Pratite live streaming konferencije, a na društvenim mrežama hašteg #Svetu2017

Ovim je završena konferencija “The Economist: Svet u 2017.“. Vidimo se za godinu dana na konferenciji “Svet u 2018.”. Za kraj sledi after work cocktail party koji su pripremili “Plantaže 13. jul” i “Heineken“.

Publika je nakon poslednjeg panela imala priliku da učestvuje u nagradnoj igri i osvoji putovanja na Kopaonik.

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:

tablet-anketa-panel-4-rezultat

nik_8023

Aleksandar Šapić: Suština je da dugoročno gledano mogu ja spletom raznih okolnosti uspem da uradim ono što sam uradio na Novom Beogradu. Strateški gledano pojedinac ne može da utiče na ove stvari. Ako želimo decentralizovanu državu, to mora da krene od vrha. Svaka vlast je činila da se sve više centralizuje. Postoji tu par podataka koji više govori nego sva naša priča. U prošloj godini udeo za lokalne samouprave u budžetu je bio 11%, u razvijenim evropskim zemljama je to 25%. Nema šta tu dalje da se govori. Ukoliko želimo da pojedinci nešto urade, moramo da im damo priliku.

nik_8026

Vesna Burojević: Naš cilj je svakako povećanje posetilaca galeriji. Nama su potreni prijatelji. Mi se ne osećamo da smo periferija, mi smo centar, Sava Šumanović i njegova dela nije nešto što obsjava Srbiju već ceo region. Mi se trudimo da se poradi na tom brendu i taj dolazak posetilaca iz cele Srbije i regiona i jedan od tih momeanta je bila saradnja sa Color Press Grupom. Trudimo se da negujemo ta prijateljstva. A, sami radimo non stop. Mi smo svi zaljubljenici u Savu Šumanovića. U Jugoslaviji je sve prolazilo kroz Šid, sada to nije tako. Morali smo da se naviknemo na tu situaciju da sami treba da dovedemo ljude u Šid. Ime Save Šumanovića otvara sva vrata, moramo kucati, ali otvaramo sva vrata i u državi i u Pokrajini. Što se tiče kulturnog blaga mi smo elita i možemo reći da se pravimo važni i uživamo u tome. Od 2003. mi smo postali ustanova na lokalnom nivou, nemam nikakvu kritiku, ali ne zvuči lepo da je Sava Šumanović samo šidski slikar.

nik_8027

Aida Ćorović: Mislim da u Srbiji priča o decentralizaciji ne postoji, Srbija je duboko decentralizovana zemlja. Ovde ima mnogo slojeva, pre svega mislim na političke odluke koje su jako centralizovane. Moja teza je da centralizacija ima jako velike veze sa poštovanjem ljudskih prava. Ne postoji dobra volja da se manjine ozbiljno uzmu u obzir, osim kao faktor za vreme izbora. Manjine se zloupotrebljavaju, i kada građani ozbiljno počnu da se bune, onda gle problem sa Turcima u Sandžaku, oni Mađari koji hoće da nam odvoje Vojvodinu. Beograd uvek ima pogrešan i loš način tretiranja manjina. Ako govorimo o Sandžaku, Novom Pazaru, pa da li mislite da je neko lud da ulaže dole? Neće da ulože novac kad svakog časa može da zavisi od dobre volje nekog Zukorlića i mi možemo da budemo žrtve kriminalnog delovanja jedne osobe.

nik_8029

Branislav Grubački: Ovde su dvoje ljudi koji su govorili ispred privrede i ispred države, ja sam bio i jedno i drugo. Imao sam 25 godina firmu Zeleno zvono, koja se bavila privatnom inicijativom u kulturi. Sama statistika ne govori mnogo ili govori sve, u zavisnosti kako ko želi da percipira tu stvar. Ja u Zrenjaninu 25 godina nikada ništa nisam imao. Percepcija drugih je bila da ja imam podršku grada, jer je nemoguće to sve raditi bez podrške. Ja je nisam imao. Posle 15 godina je počela podrška meni i organizaciji od strane Pokrajine. Ona je bila zakasnela. Mi smo 2004. godine pokrenuli tu inicijativu Evropske prestonice kulture u Zrenjaninu, Novi Sad je to sad izveo.

nik_8031

Nebojša Kuzmanović: Dozvolićete mi da kažem jednu opštu priču koja mene muči već 20-30 godina, obojena pesimizmom. Sva naša nastojanja u smislu države, pokrajine, lokalnih samouprava, ovakvih konferencija, neće pomoći jer se nama metropolizacije dešavaju kao globalni procesi. Prosto su to procesi gde imate megalopolise i mi na njih ne možete uticati koliko god da podržavamo. Bojim se da primeri drugih država pokazuju da je to jako težak put.

nik_8033

Milivoje Jovanović: Drago mi je da smo počeli sa juga Srbije. Mišljenje većine građana je da je Srbija veoma centralizovana. Da bih završio posao u Nišu, moram da dođem u Beograd. Sva birokratija je veoma centralizovana, osim dodatnih troškova i mnogo vremena se gubi, to kažem iz iskustva bavljenja preduzetništvom. Ako gledamo prosečnu platu, u Nišu je prosek 40.000, a republički je 46.000. Većina opština je devastirana, iako imamo rast preduzetništva u Srbiji, takav podatak u Nišu je negativan, imamo gašenje preduzeća. Niš je treći grad u Srbiji po veličini, ali po ostalim stvarima je mnogo nazad. Nismo se pomekli, čak je taj jaz veći.

