SAŠA KOVAČEVIĆ: PRIČAJU DA VOLIM MUŠKARCE!

Ako neko može da se pohvali armijom ženskih fanova, onda je to svakako šarmantni Saša Kovačević. Jer, gotovo svaka druga tinejdžerka mašta o tome da se probudi na njegovom ramenu, dok njihove mame sa simptijama gledaju na maštarije svojih mezimica. Čak ni činjenica da popularni Zemunac pune četiri godine nije snimio nove pesme nije uzdrmala njegovu poziciju na pop sceni. I dalje je jedan od omiljenih…

Između dva albuma napravio si pauzu od čak četiri godine.
Nisam imao dobre pesme, pa sam čekao da mi autori ponude nešto što je vredno i kvalitetno.

Zašto sam sebi nisi napisao pesme?
Nekako, za sebe nikada nisam znao da napravim pesmu, dok za druge to vrlo korektno radim. Ne umem da objasnim zašto je to tako.

Za koga si sve radio?
Brat i ja uglavnom radimo za pevače narodne muzike. Sarađivali smo sa Acom Pejovićem, Šakom i Dadom Polumentom, Nemanjom Stevanovićem, a napravili smo pesmu i Milici Todorović za predstojeći „Grand festival“. Dugo sam radio po splavovima i odlično sviram narodnjake, tako da mi komponovanje takvih pesama nije problem.

Zameraju ti da ti pesme koje izvodiš liče jedna na drugu.
Da, to me prati otkako sam počeo. Zavisi kako ih ko doživljava. Normalno je da, ako su ti na albumu sve balade, ljudi imaju utisak da pesme liče jedna na drugu. Zato na novom CD-u ima različitih stilova. Roka, popa, džeza…

Ima li na novom albumu biografskih momenata?
Slagaću te ako ti kažem da ima.

Ne sarađuješ sa Marinom, Brajom… Isuviše koštaju za tvoj budžet?
Nemam finansijskih problema. Nove pesme potpisuje ekipa sa kojom sam počeo, a konja koji pobeđuje ne treba menjati. Doduše, sa Brajom sam pregovarao da radimo, ali u tom trenutku nije imao neki izbor pesama.

Kad smo već kod novca, je l’ tačno da se na našim festivalima pobeđuje samo ako platiš?
Ne znam kakva iskustva imaju drugi, ali ja nikada nisam želeo da platim nagradu. Eventualno da meni plate da pobedim (smeh)… Šalu na stranu, od pobede nemaš ama baš ništa ako ti pesma ne prođe. Zašto onda bacati pare… „Jedina si vredela“ je pre četiri godine na jednom festivalu bila četvrta, a napravila mi je ogroman posao. Iskreno, ne mogu da se setim pesama koje su imale bolji plasman, osim Tijanine „Julijane“, koja je pobedila.

Čujem da si u studio koji otvaraš mnogo uložio.
Kada radim za kolege, oni dolaze kod mene kući, a tamo mi je potrebna privatnost, pa je to jedan od razloga zbog kojih sam odlučio da otvorim studio. Što se novca tiče, tačno je da sam uložio mnogo, pa se nadam da ću, ako ništa drugo, bar biti na pozitivnoj nuli.

Visokobudžetni spotovi, luksuzan studio… Odakle ti pare?
(smeh)… Nakon prvog albuma od svake svirke sam po strani ostavljao 100-200 evra kako bih taj novac kasnije uložio u pesme, spotove… Nisam bogzna kako situiran, jer i sam znaš da pop pevači ne zarađuju ni približno kao kolege iz folk branše. No, ne bunim se, jer sam nekada od trideset dana imao dvadeset šest radnih.

Znači, svu lovu si zaradio pevajući?
Da, isključivo pevajući. Nemam sponzore (smeh)… Drugo, nikada nisam bio u fazonu da trošim pare na brza kola, putovanja…

Tako i dalje živiš sa mamom i tatom.
Da, ali u studiju postoji i spavaća soba, od koje ćemo Rade (rođeni brat prim.aut.) i ja napraviti neki naš štek, što će reći da ćemo se u neku ruku konačno osamostaliti.

Sad imaš devojčicu, pa je dovedeš u studio…
(smeh)… Eto ga sad… Kažem ti, studio će biti naš štek.

