Iako će iduće godine proslaviti deceniju zajedničkog života, našeg proslavljenog odbojkaša i potpredsednika Odbojkaškog saveza Srbije Vladimira - Vanju Grbića i njegovu suprugu, karatistkinju Saru i dalje vezuju ista strast i jaka osećanja kao i kada su na leto 2000. godine izgovorili sudbonosno "da". Njihove ćerke, petogodišnja Ina i trogodišnja Una, dodatno su produbile emocije između slavnog sportskog para. Od početka veze Vanji je Sara bila najveća podrška, a tako je i danas, kada je ovaj vrhunski sportista odlučio da napravi pauzu u profesionalnoj karijeri i da sa porodicom nastavi život u Novom Sadu. ”Samo do pre godinu dana moj život je bio precizno uređen. Jedino o čemu je trebalo da brinem i što mi je bilo važno je da pružim maksimum na terenu, dok su o nekim običnim stvarima, poput plaćanja računa, umesto mene brinuli drugi. Posle dve decenije ponovo sam u Srbiji, i polako se navikavam na život 'običnog' čoveka, što je za mene velika novina”, kaže Vanja za novi broj magazina "Hello!". Sara tvrdi da ga u potpunosti razume, jer je i sama prošla kroz sličnu situaciju: "Kada smo Vanja i ja posle venčanja otputovali u Japan, bilo mi je veoma teško, jer tamo nikoga nisam poznavala, bila sam daleko od porodice i prijatelja. Vanja je morao da se posveti profesionalnim obavezama, pa sam veći deo dana provodila sama. Iako su Japanci vrlo ljubazan i kulturan narod, ne bih volela da ponovo živim tamo”, rekla je Sara, koja se za muža udala posle tri meseca zabavljanja. Imaju iste životne stavove i principe, a to je, kažu supružnici, najvažnije za dobar brak."Naše svađe nikada ne traju više od petnaest minuta, jer ne postoji nijedan problem koji ne možemo da rešimo razgovorom", kaže glava porodica, a njegova lepša polovina dodaje: "Za dobar brak najbitniji su česti i iskreni razgovori između partnera, jer bez toga oni ne mogu ni emotivno ni intelektualno da budu bliski. Dešava se da mnogi ljudi očekuju nešto od voljene osobe, a nikada joj ne pričaju o svojim željama, pa žive u zabludi da će partner znati kakve su njegove potrebe. Da nam se tako nešto ne bi desilo i da se ne bismo udaljili jedno od drugog, uvek kažemo sve što mislimo". Grbići kažu da sve svoje obaveze podređuju ćerkama, ali ne spadaju u roditelje koji žele deci bilo šta da nametnu. Ipak, neminovno da su njihove ćerke uz njih upućene u sport. Da li će odlučiti da se time profesionalno bave, tek će se videti, ali roditelji će ih podržati u njihovim odlukama. Opširniji intervju pročitajte u novom broju magazina “Hello!”