nik_8038

nik_8028

Sledi poslednji panel “Beograd suzama (ne) veruje: Izazovi demetropolizacije Srbije
Moderator: Ivan Lalić, Mikser House
Vesna Burojević, Galerija slika Sava Šumanović, Šid
Aleksandar Šapić, predsednik Opštine Novi Beograd
Branislav Grubački, “Zeleno zvono”, Zrenjanin
Milivoje Jovanović, ENECA, Niš
Aida Ćorović, Novi Pazar
Nebojša Kuzmanović, zamenik Sekretara za kulturu i javno informisanje Vlade Vojvodine

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

tablet-anketa-panel-3-rezultat

nik_7970

Anita Stanković: Bavim se frizerskim i kozmetičkim poslom već 15 godina, a pre par meseci sam otvorila muški salon, koji je usmeren na gej populaciju. Malo su nepoverljivi, treba im sigurnosti i bezbednosti. To je ono što se dešavalo kao problem.

nik_7969

Miroslav Đorđević: Mi radimo na ovom procesu cele godine, radimo svaki dan. Mi smo pre svega naučna institucija, bavimo se medicinom i naukom. Zahvaljujući tome imamo mnogo osoba transrodnih koje dolaze kod nas. Sve je veći broj osoba koje traže medicinsku pomoć, transseksualnih osoba ima mnogo više nego što se misli. Naš koncept jeste taj, imamo dobru saradnju sa nekoliko hotela u gradu i sa time smo zadovoljni. To je medicinski program za razvoj turizma u Srbiji.

nik_7964

Mina Srećković: Kao mali hotel nekako smo uvek imali orijentaciju uvek na gosta. I kada radite u hotelijerstvu morate biti operisani od svake vrste diskriminacije. Moramo da prepoznamo to da gostu moramo da pružimo sigurnost. Desilo se sasvim slučajno da osobe koje su u procesu tranzicije izaberu naš hotel.

nik_7962

Jasmina Blagojević: Ono što je moje iskustvo, naše društvo je jako zatvoreno. Mi smo bili prva LGBT turistička agencija na ovim prostorima. Nismo očekivali da se naši pripadnici ove populacije ne izjašnjavaju javno. To još uvek postoji. Oni nemaju problem sa sobom, ali sa javnim deklarisanjem da. Stranci imaju strah, loša medijska propaganda, jer misle da iako su malo isfeminizirani, imaće problem. Mi smo hteli da budemo prvi na tržištu, pratili smo trendove, i primetili da gej turizam danas ima najbržu stopu rasta. Ono što se razlikuje, gej turista putuje više puta godišnje, više dana i ostavi više novca.

nik_7965

Boris Milićević: Sav taj novac koji se spominje proistekao je iz višedecenijskog napora LGBT zajednice, a onda tek grada, države. Postoji taj jedan spoljašnji faktor, skretanje zapadnog sveta u desnicu. To može da utiče i na naše društvo. Vrlo bitan momenat je pravna država. Mi smo postigli napredak u poslednjih 15-ak godina u jačanju te kulture ljudskih prava i prava LGBT osoba, ali na tome će morati još mnogo da se poradi. Bezbednost, opšta sigurnost, nepostojanje nasilja, diskriminacija, jeste teren koji uređuje pravna država. Turisti ako dolaze u Beograd ne dolaze u gej klabing, oni hoće da vide Đavolju varoš, posledice bombardovanja, kao i strejt turisti.

nik_7971

Alona Fischer Kamm: Mi obično kažemo u Izraelu da u Jerusalimu se molimo u Tel Avivu se molimo. Izraelsko društvo može da bude bilo koje društvo u svetu, jer svaka država ima mnogo razlika. Ljudi različito prilaze LGBT-u. U Izraelu postoji velika razlika između religioznih ljudi i onih koji to nisu. U Tel Avivu mi to prihvatamo na jedan prirodan način, to je deo društva, duha, deo načina na koji se Tel Aviv prikazuje interno i eksterno, kao grad inovacija i kreativnosti. To je drugačije od ostalih delova Izraela, pogotovo od Jerusalima. Oko 200.000 ljudi učestvuje u LGBT događaju u Tel Avivu, u Izraelu je to ogroman festival i mislim da ima dve poruke. Ja lično idem svake godine da učestvujem u tome i cela porodica ide zajedno, prvo da pošaljemo poruku kako bismo mi voleli da drugi vide Izrael kao liberalno društvo. Drugo, to je festival, tu je najbolja muzika u gradu, najbolji giros, vino, sve se to događa sa svim ostalim što prati taj događaj.