Jesi dovodio devojke kod mame i tate u stan?
Jesam, kao i svi. Naravno, nikada nisam od roditeljskog doma pravio kupleraj. Sve je bilo u nekim normalnim granicama.

Čujem da u studiju imaš i džakuzi. Biće zanimljivo.
(smeh)… Pa, da. Moram da se relaksiram posle nekog velikog posla.

Kako ti se čini snajka?
Super je! Milica (Todorović prim.aut.) je dobra devojka i baš mi je drago što ju je baš moj brat smuvao. Da ne spominjem da je odlična pevačica, to već svi znaju.

Oni su baš u ozbiljnoj vezi?
Čini mi se da jesu. Mada, Rade i ja nikada otvoreno nismo pričali o devojkama, kako ova, kako ona…

Kako ova, kako ona šta?
Kuva (smeh)… U svakom slučaju, drago mi je zbog njih. Mladi su, lepi i imaju perspektivu.

Planirate li vas dvojica da podignete njenu karijeru na neki viši nivo?
Ne znam koliko ja tu mogu preterano da pomognem, osim u tom nekom muzičkom smislu. Trudili smo se da joj za „Grand festival“ napravimo što bolju pesmu, a na njoj je da je što bolje izvede i da to narod prihvati.

Za koga nikada ne bi napisao pesmu?
Nema takve osobe. Ovo je posao, a ja svaki posao doživljavam profesionalno i uopšte ne pravim selekciju. Svakom ko odluči da dođe u naš studio posvetiću se sto odsto.

Sa druge strane, sa kim bi posebno voleo da sarađuješ?
Hm… Recimo sa Cecom, Lepom Brenom, Željkom Šašićem, nekim zvezdama „Granda“…

Šta je sa klubom koji si planirao da otvoriš u Grčkoj?
Zbog mnogo posla oko studija to se izjalovilo, ali sam siguran da ću tako nešto uraditi u skorijoj budućnosti.

Polako ali sigurno postaješ pravi biznismen.
Šta da ti kažem, već stvaram kapital (smeh)…

Kako ćeš se odbraniti od sponzoruša posle ovog intervjua?
(smeh)… Veliki pozdrav za sponzoruše!

Voliš ih?
Ma kakvi, ko ih voli. Generalno ne volim neiskrenost, a njima je upravo to primarna karakterna crta čim mogu zbog novca da glume ljubav.

Kakav si konflikt imao sa Eminom Jahović pa je tvoje gostovanje na njenom koncertu u Beogradu bilo pod znakom pitanja?
Imao sam ranije zakazane koncerte koje sam u poslednjem trenutku jedva ispomerao kako bih mogao da se pojavim u Centru „Sava“. Nikakve svađe nije bilo, kao što su mediji pisali. Eminu mnogo volim i poštujem, a na koncertu sam se iza scene sjajno proveo.

Šta se dešavalo iza scene?
Dosta se pilo (smeh)… Znaš kako, među muzičarima uvek vlada pozitivna atmosfera, pa kad god se nađemo, obično se dohvatimo viskija kako bismo se malo zagrejali (smeh)… Ipak, daleko od toga da smo se uroljali. Ne bi bilo fer prema Emini.

Hoće li nas Emina, ode li na „Evrosong“, dobro predstaviti?
Možda sam kada je ona u pitanju malo subjektivan, ali mislim da bi zaista bila sjajna za tako nešto. Mada, i mali Stanković je super, sviđa mi se taj njegov fazon.

Sebe ne vidiš u toj priči?
Zašto da ne, ne treba se zadovoljavati samo našim prostorima. Treba širiti popularnost.

Nešto ne mogu da te zamislim kako pevaš „Iš, iš, iš“, što je Bregovićev prepoznatljiv fazon.
Ne znam koliko si upućen u to, ali ja na nastupima pevam i narodnjake, tako da ne smatram da mi je bilo koji muzički fah stran.

Pevaš narodnjake zbog bakšiša?
Naravno da ne, ne uzimam bakšiš na tezgama.

Sav si mi ti… Nego, imaš li trenutno devojku?
Pa (smeh)… Neću da ti kažem…

…nastavak intervjua počitajte u novom broju "Sveta".

Autor: Dragan Kecman

Foto: Andreja Damnjanović