo infrastrukturu i onda ćemo imati i mala i srednja preduzeća. Energenti moraju imati realne cene, i da investiraju, i da privuku starne investicije, i tako će biti zamajac naše privrede!

Posle 2019. godine ako ne bude Južnog i Turskog toka, a Severni tok 2 bude radio, gas će nam stizati sa severa. Mi sada razrađujemo alternativne pravce. Suština je da će najrazvijenije zemlje imati najviše gasa i oni će nam isporučivati gas. 2017. ćemo rešiti sa Mađarskom da dobijamo gas na granici kod Kiškundorožme, a 2019. možda iz Baumgartena ili preko Češke, videćemo, imamo nekoliko opcija, još se radi na tome.

rto

baja

ddgd

U toku je  Case Study 2 – Energetski izazovi u 2016: Dušan Bajatović, Srbijagas

18: 15

trt

Mirjana Filipović: Srbijagas je odradio prve korake za restrukturiranje, formirana su dva zavisna preduzeća, za distribuciju i transport, i sada radimo sertifikaciju i licenciranje ova dva preduzeća. Što se tiče međunarodnih projekata, mi ne možemo biti zavisni ni od koga, jer nema zaljubljenosti u neki projekat – moramo naći ono što je korisno za nas, a to podrazumeva diverzifikaciju izvora energenata. Tu nema ljubavi. Što se tiče praktičnih problema, još od 2006. postoje problemi sa podelom vlasništva između NIS-a, Srbijagasa, i Gazproma, i vrše se mnogi sastanci. Imamo podršku međunarodnih organizacija tako da je sve to lakše izvodljivo. Gospodin Zdravković i ja vodimo bitku oko finansiranja već duže vreme, a ja se zalažem da svi projekti budu sufinansirani i da imamo interkonekcije koje će biti finansirani bespovratnim sredstvima. Što se tiče gasnih elektrana, pitanje je kome će se struja iz gasnih elektrana prodavati? Ako
je cena skupa, EPS neće želeti da kupi skupu struju iz gasnih elektrana. Strategija je pomalo spisak lepih želja, a nema ovde emocija, ovo je čist biznis.

etet

Blaženka  Mandić: Restrukturiranje Srbijagasa je bilo prilično brzo: sve je ovo izvršeno u skladu sa rokovima i savetima EU, iako smo mislili da će rokovi biti prekratki. Što se tiče cena, naše cene, za razliku od struje, gas ima dobre i pozitivne cene ali ne može da naplati, to je naš najveći problem. Prethodnih godina je naplata bila između 45 i 55% a sada je za prvih 6 meseci 75%. Ne generišu se novi dugovi, gas koji se troši se plaća redovno a ponekad nešto i staro naplatimo. Ranije nismo mogli da imamo čak ni dobre cene, ali sada je sve mnogo bolje. Ne možemo ipak očekivati ni sanjati da ćemo sve stare dugove naplatiti. EU je uz Boston Consulting Group pomogao u razdvajanju celina Srbijagasa i oni su nam, uz kolektiv Srbijagasa, puno pomogli da se restrukturiramo. Potraživanja Srbijagasa malo bolje izgledaju nego pre, a suma potraživanja je sada 88 milijardi dinara od čega je 58 milijardi u privredi a 20 najvećih preduzeća čini
90% tih dugovanja, recimo, najveći dužnik je petrohemija sa 38 milijardi, a napredujemo sa naplatom kod daljinskog sistema grejanja. Moramo pod finansijskim restrukturiranjem rešiti probleme potraživanja i imovine.