nik_7973

Ian Johnson: Hoću da vas uvedem u 25 LGBT godina, kako poslovni razvoj može da bude dobar za industriju, ali i za društvo. Mislim da svaka prezentacija koja kombinuje seriju “Seks i grad” i Dejvida Bouvija garantuje dobar početak. Najvažnija stvar koju smo naučili da LGBT, koja zvuči kao hemijska formula podeljena, to su ljudi, prijatelji, to može biti vaša ćerka, sin, nećak, kolega s posla… To je privatna stvar, možda jeste, a možda i nije. Kada sam pitao kolegu sa posla da li će vaši prijatelji razgovarati sa vama o tome šta su radili prošlog vikenda i sa kim, i oni kaže hoće, onda je tu razlika. Možda ćete vi reći ja imam različito iskustvo i ne želim da slušam o tome. U toku poslednjih 25 godina imali smo sreće da radimo sa vodećim organizacijama u svetu. Radili smo u komunikacijama, strategiji, treningu, umrežavanju… Važno je da razumemo sve razlike. Ja sam rekao krenite sa istraživanjem, krenite sa prikupljanjem podataka, to je potrebno uraditi u Srbiji. Ako možete da izmerite ovakvu populaciju, sa njom možete i da radite. 6% odrasle populacije će najverovatnije biti pripadnik LGBT populacije. 0,1% LGBT živi u Srbiji, to je 365.000 ljudi. Uverenja smo da zarađuju prosečno. LGBT tržište u Srbiji je vredno 5,5 milijardi dolara. Neki se ljudi neće složiti sa ovim ciframa.

Ian Johnson, Out Now, London, prezentaciju poslušaćemo pre panela

nik_7975

nik_7972

Sledi panel br. 3 – “Pink Economy: Uticaj LGBT prava na razvoj turizma i strana ulaganja
Moderator: Vanja Kovačev
Učesnici:
Nj.E. Dr Alona Fischer Kamm, ambasador Izraela u Beogradu
Boris Milićević, član Glavnog odbora SPS
Mina Srećković, Hotel Crystal , Beograd
Anita Stanković, Dramatics Man
Jasmina Blagojević, Turistička agencija Spartacus
Miroslav Đorđević, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu

gor_8435

Marko Aleksić: Bolesti modernog doba su slabljenje imuniteta, povišeni pritisak, bolesti srca, loša iskorišćenost kiseonika, gojaznost… Svih ovih hroničnih bolesti uzroci su duvan, alkohol, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Kada se postavlja pitanje koja je cena zdravlja, kaže se da zdravlje nema cenu, ali sa druge strane koja je cena bolesti. Visoki troškovi lečenja su svakako problem svakog društva, a ono na čemu svako zdravo društvo počiva je metalno i fizičko zdravlje. Pored toga postoji zastarelo ubeđenje da zdravlje pripada pojedincu. Saruna tim je upravo sagledala sve te prednosti koje jedno zdravo društvo treba da ima. Strane firme sarađuju sa nama jer su uvidele prednosti očuvanja zdravlja kod svojih zaposlenih i sve više taj model prelazi i na domaće firme.

Case Study 5 powered by Saruna – “Pozitivan uticaj wellness-a na društvo i ekonomski razvoj” predstaviće Marko Aleksić

gor_8426

Aleksandar Jakovljević: Kada mi u energetici govorimo o budućnosti uglavnom razmišljamo u periodu od 3 do 5 godina. Kada je u pitanju budućnost u 2017. možemo pričati o sagledavanju trenutnog stanja i onoga što smo radili u prethodnom periodu. Uticaj na uslove proizvodnje električne energije je svakako regulativa i EU regulativa koju smo preneli u našu. Obnovljivi izvori energije su u poslednjih 5 godina porasli za 40% u Evropi, na uštrb električne energije iz gasa. Da smo članovi EU bili bi 4. ili 5. proizvođač energije iz lignita. Ovakva ekspanzija obnovljivih izvora enegije loše je uticala na krajnje korisnike. Kada je u pitanju naša energetska slika, možemo reći da pokrivamo potrebe potrošača u Republici Srbiji. U narednom periodu neće biti mnogo veće potrošnje energije, energiju ćemo obebzedeiti onako kako smo to radili i do sad. Imamo određene projekte i u distributivnom delu u obezbeđivanju snabdevanja, preko 4,5 milijarde investicija planirano je u narednih nekoliko godina kako bi održali energetsku stabilnost.

gor_8413

Dragiša Martinović: Niko, čak ni na period od 4-5 godina, ne vidi cenu nafte od 80 dolara i više. Čak i velike investicione banke sebi ne dozvoljavaju taj luksuz da predvide kretanja cena nafte u period od dve godine. Zbog globalne nesigurnosti uopšte ne izlaze sa ciframa za više od dve godine. Zbog niske cene nafte došlo je do globalnog pada investicija, ulaganja u istraživanja, manjak profita. Posledice od 2013. kao ovamo osetićemo tek u narednom periodu. Možemo reći da je 2016. godina bila godina minimuma, očekuje se blagi oporavak cena gasa, i u Srbiji i u regionu, i naredne godine ćemo imati stabilne cene gasa.

