Color Media Communications, najveći organizator konferencija u SEE regionu i Sat Media Group, najveća medijska kuća iz automobilske industrije, za vreme Međunarodnog sajma automobila u Beogradu, organizuju #AutoForum2017 – regionalni forum o automobilskoj industriji.

Forum se održava 21. marta u hotelu Radisson Blu Old Mill.

#AutoForum2017 je mesto okupljanja svih relevantnih stručnjaka i brendova iz oblasti automobilizma. Cilj foruma je razmena znanja, povezivanje profesionalaca iz ove oblasti, kao i unapređenje prodajnih i marketinških strategija i tehnika. Takođe, cilj je i da se podstakne saradnja i povezivanje kompanija iz oblasti automobilizma, osiguravajućih kompanija i banaka.

Forum otvaraju: Goran Knežević, ministar privrede u Vladi Republike Srbije i Nj. E. Đuzepe Manco, ambasador Italije u Beogradu.

Na panelu “Autoindustrija kao pokretač unapređenja znanja i veština radne snage” učestvovaće i Danijel Kadarjan, asistent i naučno-istraživački radnik na Fakultetu za menadžment, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Do kakvih zaključaka ste došli u svojoj doktorskoj disertaciji – da li je srpska autoindustrija konkurentna?

– „Utvrđivanje pokazatelјa konkurentnosti automobilske industrije Srbije i zemalјa Višegradske grupe“ je tema moje doktorske disertacije, koja se trenutno nalazi u završnoj fazi. Sproveli smo određena istraživanja na teritoriji Republike Srbije kao i brojne analize statističkih podataka relevantnih međunarodnih organizacija poput Međunarodne asocijacije proizvođača motornih vozila (OICA), Evropske asocijacije proizvođača vozila (ACEA), Svetskog ekonomskog foruma i Međunarodnog trgovinskog centar za proteklih 10 godina. U kontekstu definisanja konkuretnosti automobilske industrije Višegradske grupe i položaja automobilske industrije Srbije u istoj, u disertaciji smo identifikovali relevantne faktore koji utiču na rast konkuretnosti automobilske industrije u kontekstu jačanja opšte konkuretnosti nacionalne privrede.
Imajući u vidu da doktorska disertacija još nije objavljena, trenutno nisam u mogućnosti da iznosim konkretne zaključke do kojih smo došli. Verujem da ćemo na narednom Auto Forumu 2018. imati priliku da diskutujemo o preporukama i smernicama budućeg razvoja ovog itekako važnog sektora naše privrede, predstavljenih u doktorskoj disertaciji. Ipak, izdvojio bih pojedine podatke do kojih smo došli u sprovedenom istraživanju.
Prema podacima u publikaciji Switzerland Global Enterprises iz 2015. godine, koja predstavlja analizu automobilske industrije u Srbiji, ovaj sektor privrede generiše više od 2 milijarde evra prihoda godišnje i čini 4.6% BDP-a. U Srbiji trenutno posluje oko 90 kompanija koje proizvode automobilske delove i komponente. Ove kompanije su osnovane posredstvom direktnih stranih investicija. Proizvodnja putničkih automobila, autobusa i teretnih vozila ostvaruje oko 54% prihoda domaće automobilske industrije, dok proizvodnja automobilskih delova i komponenti ostvaruje preostalih 46%. Što se tiče proizvođača automobilskih delova, najvažniji segment predstavlja proizvodnja pneumatika (11,3% ukupne vrednosti srpske automobilske industrije), zatim proizvodnju električnih instalacija (9,5%) i proizvodnja livenih i mašinski sklopova (4,5%). Strane investicije u automobilskoj industriji predstavljaju 25% svih stranih investicija u Srbiji. Uglavnom zbog ovih investicija, zaposlenost u automobilskom sektoru Srbije je u stalnom porastu. Većina kompanija koje posluju na našem tržištu gotovo kompletnu svoju proizvodnju plasiraju u inostranstvu. Sa druge strane, sirovine koje se koriste od strane proizvođača u našoj zemlju uglavnom se uvoze iz zemalja EU i Azije. Zvanični podaci pokazuju da proizvodnja mašina i alata čini manje od 3% ukupne proizvodnje industrijskih proizvoda u Srbiji.
Kada je u pitanju automobilska industrija u Češkoj, prema podacima iz baze podataka Češke agencije za razvoj (CzechInvest), u ovoj zemlji trenutno posluje gotovo 900 preduzeća u automobilskom sektoru i njen obim pokriva celu automobilsku bazu dobavljača u zemlji, što je čini izuzetnim alatom za mapiranje mogućnosti ovog sektora u datim regionima zemlje.
Dodatno, analiza koju smo sproveli i objavili u naučno istraživačkom radu krajem prošle godine, pokazuje da distribucija plasmana automobila iz Srbije u 2015. godini ne koretira sa visoko rangiranim zemljama uvoznicima automobila. U tom kontekstu, Crna Gora, koja je na listi uvoznika automobila proizvedenih u Srbiji na petom mestu, na svetskoj rang listi uvoznika zauzima tek 135. poziciju. Slovačka automobilska industrija je u 2015. godini targetirala svetska tržišta sa najvišim rangovima prema kriterijumu uvoza automobila. U top pet zemalja uvoznika automobila proizvedenih u Poljskoj u 2015. godini našle su se tri vodeće zemlje (Velika Britanija, Nemačka i Francuska). U 2015. godini u top pet izvoznih tržišta Mađarske svoje mesto nije našla Velika Britanija, koja na svetskoj listi uvoznika automobila zauzima 2. poziciju. Umesto Velike Britanije, petoplasirana je bila Belgija, koja na svetskoj listi uvoznika automobila zauzima 6. poziciju. Interesanto je spomenuti da je u posmatranom vremenskom periodu najveća stopa rasta izvoza automobila proizvedenih u Češkoj, izvan grupe top pet zemalja uvoznika, zabeležena u Meksiku dok je najveći pad prisutan u Rusiji i Holandiji.
Izdvojio bih zaključak Prof. Atile Havasa, sa Ekonomskog instituta – Mađarske akademija nauka, objavljenog davne 1995. godine u naučno-istraživačkom radu koji analizira tadašnji petogodišnji razvoj automobilskih industrija zemalja CIE u periodu tranzicije; „Čak i u ovoj ranoj fazi istraživanja, sa sigurnošću možemo definisati jasnu politiku razvoja automobilskih industrija zemalja CIE. Ukoliko Vlade pomenutih zemalja ne žele da vide svoje privrede zarobljene niskim platama, niskom tehnologijom, razvojem niske dodatne vrednosti, moraju da obezbede odgovarajuća sredstva za obrazovanje i obuku budućih kadrova, da promovišu mogućnosti svojih privreda i nude investicione podsticaje usmerene ka proizvodnji posredstvom istraživanja i razvoja. Svakako, implikacije ovakve politike, prilično su zastrašujuće u kontekstu neophodnih finansijskih sredstava. Međutim, investicije se planiraju u skladu sa strategijama samih investitora. Izuzetno je važno krenuti ovim dužim putem, jer drugi, daleko „udobniji“ pravac, može dovesti samo do sveobuhvatne nerazvijenosti privrede“.