zt

Milan Zdravković: Ova reorganizacija nije samo novi opis posla, novo sedište ljudi i novo ime firme, već su u pitanju suštinske promene. Zakonskim aktima se definiše nezavisnost novih aktera, a opet se čuva jedinstvena stabilnost snabdevanja energentima na teritoriji Srbije. Napravili smo zakonski okvir. Sama evropska regulativa i Direktiva 55 iz 2003, od koje je sve razdvajanje u oblasti struje i gasa ima za cilj da se ostvari benefit za krajnjeg korisnika, bolje snabdevanje i cena za potrošača. A opet, sve to komplikuje i poskupljuje naše poslovanje trenutno, ali i pravi probleme u kontinuitetu, a diskontinuitet ne sme da se desi. Cilj je otvoreno tržište i očekujemo da ovde budu potrebne određene investicije. Restruktuiranje se poklopilo sa zastojem u Južnom toku, ali je Srbijagas jedan od ključnih igrača u rešavanju regionalnih pitanja energetske stabilnosti jer mi smo na tzv. „južnom koridoru“, ali što se investicija tiče, postoji veliki disbalans u fondovima kod zemalja EU: Bugarska dobije za isti projekat grant od EU, a od nas se očekuje da uzmemo kredit sa kamatom, a EU ovo mora da reši malo bolje. EU je primetila da sve ove zemlje čine sama po sebi mala tržišta i ne mogu da finansiraju sami nikakve strateške projekte. Srbija, Crna Gora, BiH teško uspevaju da nominuju svoje projekte kao „od značaja za EU“ za razliku od Bugarske, tako da je interkonekcija sa Bugarskom različita iz naše i njihove perspektive, a oboma nam je potrebna jer je otkaz Južnog toka napravio pometnju i sada moramo da završimo interkonekciju čim pre.

grh

Jovica Budimir: Bitno je da se u svom ovom restrukturiranju ciklus investicija nastavi, da se nastavi razvoj gasne mreže i da se dosad izgrađeno održava. Transport Gas Srbija  i Distribucija Gas Srbija su predvideli i dodatne investicije i nova radna mesta. Što se tiče investicija, cilj je da investicione cikluse završimo u narednom periodu, a nova preduzeća će određivati gde je najneophodnije da se investira u transportu i distribuciji. Da li ćemo uspeti da investiramo u podzemna skladišta i gasne elektrane? Da li ćemo uspeti da ostvarimo interkonekcije? Najbitnije su nam interkonekcija sa Bugarskom, Banatski Dvor 2, Itebej, povezivanje internim gasovodom 121 km do Pančeva koje je najveći potrošač, zajedno sa Beogradom. Kad napravimo interkonekcije sa Mađarskom, Hrvatskom, R. Srpskom, Crnom Gorom, preko Kosova sa Albanijom, pa i sa Makedonijom – ako to uradimo postaćemo istinski energetski hab regiona, čvorište. Uz nove bušotine i
rezervoare imaćemo puno stabilnost.

djukuc

U toku je prvi panel: Restruktuiranje nacionalne gasne kompanije.

Moderator panela: Milan Đukić, Srbijagas

17:23

vod obradovic

tvite

Aleksandar Obradović: Počeli smo da reformišemo EPS sa najviših položaja. Naime, odnedavno je EPS kompanija koja funkcioniše kroz 3 celine a ne 14 kao pre, i smanjili smo nivo srednjeg menadžmenta sa 2 na 1. Od 650 direktora EPS-a ostaje duplo manje. Reforme su počele od direktora jer je sa njima smenjeno i pomoćno osoblje, jer smo sada duplu strukturu srednjeg menadžmenta prepolovili. Nažalost, to je bio top menadžment koji je uvek bio deo koalicionog sporazuma, i niko nije odlazio. Mi smo u EPS-u sada ukinuli politizaciju i stranačke pozicije su ukinute. Mi smo tu udarili, na velike plate i malu ogovornost i ne možemo početi departizaciju od radnika. Imali smo otpora od septembra 2012. kada sam ja došao na čelo EPS-a. Tada je bila druga vlada koja nije bila toliko reformski raspoložena, ali sada imam podršku vlade i premijera, i ja pokazujem da je depolitizacija moguća. I sam sam bio žrtva napada lične prirode, ali to mi ne smeta, jer smo suštinski
krenuli da reformišemo EPS. Videćemo šta će biti sa uklonjenim direktorima, jer nama fale monteri i zidari a imamo viška administracije. Mi želimo da ostvarimo uštede do početka sledeće godine od 36 milijardi dinara. Već sada ostvarujemo profit od 3 milijarde dinara ove godine u prvih 6 meseci.

Prvi put sad u EPS-u sada centralno planiramo i vidimo da neke nabavke nemaju smisla i ukidamo ih. Ukinuli smo teritorijalni princip i sada je centralizovan i sistem uprave i bolje su i komunikacije i centralnizovane nebavke daju puno ušteda! MMF i SB nama veruju i dosad smo uradili sve što smo obećali, pa nam nije teško dati podršku. Poboljšala nam se i naplata. 100 najvećih firmi imaju najveća dugovanja a to su krucijalne firme za politički i socijalni mir. Mi ne možemo da pogasimo te dužnike jer bi stalo pola zemlje. Vlada opet pomaže i traže strateške partnere za te firme, ali to ne može preko noći, jer su mnogi bili na kolenima 2014. a sada su već firme koje imaju šansu. Danas imamo 7 milijardi više nego što smo planirali da naplatimo, ali cilj je 100% naplate. EPS je pokazno mesto da se javni sektor reformiše.