Profesional View: Energetska budućnost regiona u 2017.” predstaviće Dragiša Martinović, Srbijagas i Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju EPS

gor_8408

Nebojša Katić: Dva šoka smo imali u 2016. – Brexit i izbor Trampa, a analitičari su to definisali kao da su građani glasali protiv globalizacije i kapitalizma. Mislim da su građani glasali protiv lošeg života. U poslednje vreme koristimo sve više termin gig ekonomije. To je termin koji označava da nemate stalni posao, da ćete raditi posao koji vam naleti. Sigurnost u gig ekonomiji više ne postoji. Plate CEO u odnosu na plate zaposlenih 1965. bila je 20:1, danas je 303:1. Kada izgovorimo reč strane investicije pluća se nadimaju, nema lepše reči od te. Od Nemačke smo saznali da lepše reči od te nema i nema gorkog ukusa kao nekada. Ljudi rade, ali ne uspevaju da rade, to pokazuju činjenice koje vidite, o padu cene sata, o odnosima plata. Izazova će biti sve više i više u narednim godinama.

Sledi Case Study 4 “Nova tehnološka revolucija i globalizacija na raskršću” koju će prezentovati Nebojša Katić, ekonomski analitičar, London

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

tablet-anketa-panel-2-rezultat

gor_8362

Ana Drašković: Ja sam po prirodi veliki optimista i mislim da Evropa i njene članice rade naporno na tome da se ide dalje. Mislim da treba da se spremamo i da smo sve bolji u tržišnoj utakmici. Moderni načini i alati koja srpska preduzeća treba da koriste jesu data analytic i prava je umetnost iskoristiti te podatke na pravi način. Cyber securitiy, zaštita podataka i sistemi koji moraju da budu zaštićeni, kao veoma bitna stavka.

gor_8367

Jelena Milić: Nisu stvari toliko crne, bez obzira na strašna dešavanja u Siriji. Što se mene tiče postoji podela na demokratske i nedemokratske države. I bojim se da Srbija treba da bira između sistema upravljanja, a ne Rusije i Evrope. EU se uvek menjala i menjaće se. Obrni, okreni, EU radi. To ne bi trebalo podceniti, izazova ima, ali ona radi.

gor_8368

Vedran Džihić: 2016. je bila grozna, užasna godina i nemamo nikakve garancije da sledeće godine neće biti još gore. I vreme je za paniku. Sama činjenica da nismo napravili napredak jeste razlog za paniku. I to panika kao motivacija za rešavanje fundamentalnih problema. Izgubili smo društvenu koheziju, ne znamo da ga definišemo. Sve ono što se desilo zadnjih 25 godina, ono zajedničko je zamenjeno sa nacionalnim, destrukcija zajedničkog je pomerila političku sferu. S druge strane, smo se sa institucija pomerili na kult ličnosti.

gor_8363

Dejan Jović: Sam raspad Jugoslavije bio je izazov evropskoj ideji, samo da podsetim. Onda ste imali čitav niz drugih događaja, kao što je 11. septembar, finainsijsku krizu, ukrajinsku krizu koja je trebala Evropi da pokaže jasan signal da ne može da se širi koliko ona hoće. Trebalo je razmišljati šta su alternative u moru alternativa. Budući da Evropa nije razmišljala o alternativama, ušla je u mesečarenje i dalje nastavlja mantru business as usual.

gor_8369

Guiseppe Manzo: Verovatno ću postaviti mnoga pitanja. Mi ne govorimo o nekim novim modama, gde možete da izađete i kupite poklon u lepoj ambalaži. Treba da budemo spremni da tamo ima neke prodavnice i da se suočimo sa svim tim. To nisu oluje u smislu finansijske krize, teroizma, izazovi sa Istoka. Možda želimo da ostanemo u toj zgradi. Da li ćemo 2017. biti bez Evrope ili sa Evropom ili sa jačom Evropom? Sami treba da se nosimo sa tim. Ne možemo da se suočimo sa izazovima bez jake Evrope.

gor_8380

gor_8364

Sledi Panel br. 2 – “Exit Throug the Gift Shop: Kakvi idemo u Evropu i kakva nas Evropa čeka
Moderator: Aleksandar Simurdić, Evropski pokret Novi Sad
Učesnici:
Nj.E. Giuseppe Manzo, ambasador Italije u Beogradu
Jelena Milić, direktor Centra za evroatlanske studije
Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu
Vedran Džihić, viši naučni savetnik na Austrijskom institutu za međunarodnu politiku
Ana Drašković, KPMG, Partner – Head of Markets

gor_8370

Vukašin Grozdanović: Naš slogan je “Novi Sad otvara vrata”, jer smo želeli da pokažemo koliko smo vrata otvorili mladima u donošenju odluka. Rekli smo da Novi Sad otvara vrata institucijama iz Evrope, organizacijama. Novi Sad otvara vrata svojim organizacijama i institucijama. Mi smo krenuli od ideje 2015. godine i rekli smo mi želimo da postanemo Omladinska prestonica Evrope. Kada smo dobili podršku taj proces je sam krenuo. Svi zajedno smo radili, sa svim institucijama. Važni su bili ti prvi koraci. Nastavak je bilo umrežavanje svih aktera. Preko 100 organizacija je potpisalo podršku ovom projektu. Na krilima te podrške i energije uspeli smo da ostvarimo cilj.

