ZDRAVKO ČOLIĆ: KAD BIH OPET SARAĐIVAO S BREGOM SNIMANJE ALBUMA BI SE OTEGLO NAREDNIH DESET GODINA!

Ovog ponedeljka Zdravko Čolić je sa svojim višegodišnjim saradnikom Vojom Aralicom započeo rad na novom albumu i u studiju zabeležio prve demo-zapise pesama koje će uvrstiti na novi album. Polako, meraklijski, onako kako sve u životu radi, uz druženje i poneko pićence krčkaju se budući hitovi, mada još nije okončao turneju "Zavičaj", nazvanu po aktuelnom CD-u. “Treba napraviti manju pauzu između ove i turneje koja će uslediti posle promocije novog CD-a. Preostalo je još nekoliko nastupa do jeseni, a završetak turneje ću obeležiti velikim koncertom u Mariboru, gradu u kom nisam baš dugo pevao”, kaže najveća muzička zvezda na Balkanu.

Još su taze utisci sa koncerta u čuvenoj pariskoj "Olimpiji". Smatraš li to krunom dosadašnje karijere?
Fantastična atmosfera se doživljava u nekoj manjoj sali, možda čak i manjoj od "Olimpije", ili na nekom grandioznom prostoru, kao što je bio, recimo, skopski koncert na stadionu ili „Marakana“ u Beogradu. To su mi važnije stvari nego "Olimpija". Ta dvorana od koje je napravljen kult zaista ima neku čarobnu moć, neku posebnu snagu. Prodefilovale su njom mnoge svetske zvezde. U mom slučaju to se ne može meriti sa velikim koncertima koje sam imao na prostorima bivše Jugoslavije.

Da, ali mnogim tvojim kolegama svetskih okvira "Olimpija" predstavlja nedostižan san, zar ne?
Kad čovek uđe u nju, kao da je došao u neki dobar bioskop. Od te sale je napravljen kult, i to je nešto drugo. „Stonsi“ bi posle nekog velikog koncerta došli malo da odsviraju i u "Olimpiji", Sting je tu pravio prvi koncert… Jedna lepa i dobro ozvučena bina, baršunast balkon, ništa više…

Razmišljaš li možda ponovo o „Marakani“?
Možda pored većeg koncerta u Beogradu napravimo sad i još jedan ili nekoliko u manjim salama, za sve one koji vole nešto intimniju koncertnu atmosferu. Voleo bih da se deo naredne turneje prebaci i u manje sale. I repertoar bi se prilagodio tome, a možda bi se neke pesme prearanžirale. No, u Beogradu sigurno treba svirati najpre na velikom prostoru. Zna se koje su opcije: „Marakana“, Ušće… Nedavno sam bio na koncertu grupe "AC/DC" na Partizanovom stadionu, i to je odličan prostor. I "Arena" je odlična. Videćemo, još je rano za konkretne planove. To se sve spontano dešava. Strepnja od lošeg vremena… Ni „Arenu“ nije lako napuniti. Ali je napuniti zaista, da se rasprodaju sve karte, a ne kao što je ovi neki pune…

Koji ovi?
Pa ovo što je bilo u prethodnom periodu, poznato je to. I u "Beogradsku arenu" može da stane 25.000 ljudi, ja sam toliko imao. A fantastična je akustika i sve je na svetskom nivou. Oslobađa čoveka velikih troškova, a daje mogućnost stadionske atmosfere. Ipak, koncerti na otvorenom imaju svoju draž. Videćemo… Ono što bih voleo na otvorenom je sarajevski koncert. Mnogi su nastupali na stadionu „Koševo“, mene je davne 1978. godine prekinula kiša. Neostvarena želja mi je da dovršim taj koncert, ipak sam ja rođeni Sarajlija.

Šuškalo se kako si se nameračio da kupiš stan u Sarajevu.
Sad nemam ništa u Sarajevu, a voleo bih da imam neku nekretninu u kraju u kom sam odrastao. Moj otac je imao, ali je i on sad u Srbiji i ništa više nema u gradu na Miljacki. Želja mi je da imam neki apartman, tek da ne moram da spavam po hotelima kad dođem u rodni grad. Ne treba mi ogromni stan, već stančić u kom mogu samo da prespavam. Kao što svaki gastarbajter voli u svom selu da ima nešto.

Na neki način otvorio si zagrebačku "Arenu"…
Da, ja sam u toj dvorani imao prvi komercijalni koncert. Pre mene je nastupalo jedino „Prljavo kazalište“, ali su oni imali sponzorski koncert, ulaznice su deljene. Moj koncert je bio rasprodat unapred, pa je bilo reči o organizaciji i drugog. Ali, pošto nisam ni u Sarajevu imao drugi uzastopni koncert, kao ni u Zenici, Tuzli, onda nisam hteo ni u Zagrebu, nek ostane za drugi put. Što kažu moji prijatelji koji tamo žive, ceo Zagreb je s ponosom gledao na svoj grad. U mom slučaju nije bilo ni jedne reči protiv, zašto baš Sarajlija koji dolazi iz Beograda otvara „Arenu“.

Jedino je Mišo Kovač osuo paljbu po tebi.
Ma, on ne bi bio Mišo Kovač kad nekom ne bi malo zabiberio. Ne znam o kome on pohvalno priča. On je takav lik i svi mi ga i volimo što je takav, drugačiji.