ČEZ je ideal za EPS, ali njima je trebalo 5 godina da se restrukturiraju, ali mi to radimo za kraće vreme nego Česi. Do 1. jula ćemo postati A.D. Tokom 2013. smo imali sjajne rezultate ali 2014. su nas najviše pogodile poplave, i nanele nam strašne gubitke. Sada već opet beležimo dobitke, i iz sveta su nam rekli da Kolubara neće raditi 2 godine, a eto već manje od godinu dana kasnije radila je punom parom. Nekom se to ne sviđa, ali šta da im radimo. Reformišemo se i rezultati su tu.

Na redu je Case Study  sa gospodinom Aleksandrom Obradovićem će razgovarati Nataša Miljković.

16:52

ruski srbijagas

tviter...

Specijalna gošća Jelena Burmistrova iz Gazprom Eksporta iz Rusije je uveličala jubilej i održala govor u kome je rekla:

Veliko mi je zadovoljstvo da učestvujem na desetogodišnjici osnivanja Srbijagasa, i od vremena kada smo isporučili prve količine gasa sve se poromenilo, i ništa se nije promenilo. Nema više SSSR i SFRJ ali gas teče i naši odnosi su sjajni. Mi sarađujemo u oblasti transporta gasa i podzemnog skladištenja gasa, i Srbijagas prenosi preko 1.2 milijardi kubnih metara gasa u 2014. Kao saradnja krunisali smo naš odnos podzemnim skladištem Banatski Dvor, i njega možemo i proširiti toliko da podmiri potrebe cele Srbije. Sa našim partnerima razmatramo to proširenje. Gazprom Eksport će uvek biti pouzdani partner našem najbitnijem istorijskom i ekonomskom partneru i prijatelju, Srbiji.

Žao nam je što su pritisci na Bugarsku urodili otkazom Južnog toka ali Srbija nije u opasnosti i gas će uvek teći ka njoj. Naša slavna i ponosna saradnja će ostati na visokom nivou i on će se povisiti. Vi imate sve potencijale da budete sjajan transporter i distributer gasa. Divan je dan proslaviti 10 godina vaše kompanije, i sjajno je vreme da pred sebe postavimo nove ciljeve za period koji dolazi! Veliko hvala i čestitam vam na jubileju.

 

ceupurin

tvit

Rusija i Srbija su strateški partneri u energetskom sektoru i saradnja se zasniva na obostranoj koristi. Potrošnja gasa u Evropi će porasti prema podacima Gazproma, i u 2015. je u odnosu na 2014. primećen porast isporuke gasa u Evropu, i gas je energent budućnosti. No, posle 2019. godine kada se prekine prenos gasa preko Ukrajine, potrebno je naći nove puteve, a Rusija je uvek za zaštitu interesa Srbije oko gasne stabilnosti. Živimo u dobu velikih promena i potrebna nam je nova civilizovana osnova i haos na relacijama Istok-Zapad nanosi štetu svima, uključujući i zabranu izgradnje Južnog toka. Konfrontacija nema smisla i ne vodi nikuda, jer energetika nema granica. I Rusi i Srbi i Nemci i Englezi žele sigurno da žive bezbedno i srećno i nadam se da ćemo uspeti da pronađemo modalitet stabilne saradnje. 10 godina saradnje sa Srbijom i Srbijagasom je nama veoma poželjna situacija, i Rusiji je potrebna jaka Srbija i jak Srbijagas.

Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin je počeo govor pozdravom Srbijagasu i govorio je na srpskom, što je izazvalo velike simpatije.

16:45

ROBERT

Organizator konferencije i predsednik Color Press Grupe Robert Čoban ispričao je nekoliko reči o sadržaju konferencije. On je naglasio da je u martu glavna vest bila pad cena energenata i otkazivanja Južnog toka, ali danas, svega 6 meseci kasnije, migrantska kriza, skandal oko VW-a i ruska intervencija i preokret u Siriji jesu najveće teme. Svet se ubrzano menja, a ambasador Čepurin, gospođa Burmistrova i gospoda Bajatović i Obradović će dati svoje mišljenje o izazovima energetske stabilnosti.