gor_8354

Nemanja Milenković: To nije potrošen, to je uložen novac u projekat od nacionalnog značaja. On nema samo dimenziju kulture, već je u njemu i razvoj. Prema svim istraživanjima evropskih prestonica kutlure na jedan uložen evro, tri vam se vrati, u dobroj sedam, u odličnoj deset, o imidžu grada ne treba raspravljati, to je neprocenjivo. Ko dođe u Novi Sad doći će u Beograd, i obrnuto. Zato je Novi Sad jedan od najvažnijih srpskih brendova. Mi smo ispričali da je Novi Sad najlepši grad na obali Dunava i sa najvećim brojem mostova. I do 2021. da dobijemo bar četiri mosta. Hvala vam što ćete pomoći i uključite se u ovaj projekat. Ideal sa kraja 19. veka želimo da transformišemo u projekat 21. veka.

gor_8352

Miloš Vučević: U trenutku kada smo dobili poziv za ovu konferenciju, Novi SAd je već proglašen Evropskom prestonicom kulture 2021. a nakon toga smo proglašeni i Omladinskom prestonicom kulture, što nikada nijednom gradu nije pošlo za rukom. Ovo je jeste uspeh čitavog tima ljudi, velikog broja pojedinaca, institucija. I to je konkretan primer sinergija. Mi smo u Novom Sadu pokazali šta je sinergija, time što nikoga nismo isključili, što nismo napravili ekskluzivni klub i sada pozivamo da se svi uključe. Mnogo ljudi nas pita, šta je to, šta ste time dobili, ja mislim da ćemo mi u ovom kratkom vremenu bar malo dočarati šta je to što Novi Sad, i ne samo Novi Sad, jer ne bi bila ni ostvariva da nije bilo podrške Vlade Srbije i pokrajinske Vlade, i pokazaćemo vam šta je to što smo dobili. Pred nama je još puno posla, ne samo programski, već i investicioni, a bitno je da imamo vetar u leđa i podršku od države i evropskih fondova.

gor_8340

Sledi Case Study 3 “Evropska prestonica kulture 2021.” koji će predsaviti Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada

gor_8321

Laza Kekić: Naslovom sam hteo da dočaram da će sledeća godina biti poprilično izazovna, pogotovo što se politike tiče. Jedna od njih je Brexit. Mogu da vam kažem otvoreno, da sam bio veliki zagovornik i pristalica Brexita i tako sam i glasao. I to je bio veliki trijumf demokratske volje građana. Da li će neke druge zemlje ići putem Velike Britanije, teško je reći, ali može se reći da će biti izlazaka iz evrozone. Očekuje nas naredne godine mnogo političkih promena i izbora u mnogim zemljama u Evropi. Tu je i izazov migrantske krize, kao i put Turske ka autoritarnoj državi. Naravno, tu je situacija i u regionu, spor ekonomski razvoj i oporavak, umanjene šansi za proširenje EU. Kao poslednji izazov tu su tenzije između Rusije i zapada.

Sledi Case Study 2 – “Godina opasnog življenja: Geopolitički rizici u Evropi u 2017.” prezentovaće Laza Kekić, The Economist Intelligence Unit, London

gor_8308

Denis Keefe: Brexit znači Brexit. Verujem da ste već čuli ovu sentencu. Iako još uvek treba da razgovaramo o svim detaljima našeg budućeg odnosa sa EU, radimo na tome da on bude zreo i otvoren. Kako je naša premijerka isticala, britanski narod je odlučio da napusti EU, ali ne da napusti Evropu. Nastavićemo da budemo država upućena na svet, veoma važna na globalnoj sceni. Da vas podsetim, naša diplomatska mreža je velika i vrlo uticajna, zastupljeni smo u preko 85% država i imamo ulogu u odgovoru na najveće pretnje. Istovremeno smo i peta najjača ekonomija na svetu. Mi vidimo Brexit kao priliku da radimo više nego ikada i budemo još aktivniji na svetskoj sceni. Imamo viziju Globalne Britanije koja je vidljiva na svetskoj sceni i angažovana. Imamo znanja i spremnosti da vodimo spoljnu politiku.

Sledi Case Study 1 “#GlobalBritain” koji će prezentovati Nj.E. Denis Keefe, ambasador Velike Britanije u Beogradu

gor_8274

 

Aleksandar Čepurin: Pre tri godine svaki dan smo slušali na televiziji reči Baraka Obama da će se Rusija raspasti u ekonomskom smislu, ali svi vide da to ipak nije tako, Rusija je danas mnogo stabilnija nego pre tri godine. Nestabilnost je iza nas. Može se reći da smo probleme koje Srbija ima, a to je natalitet, uspeli da rešimo i to jeste izazov, i sve više ljudi se doseljava u Rusiju. Mi smo u situaciji gde ne možemo da se razvijamo bržim tempom. Moramo da nađemo mogućnost da rast ekonmije bude veći. Za razvoj privrede i kompanije moramo da promenimo neke stvari, i da ih adaptiramo iznutra. Prvo ćemo promeniti strukturu ruske ekonomije. Želimo da udvostručimo izvoz IT proizvoda. Većina tih proizvoda je napravljena u našoj zemlji, važno nam je zapošljavanje mladih ljudi. Na taj način kreiraćemo ekonomiju 21. veka i želimo da proizvodimo one proizvode koje drugi ne mogu da proizvedu.