Kako vidite današnji obrazovni sistem u Srbiji u smislu praćenja inovacija u polju autoindustrije?

– Da bi obrazovni sistem u Srbiji na adekvatan način pratio inovacije u polju automobilske industrije, neophodni su nam instituti i centri za istraživanje i razvoj u oblasti automobilske industrije. Radi umrežavanja automobilske industrije i obrazovnog sistema, strategija razvoja automobilske industrije u Srbiji mora da sadrži, između ostalog, definisane potrebe radne snage kao i profile budućih kadrova. Tek nakon realizacije ovog procesa, moguće je izvršiti odgovarajuće reforme u obrazovnom sistemu radi podsticaja umrežavanja obrazovnog sistema i automobilskog sektora. Naravno, treba imati industriju koja može da zaposli školovane kadrove i raspoloživu radnu snagu. Strategije razvoja automobilskih industrija, koje su sprovele Češka i Slovačka, mogu da posluže kao odličan primer ostalim industrijama u razvoju. Vlada Slovačke je 1998. godine formirala grupu za definisanje i sprovođenje strategije razvoja automobilske industrije, i ova grupa se isključivo bavi sprovođenjem stretegije koja je podložna reformama u skladu sa aktuelnim potrebama na tržištu. Takođe, u okviru strategije razvoja automobilske industrije, nalazi se i razvoj obrazovnog sistema i umrežavanje istog sa istraživačkim centrima kompanija koje deluju na datom tržištu. Republika Češka je umrežila istraživačko-razvojne centre sa tehničkim univerzitetima u zemlji i može se reći da svaki tehničko-tehnološki fakultet u Češkoj sarađuje direktno sa više desetina razvojno istraživačkih centara raznih kompanija koje deluju u sektoru automobilske industrije u Češkoj. Neophodno je motivisati strane investitore da u Srbiji pored proizvodnih postrojenja otvaraju i razvojno istraživačke centre, koje ćemo umrežiti sa obrazovnim sistemom, radi obrazovanja kvalitetnih budućih kadrova odgovoarajućih profila, koji će direktno učestvovati u procesu stvaranja novih vrednosti.

Da li bi autoindustrija mogla i na koji način da bude pokretač unapređenja znanja?

– Auto industrija itekako može da bude pokretač unapređenja znanja, pogotovo u zemljama u kojima automobilska industrija predstavlja najjaču privrednu granu. Putem razvojno-istraživačkih centara, instituta, razvoja saradnje obrazovnih institucija sa kompanijama u automobilskom sektoru može se podstaći unapređenje znanja kao i razvoj budućih kadrova. U datom procesu, uloga držve je veoma značajna. Država mora da obezbedi investitorima odgovarajući ambijent i uslove za osnivanjem ovakvih centara. Neophodna je strategija razvoja automobilske industrije kao i strategija implementacije date strategije. Interdiscriplinarni razvoj obrazovnog sistema u saradnji sa kompanijma u automobilskom sektoru svakako predstavlja pokretač unapređenja znanja.

Sve informacije o prijavi za učešće možete pogledati na zvaničnom sajtu www.color.rs/autoforum2017

Color Press Grupa