Saša Matić ne voli mnogo da priča o privatnom životu, ali zna se da je oženjen je sa Anđelijom, sa kojom ima dve ćerke, Aleksandru i Taru. "Žao mi je što malo vremena provodim sa porodicom. Ali šta ću, kada sam izabrao pevanje. Kada dođem s puta, vreme provodim isključivo sa porodicom i dragim prijateljima. Znam da im nedostajem i zbog toga ne želim da im kvarim ritam života na koji su navikli. Volim da se prilagodim deci, osluškujem njihove želje i trudim se da im ispunim sve što zamisle. Prepuštam im da biraju šta hoće da radimo i gde da idemo. Sa starijom Aleksandrom najviše volim da pričam o tome šta je naučila u vrtiću i povremeno joj pomažem. Imam osećaj da će Tara imati istančaniji sluh od Anje koju muzika samo ponekad zainteresuje", kaže Saša Matić za "Vesti". On je muzičarski zanat počeo da kuje po beogradskim kafanama još kao srednjoškolac. I dan-danas pamti očev šamar zbog bekstva sa časova klavira, ali se ne kaje što nije upisao Muzičku akademiju. Vatreno krštenje imao je u restoranu "Tržnica" na Banovom brdu kada je zapevao "Zajdi, zajdi", nakon čega je poželeo da zagrli oduševljene goste. Kako kaže, nikada tokom karijere nije imao neprijatnosti. "Pevao sam i svirao i podzemlju, i profesorima, i lekarima... Svi su uživali u mojim pesmama. Ni devedesetih, ratnih godina, ne pamtim nijedan ružan događaj. Sve sam svirao i pevao, od sevdalinki do pesme "Morem plovi jedna mala barka". Na primer, pevao sam na svadbi u Beogradu i izvodio neku pesmu od Lea Martina, a gosti su mi rekli: 'Ma sviraj neku ćirilicu'. Svirao sam i na svadbama i na ispraćajima pod šatrama i ničeg se ne stidim. Sve što sam postigao je zahvaljujući ogromnom trudu i radu", kaže Saša.