Prezentaciju “Rusija u 2017.” predstavio je Nj.E. Aleksandar Čepurin, ambasador Ruske Federacije

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

tablet-anketa-panel-1-rezultat

Gordan Paunović: Vrlo često su ti lingvistički modeli koji se koriste u javnom govoru vrlo zanimljivi za analizu. Mi smo cele prošle godine govorili o izbeglicama, da bismo početkom ove godine uveli reč migranti. Nijedna velika organizacija nije radila istraživanje da li su ti ljudi zaista migranti ili izbeglice. To je moguće uraditi u procesu koji traje dugo, nekoliko meseci, čak i godina. Činjenica je da se svet promenio i da nisu samo ratovi razlog koji pokreće ljude na ovavka putovanja. Koliko je urgentno da se ljudi sklone sa prostora gde im bombe padaju na glavu, isto toliko je da se sklone iz država koje ne funkcionišu. Sve dok ljudi traže azil i sebe smatraju izbeglicama, mi nemamo pravo da ih nazivamo migrantima.

gor_8239

Radoš Đurović: Čuli ste koji su sve izazovi koji prete, ljudi i dalje dolaze u našu zemlju, taj proces nije završen, situacija više nije kakva je bila 2015. Srbija je spoljna granica EU. Da li ćemo mi da pucamo na ljude koji ulaze u našu teritoriju, da li ćemo da poštujemo naš Ustav koji garantuje da nikoga ne možete da sprečite da uđe u našu zemlju kao izbeglica? Dolazite da činjenice možda nameću drugačije odgovore, s druge strane pravno, imate neke vrednosti i norme koje morate da poštujete. Ne samo prema izbeglicama, nego prema sopstvenim građanima. Duže zadržavanje u zemlji je, imamo više ljudi nego kapaciteta. Da li mi možemo da ih zaustavimo, da li su svi krijumčari osuđeni – mali je broj. Ne možemo da dopustimo da imamo ljude na ulicama, da su ljudi prepušteni sami sebi, koji su gladni, žedni, među njima imamo decu, žene, trudnice. Oni imaju prava na neki vid zaštite.

gor_8236

Aleksandra Joksimović: Migrantska kriza je nešto što je zaokupilo svet godinama unazad. Ona nije počela balkanskom rutom, ona je počela mnogo ranije, prve na udaru su bile Italija, Španija, Francuska… Hoće li se ovaj trend zaustaviti, mislim da ne. Nejednakost u svetu je nešto što nas vodi ka tome. Kada govorimo o aktuelnoj migrantskoj krizi, ozbiljno je uzdrmala same temelje EU u više segmenata, temelji ljudskih prava, sloboba, slobodi kretanja. Nejednakost u Evropi je uzela maha kao i svuda u svetu. Govorimo o sve jačem deficitu demokratije. Šta je region dobio, a šta je izgubio? Region Zapadnog Balkana je dobio ulogu, postavljen je kao partner za rešavanje izbegličke krize, pre svega Makedonija i Srbija. Sa druge strane, migrantska kriza je dovela do pitanja sam dalji proces proširenja, što za zemlje u regionu predstavlja lošu vest.

gor_8237

Michael Saint-Lot: Mislim da moj kolega iz UNHCR-a je ukazao da je skoro 40% izbeglica deca. Problemi ove dece su veliki problemi Srbije, ako uzmete dete od 16 godina i stavite ga u Centar, a ono kaže da želi da ode u neku drugu zemlju, pitanje je da li ta zemlja želi da primi ovo dete. Ako pobegne iz centra i nešto mu se desi, reći će da je Srbija za to kriva. Mi imamo obavezu da ih stavimo u Centar. Da li to dete želi da bude deo toga, da li želi da se povinuje zakonima?! Moramo da nateramo ove ljude da idu u Centar i da tamo dobiju zaštitu. Zato SRbija mora da donese hrabre odluke i sve te odluke se odnose na dobrobit deteta. Imamo naređenja kako da se ponašamo, a u Evropi postoji izveštaj od 9.000 dece koja se nalaze u Nemačkoj, 5.000 u Velikoj Britaniji i oni su tamo registrovani, niko ne vodi računa šta se tamo radi sa tom decom, ali ukoliko se napravi neka greška u Srbiji, Srbija se osuđuje. Srbija mora da donese najbolje odluke da zaštiti decu.

gor_8229

Hans Friedrich Schodder: Kada pogledamo situaciju u Srbiji trenutno, imamo više muškaraca nego što je to bilo prošle godine i dece. To znači da ove izbeglice imaju i drugačije potrebe. Izbeglice nisu teroristi, jer ako ste terorista ne koristite izbegličku rutu. Da, situacija se promenila. Potrebna su nam drugačija sredstva, drugačiji pristup. Želim da istaknem dve stvari, u septembru je bio sastanak u UN i sve zemlje članice su potpisale novu deklaraciju koja je vredna pažnje, ovo je urađeno na nemogućnost Evrope da odgovori na izbegličku krizu. Savetujem vam da pogledate ovu deklaraciju. Postoji potreba za vladavinom zakona, a da se uzmu u obzir ljudi kojima je potreba zaštita.