16:30

rsus

DR MASA ANTIC

ministar

 

Ministar Antić je zatim otvorio konferenciju.

Četiri su bitna faktora ovde: zakonodavni okvir (novi Zakon o energetici je jedan od najmodernijih u regiji) i novi investicioni ciklus (stvaranje investicione klime koja treba da stimuliše investicije naših energetskih kompanija), a po prvi put smo sa kineskim partnerima počeli da gradimo novi energetski objekat u Kostolcu, i podstičemo obnovljive izvore energije. Treći segment su regionalni projekti, jer energetika i bezbednost ne poznaju granice. Od pet regionalnih projekata Zapadnog Balkana su 4 vezana za Srbiju. Četvrti segment su restrukturiranje i jačanje javnih preduzeća, EPS i Srbijagasa, kao stubova energetske stabilnosti Srbije, i tu smo uradili puno koraka u pravcu poboljšanih rezultata. Srbijagas je danas firma bez dugovanja sa velikom perspektivom a najteži trenuci su iza nas, a ispred nas je veliki razvoj i veliki planovi.

U ime Vlade Republike Srbije goste konferencije je pozdravio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Antić se zahvalio Color Press Grupi kao lideru u organizaciji konferencija a sve u cilju razvoja Srbije. Za Vladu R. Srbije energetska stabilnost spada u red prvih prioriteta, posebno u vreme geostrateških izazova. Svaka ozbiljna država smatra energetsku doktrinu koja se zasniva na stabilnosti krucijalnim pitanjem. Vlada je u poslednjih par godina uložila ogromne napore da se dođe u korak sa svetom i možemo reći da je Srbija energetski stabilna i bezbedna i može u svakom trenutku privredi i građanima da isporuči sve neophodne količine energije.

16:15

 

publikaa

konfere

 

Na pitanja novinara, Bajatović je ovako odgovarao:
•    Cena gasa je sad pala od 42 na 38 dinara i sledeće godine će biti još jedno pojeftinjenje na cenu od 34 dinara. Cena gasa će biti zavisna od dolara a ne od nabavne cene, jer je evro-dolarska fluktuacija bila na nivou 13% pada evra. Ako sledeće godine padne cena na Beregovu (Ukrajina), pašće cena gasa i za industriju i za individualne potrošače, a 2016. i 2017. će biti vrlo ugodne za potrošače. Uredba u naplati toplotne energije je donela povećanu naplatu toplanama, pa i oni daju nama više novca i redovnije. Iza 30. juna 2016. neće više biti reprogramiranja dugova ni popusta nikome, jer smo dosta finansirali firme u krizi da bi našle strateške partnere.

•    Bajatović je na pitanja novinara o gomilanju funkcija i platama odgovorio kratko i resko, rekavši da se neće povući dok ne završi započete poslove, a naglasio je da veliki deo prihoda daje u humanitarne svrhe.

•    Što se tiče strateških gasovoda, Srbija nije pozvana ni u jedan projekat, a samo se spominje gasovod Tesla, koji na žalost nije u operativnoj fazi nego u sferi lepih želja, a mi novca za finansiranje celog gasovoda nemamo.

•    Što se tiče sigurnosti snabdevanja gasom, Banatski Dvor 2 bi uz dodatne interne gasovode, rešilo sve probleme Srbije.

•    Što se tiče novih pravaca sa severa, pregovara se sa Gazpromom, a oni su uvek bili fer i nikada nisu naplatili penale za prekoračenje količina. Kroz Ukrajinu prestaje da se transportuje gas 2019. a kroz Mađarsku 2017. dok naš međudržavni ugovor sa Rusijom ističe 2022. godine.

baja

Dušan Bajatović je u svom uvodnom izlaganju na pres-konferenciji koja je počela u 15h najavio transformaciju Srbijagasa iz nacionalne gasne u nacionalnu energetsku kompaniju, a zatim je obrazlagao put kompanije od gubitaša u novembru 2013. do danas, naglašavajući da je kompanija teoretski u profitu, ali ne može da naplati dugovanja, te je realno u gubitku, ali ne svojom krivicom.