Da li te je ipak iznerviralo kad je rekao da nemaš nijedan hit?
U hrvatskim medijima je izjavio da sam dobar čovek i pevač, ali da nemam hit. Međutim, kako njemu da zamerim bilo šta kad se znamo 30, 40 godina. Imao je dve tragedije u porodici, ima on svoja opterećenja i ne treba mu ništa zamerati. Verovatno mu u tim nekim emotivnim trenucima štošta zasmeta…

Da, rekao je da ga je isprovociralo to što se u toku koncerta na video-bimu "vrtela" tvoja slika u vojničkoj uniformi.
Ta slika je zalutala i nisam ni znao za to. Nastala je davno i dan-danas se eksploatiše po novinama, kao i ona sa Titom i „Lokicama“. Miša Berar, čovek iz tehničkog dela ekipe koja je realizovala koncert, prikupio je iz arhive razne fotke, "puštao" ih u toku koncerta, ali ipak možda nije smeo u Zagrebu da pusti i tu iz vojničkih dana. Možda to jeste neprikladno za koncert popularne muzike i ne osuđujem ljude koji su zamerili zbog toga. Međutim, to nije moja, već greška tehničkog dela ekipe. Kao što nema razloga na koncertu mojih pesama sada pevati "Druže Tito, mi ti se kunemo", najprodavaniji singl svih vremena. Bila je primerena vremenu u kom je nastala.

Da li si i dalje ponosan na sve te slike kao što je ta u uniformi, pa sa Titom…
Naravno da će mi uvek biti drage. Ne može se prenebregnuti neko vreme u kome smo živeli. Mi smo javne ličnosti koje su se slikale u određenim trenucima. To je bilo to vreme. Ne zameram novinama kad sad objavljuju te slike, ukoliko je to svrsishodno i u kontekstu vremena u kom su nastale.

Bosanski i hrvatski mediji nedavno su Breninu sliku u uniformi iskoristili u antikampanji za njene koncerte.
Čovek kad se slika ne zna kakvo će vreme sutra doći i šta i u kakvom se kontekstu može upotrebiti. To jeste malo problematično i moguće je da joj te fotke nisu trebale. S druge strane, ne treba ženi zabranjivati koncert. Ni njoj niti bilo kome. Svima treba dozvoliti da pevaju.

Šta ti misliš o celoj toj hajci na Brenu?
Ljudima smetaju ta obeležja, ne smeta im Brena kao pevačica. Ne može se zabraniti nekom da svira i peva ako fanovi žele da mu dođu na koncert. Brena je valjda išla oca da traži kad su nastale te slike u uniformi. Verovatno je jadna žena morala da obuče uniformu, a sada to smeta nekom. Tako je i s političarima. Ja sam se slikao sa Koštunicom u toku promocije nove usluge MTS. Stisnem i zagrlim čoveka kao tadašnjeg premijera, on se nasmeje, a retko to čini, i odmah počnu priče da sam u DSS-u. Postupci se nekad drugačije tumače mimo naše volje.

Misliš li da joj je sve to naudilo, ili…
Možda joj je to čak i samo reklama. Ružan je utisak koji se stvori. Ljudi se sekiraju, kao što sam se i ja svojevremeno nervirao zbog nekih afera koje su mi pripisivane, reicmo kad sam osamdesetih kupovao devize u albanskim selima u Makedoniji pa su me u štampi tretirali kao nekog švercera. A svi su tad gledali da što povoljnije kupe devize, da što jeftinije prođu. Kad bi čovek znao da će doživeti neprijatnosti, neke stvari bi izbegao.

Počeo si da snimaš nove pesme. Kad se može očekivati izlazak albuma?
Imam dvadesetak svojih melodija. U drugoj fazi će da se uključe ostali autori, pa ako bude još neka dobra numera, kao što je prošli put "uletela" Merlinova pesma, ili Balaševićeve. Kad uradimo moje, videćemo. Ima lepih melodija. Lagani tekstovi bez neke filozofije. Nameravao sam da CD objavim pred Novu godinu, ali ne znam da li ćemo stići do tada. Polako, pa kad završimo. U principu, ne treba dugo spremati albume. Poslednjih godina se mnogo gnjavi kad se snimaju nove pesme. Ne mora to da bude najgenijalnije, ali da bude lepo, pevljivo, prijatno za uvo.

Postprodukciju ćeš opet raditi u u studiju Pitera Gejbrijela u Velikoj Britaniji, kao i za album "Zavičaj"?
S obzirom na moj renome i karijeru, miks i postprodukcija morali bi u inostranstvu da se rade. Moguće je da će to ponovo biti u Britaniji, mada ima još nekoliko opcija, videćemo. Lepo je kad se cela ta priča internacionalizuje i na taj način se unese neki novi duh.

Nagovešteno je da će Bregović biti nominovan za prestižnu nagradu „gremi“. Navijaš li za njega?
Diskografska kuća "Univerzal" stoji iza njega, pa ne bi trebalo da bude propusta. Reč je o nominaciji u kategoriji "svetska muzika", a to je neka etno, trubačka priča. Lično više volim tamburaše nego trubače. Naravno da bi mi bilo drago da dobije tu nagradu. To je odlična reklama ovim našim krajevima. Nije to priznanje samo njemu, nego svim trubačima i onima koji se bave tom vrstom muzike na ovim prostorima….nastavak pročitajte u novom broju "Sveta"

Autor: Saša Tošić