gor_8224

gor_8228

Panel br. 1 – Izbeglička kriza, godina druga
Moderator:
Saša Gajin, vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu
Hans Friedrich Schodder, predstavnik UNHCR-a u Srbiji
Michel Saint-Lot, direktor Kancelarije UNICEF-a u Beogradu
Gordan Paunović, Info Park
Radoš Đurović, Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila
Aleksandra Joksimović, Centar za spoljnu politiku

gor_8194

Aleksandar Vulin: Migrantska kriza je za svet strašan izazov. Svet se zaista promenio, trenutno je u pokretu 65 miliona ljudi i sebe može da nazove izbeglicama, migrantima. Više nego bilo kad od Drugog svetskog rata. Različiti su razlozi zašto se svet kreće i zašto su ljudi u pokretu, ali put ka kome idu je potpuno isti, razvijene zemlje Zapadne Evrope, Severne Amerike… Duboka ekonomska i politička podela u svetu, nesrazmer u količini bogatstva i siromaštva, pokazuje svoju trajnu neodrživost. Sama Srbija, suviše mala da bi mogla da utiče na migrantske tokove, blizu milion ljudi je kroz našu zemlju prošlo prošle godine, ove godine više od 100 hiljada ljudi. Promenila se struktura ljudi, prošle godine su uglavnom bili iz Sirije i to najviše porodice, danas imamo najviše izbeglica iz Azerbejdžana i Pakistana, i uglavnom su to muškarci koji putuju sami. Suština je u ljudima koje niko ne želi. Mi smo poprilično usamljeni u poštovanju zakona. Srbija svakom ljudskom biću daje pravo da zatraži azil, ali veoma mali broj ih zatraži. Svet donosi političke odluke u kojima su pripadnici određenih zemalja automatski isključeni od azilske zaštite. Svet se suočava sa svojim predrasudama, strahovima, manama. I Srbija u tom svetu pokušava da se izbori za svoje mesto. Srbija malobrojna, siromašna, takva kakva jeste, pokazala se kao pouzdan partner.

Sledi prvi panel, uvodničar prvog panela je ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin.

gor_8178

Ana Brnabić: Danas je fokus na digitalizaciji i temi koja je ustvari meni najbliža srca, jer je važna za Srbiju, važna i za svet. Vlada Republike Srbije je digitalizaciju prepoznala i imamo mnogo važnih stvari da završimo. Od kada je Vlada Srbije na inicijativu premijera osnovan IT savet, obišla sam razna mesta na svetu da vidim šta se dešava. Bili smo u Kini na svetskoj internet konferenciji. Uprkos činjenici da EU kroz razne program ulaže u startapove i inovacije, većina vodećih kompanija je u Kaliforniji. Zato i mi moramo mnogo toga da uradimo. Svet ide u jednom pravcu koji je nemoguće razumeti, to su neki izazovi sa kojima će morati da se suoči i Vlada, i Srbija, i javna preduzeća, kako ne bi bili isključeni iz dalje konkurentnosti u svetu. Mi imamo tri važna stuba Srbije u 2017., jedan je što smo stavili da je apsolutni prioritet e-Uprava i idemo na što više elektronskih servisa, i već smo krenuli sa tim, da sve bude dostupno, ali i transparentno. Drugi stub je ministarski IT savet, i kad smo krenuli da razgovaramo o tome, shvatili smo da je deficit IT kadrova prvi problem. Treći stub je Digital Serbia koji će biti lepak koji će spojiti e-Upravu i male startap kompanije i IT preduzetništvo. Svi zajedno radimo na ovom istom zadatku. Hvala Color Press Grupi što je prepoznala važnost digitalizacije i što to koristi u svom poslovanju.

Nakon premijera Aleksandra Vučića, prisutnima se obratila ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Ana Brnabić.

vucic

Aleksandar Vučić: Želim pre svega da vam čestitam na organizaciji ovog skupa, na temama koje ste izabrali. Nema nikakve sumnje da će Novi Sad još lepše izgledati 2021. godine, jer sam čuo da se pojavila nova energija, novi optimizam. Prošle godine kada sam imao zadovoljstvo da vas pozdravim na ovoj konferenciji, i moram vam reći da sam ja jednu stvar tačno prognozirao, a to je da će rast između bdp-a Srbije 2,5 i 3%. Juče su Američke federalne rezerve uvećali referentnu kamatnu stopu, i to je jedna mala stvar na koju nemamo uticaja. Tog sekunda se takve promene prikazuju u našim bilansima. Niko zbog toga ne treba da bude zabrinut, jer Srbija ima ekonomsku stabilnost, uređene javne finansije, pitanje je da li ćemo uopšte imati deficit. Mnogo zavisi od nas, kako da promenimo sami sebe, kako da restruktuiramo javna preduzeća… Samo red i disciplina mogu da nam donesu rezultat, i nikome neću da se ulegujem i ne interesuju me ni izbori. Završićemo sa svim plaćanjima i nećemo kao Vlada da imamo deficit, i na kraju godine će deficiti biti 1,2-1,4%. I to vam sada prvi put govorim. Na dobrom smo putu, možda i na sigurnijem nego drugi. Ako budemo dovoljno odgovorni i dovoljno pametni, sigurno ćemo uspeti. Situacija u svetu je komplikovana, kompleksna, teška, u Srbiji je komplikovana, posebno imati u vidu stanje u regionu, ali sa boljom perspektivom u 2017. nego što bi se to moglo reći za svet uopšte. Sve zavisi od nas, našeg rada, naše discipline, ukoliko mi budemo dobri, ukoliko budemo imali čvrste javne finansije, prevazilazićemo sve prepreke. Srećan rad i mnogo uspeha!