Srbijagas neće preneti svoje troškove na kupce jer bi ispalo da je prevario svoje kupce, te je bezbolnije da se to pretvori u javni dug, a ukupni operativni troškovi kompanije su na impresivno malih 7%, a ukupna ušteda za godinu dana u operativnim troškovima je čak 10%. Smanjena je zaduženost za 495 milina evra, a ostalo je još 748 miliona evra.

Nažalost, 90% svih troškova Srbijagasa je jednostavno – cena gasa! 2014. je dobit trebala da bude 20 miliona evra, ali zbog raznih davanja i nenaplaćenih potraživanja, postoji gubitak 45 milijardi dinara, odnosno nešto manje od 20 miliona evra. U 2015. je poslovna dobit 8 milijardi dinara, zbog agresivnije naplate, ali je uknjiženi gubitak 5,8 milijardi dinara, iz istog razloga. Srećom pa nema dugovanja prema Gazpromu, i rešena su i dugovanja iz 1996. i 2001. godine! Takođe se rešavaju i odnosi sa NIS-om, a uspostavljena je politička volja da svi plate preuzeti gas, uključujući i Petrohemiju i Azotaru, i Metalurško-sirćetni kombinat, koje smo sve finansirali da mogu da prežive, a sada su na putu profitabilnosti, pomogli smo im i sada je vreme za naplatu. A prosečna cena gasa u idućoj godini će biti manja i dostići decenijski minimum.

Strateški dolazi do velikih promena. Gasovod preko Užgoroda i Ukrajine prestaje da isporučuje gas, a novi gasovod će biti Severni tok 2 preko Baltika. Jugoistočna Evropa ostaje u problemu jer ostaje bez gasa i bez gasovoda, a Azerbejdžanci su već rasprodali sav gas unapred. Gasovodi iz pravca Hrvatske i Bugarske ne mogu da prenesu gas koji je neophodan, a trenutno nam je prioritet da proširimo gasovod kroz Srbiju sa većim kapacitetom od Niša ka severu i od Niša ka Bugarskoj. Ni Hrvati ne mogu da prodaju gas sa svog terminala jer imaju gasovode neodgovarajućeg kapaciteta. Postoje mnoge opcije koje trenutno razmatramo.

Mnogi dugovi su otpisani tako što je došlo do konverzije duga u vlasništvo u firmama dužnicima, a to je suštinski izgubljen novac. Sa druge strane, biće toga još i biće dodatnih zaduživanja ali i povećanja vlasništva Srbijagasa u firmama dužnicima. Sa druge strane, mi smo napunili podzemno skladište gasa Banatski Dvor i ono nam omogućava da budemo energetski stabilni. Ako dođe do neke krize sa Ukrajinom, koja je slaba tačka, nećemo supstituirati mazutom sve fabrike koje danas opet rade, a nećemo ih ni gasiti. Gazprom i mi smo se dogovorili o izgradnji druge faze Banatskog Dvora a u toku je i dogovor za Itebej, i ovo je ekskluzivna vest! Dobićemo nezavisnog transportera i distributera gasa, koji će od 2016. raditi samostalno. Kompanija će biti razdvojena na tri dela. U sledećoj fazi Srbijagas će naći trgovca. Takođe radimo i nacionalnu strategiju za gas Srbije. Moja ideja je da Srbija i Beograd budu čvorište za prodaju gasa u
regionu.

gorannn robert

 

tr

tviter

U toku je  konferencija za štampu gospodina Dušana Bajatovića, generalnog direktora Srbijagasa.

15:25

natasaa rus vall

color konferren tio

robert

reg ter trz tuo

beo konf kos PLAV reg tr trz vod zt zup

fgh

Untitled

Gosti i učesnici polako pristižu, najvažnije teme konferencije možete pratiti uživo putem lajv-striminga, a pitanja možete postavljati putem Tvitera sa haštagom #Izazovi2015.

14: 55

header3

Color Press Grupa u saradnji sa kompanijama iz energetkog sektora organizuje regionalnu konferenciju “#Izazovi2015: Izazovi energetske stabilnosti” u hotelu “Metropol”.

Konferenciju su podržali Srbijagas, Gas InvestMillennium team, Bobar Beška.

Media Clipping

kliping 1

kliping 2

kliping 3

kliping 4

kliping 5

kliping 6

kliping 7

kliping 8

klip 1

klip 2

klip 3

klip 4

klip 5

klip 6

klip 7

klip 8

klip 9

klip 10

izazovi vreme

vreme