Kako podstaći izvoz: Neophodan jak domaći trgovac i forsiranje domaćih proizvođača

Članak objavljen: 26.02.2014 u 17:04 časova

an-empty-shopping-trolley-cart-10038590

Među tri najveća trgovca u našoj zemlji nema domaćih lanaca, niti Srbija ima ijednu domaću trgovinsku firmu sa supermarketima u državama u regionu. Sa druge strane, zemlje poput Hrvatske i Slovenije imaju supermarkete u Srbiji. Samim tim, postavlja se pitanje da li je time Srbija već postala tržište na kojem strani trgovinski lanci prodaju robu iz svojih zemalja? Ili možda oni koji ovde posluju izvoze robu naših proizvođača i u druge države u kojima imaju markete.

Čini se da je reč o temi o kojoj mnogi nerado govore. Jer, dok su „Delez” i „Metro” odgovorili na pitanja o ovoj temi, slovenački „Merkator” je izbegao konkretan odgovor, dok u hrvatskoj „Idei” uopšte nisu ni želeli da pričaju o ovoj temi.

U „Delezu” u čijem su sastavu „Maksi” i „Tempo”, navode da je broj ovdašnjih proizvođača koji za njih pravi robne marke (poput „365” ili „premije”) koje potom izvoze, povećan je sa 68 na 80.

“U toku 2013. godine povećali smo broj proizvoda koji se izvozi sa 566 na 690. Države u koje izvozimo su Bosna i Hercegovina, Bugarska, Rumunija i Crna Gora. Rumunija je od nas počela da kupuje i smrznuto voće i povrće i bezalkoholna pića”, navode u ovom lancu.

Dok „Delez” iz Belgije u Srbiju uvozi oko 650 artikala, proizvodi iz naše zemlje kanalima ovog lanca ne idu u Belgiju.

Iz kompanije „Metro keš end keri”, koji u Srbiji posluje kao veletrgovina, poručili su da su povećali broj proizvođača iz Srbije koji su uključeni u proizvodnju njihovih robnih marki. Tvrde i da su planirali da u toku 2014. godine povećaju količinu i broj domaćih artikala koje će potom prodavati u trgovinama širom Evrope.

“Proizvođači iz Srbije su kroz naš sistem plasirali proizvode u osam evropskih zemalja od kojih su šest članice Evropske unije. Trenutno se artikli proizvedeni u Srbiji izvoze u Austriju, Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju, Češku, Slovačku, Ukrajinu i Moldaviju. Najveće interesovanje u mreži naših distributivnih centara postoji za srpske artikle iz oblasti prehrane, kućne hemije i tekstila koji se proizvode pod našim privatnim robnim markama”, objasnili su u „Metrou”.

Na spisku zemalja uvoznica naše robe, takođe, nema Nemačke, matične zemlje ovog lanca. U „Metrou” kažu da proizvode pod njihovom robnom markom, koji se potom izvoze, pravi 155 firmi iz Srbije, među kojima je najviše onih koji se bave proizvodnjom hrane.

“„Metro” će nastaviti da snažno razvija saradnju sa domaćim proizvođačima. Za samo dve godine broj srpskih kompanija koje su uključene u program trgovačkih robnih marki je udvostručen”, kaže Roberto Mankuzo, generalni direktor „Metroa” za Srbiju.

Ekonomisti smatraju da je, u situaciji kada nemamo jak domaći trgovinski lanac, koji bi bio regionalni igrač, nerealno pričati o velikom izvozu srpske robe kroz ove kanale. Kažu i da nema ničeg neprirodnog strani lanac s dolaskom u našu zemlju sa sobom donese i robu svojih proizvođača.

“To je normalno, ali ja bih više voleo da mi imamo veći broj jakih domaćih trgovinskih kuća koje bi mogle da izađu u region. Prodajom „Maksija” Belgijancima to smo izgubili, a treba reći da će i „Lidl” kada ovde dođe doneti određenu količinu robe iz Nemačke”, objašnjava Goran Nikolić, ekonomista Instituta za evropske studije.

Prema njegovim rečima, trgovinske kuće su uvek bile dobar put za plasman robe na druga tržišta, naročito kroz privatne robne marke, kojih je sve više.

“Domaći trgovinski lanci su prirodno povezani sa domaćim firmama i u zajedničkom im je interesu nastup i na drugim tržištima”, zaključuje Nikolić.

U najvećim trgovinskim lancima kod nas je oko 75 odsto naše robe, dok ostatak otpada na uvozne artikle. Srpski proizvođači su najzastupljeniji u prehrani, dok je većina uvoznih proizvoda iz kategorije tekstila, tehnike i južnog voća. Treba reći i to da, za razliku od zemalja regiona, u našoj zemlji godinama nije bilo vidljivije kampanje koja bi podržala kupovinu domaćih proizvoda.

Izvor: Politika
Foto : Freedigitalphotos.net

Povezane vesti:

Najveći poslovni sistem u tranzicionim zemljama: Agrokor postao većinski vlasnik Merkatora
Protive se prodaji: Slovenci ne daju Merkator hrvatskom Agrokoru
Tramvaji preko Mosta na Adi neće krenuti pre 2015. godine
Fleksibilni rad: Prednosti, mane i moguće zloupotrebe

Ostavi komentar