Nakon Maje Gojković, prisutnima se obratio predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić i otvorio konferenciju.

gor_8146

Maja Gojković: Zahvaljujem Robertu Čobanu na inspirativnom uvodu u kojem je govorio o značaju naše zajedničke konferencije. Nije floskula ako kažem da mi je zaista zadovoljstvo da vas pozdravim ispred Narodne skupštine Srbije, pogotovo imajući važnost današnjih tema. Našoj skupštini je važno da izazovi sa kojima se SRbija i svet suočavaju u ovoj i u 2017. godini, jer je važno da se na ovom mestu o tome razgovara. Važno je da otvoreno govorimo pred kakvim se geopolitičkim izazovima nalazi Evropa i svet, o izbegličkoj krizi, o tome u kakvu Evropu idemo, o energetskoj budućnosti i meni veoma značajna tema, tema kulture. Svesni smo da u SRbiji ne možemo da utičemo na kretanja na globalnom planu, ali danas možemo da čujemo kakva je naša uloga u svim geopolitičkim kretanjima. Vlada Republike Srbije će i u 2017. godini, a verujem da će to i premijer Vučić reći, nastaviti da vodi jasnu politiku sa ciljem još boljeg pozicioniranja Srbije u Evropi i svetu, i tu će imati podršku Skupštine.

Nakon Roberta Čobana, prisutnima se obratila predsednica Narodne skupštine, Maja Gojković.

Ivona je pozvala predsednika Color Press Grupe, Roberta Čobana, da se obrati prisutnima

robertg

Robert Čoban: Kao što je Ivona rekla, sedmu godinu zaredom izdajemo godišnjak “The Economist” na srpskom jeziku. Ko je bio prošle godine na konferenciji, čuo je da mnoge stvari nije lako predviđati. Mnogi su predviđali da neće biti Brexita, da neće pobediti Hilari Klinton, ali stvari nisu ispale tako. Danas ćemo govoriti o aktuelnim temama i pokušati da predvidimo šta nas očekuje u 2017.

Konferansije Ivona Pantelić zahvalila se ime organizatora predsednici Narodne skupštine Republike Srbije gospođi Maji Gojković za priliku da konferenciju po prvi put održimo u ovom reprezentativnom zdanju. Sala u kojoj se nalazimo, nekadašnja je sala Veća naroda, a mural koji vidite nastao je 1937. i delo je splitskog umetnika Mate Rodića koji ga je naslikao po modelu čuvene renesansne slike “Dobra i Loša uprava” iz Gradske većnice u Sijeni u Italiji.

gor_8103

Konferencija “The Economist: Svet u 2017.” održava se danas, 15. decembra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.

Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednika iz Srbije i regiona.

Sedmu godinu zaredom Color Press Grupa u saradnji sa londonskim magazinom „The Economist“ izdaje srpsko izdanje godišnjaka za koji pišu najuticajniji svetskih državnici, vlasnici korporacija, lideri u biznisu, sportu i umetnosti, eksperti iz obasti finansija i ekonomije. I ove godine, odlučili smo da povodom izlaska magazina „Svet u 2017.“ okupimo i neke od najznačajnijih srpskih i regionalnih ekonomista i privrednika, zvaničnike Vlade Srbije kao i vodeće diplomate u Beogradu i od njih na licu mesta čujemo šta je to što nas na ovim prostorima očekuje u narednoj godini.

gor_8252

gor_8188

gor_8182

gor_8184

gor_8186

gor_8255

gor_8197

gor_8202

gor_8095

gor_8089

gor_8085

gor_8099

gor_8094

nik_7763

nik_7631

nik_7636

nik_7639

nik_7644

nik_7647

nik_7649

nik_7654

nik_7655

nik_7658

nik_7684

nik_7691

nik_7720

nik_7723

nik_7728

nik_7730

nik_7732

nik_7739

nik_7744

nik_7747

nik_7751

nik_7755

nik_7759

gor_8330

gor_8326

nik_7879

nik_7770

nik_7778

nik_7788

nik_7792

nik_7794

nik_7814

nik_7828

nik_7836

nik_7846

nik_7853

nik_7855

nik_7857

nik_7861

nik_7865

nik_7873

the-economist-247

the-economist-233

the-economist-234

the-economist-235

the-economist-236

the-economist-238

the-economist-240

the-economist-241

the-economist-242

the-economist-243

the-economist-244

the-economist-245

the-economist-246

Jelena JovičićGoran Zlatković