Da li će nas Milan Stanković predstavljati na „Evroviziji“ ili ne, pitanje je kojim se bavi cela Srbija! Naviknuti da se razumemo u sve (čitaj: fudbal, košarku, muziku, glumu...), a po principu „da mene neko pita“, čitava nacija polemiše da li je mladi pevač dovoljno dobar da stane ispred srpske trobojke. Ipak, ako ćemo po većini, a pogotovu po svetski priznatom Goranu Bregoviću, poznati plavušan bio bi i te kako dobar izbor.

Prija li ti što se već nedeljama spekuliše da si jedan od glavnih favorita za odlazak na „Evrosong“?
Bio sam na turneji po Australiji pa nisam preterano upućen u zbivanja na našoj sceni. Iskren da budem, ne znam ni kakve su konačne propozicije kada je priča koju pominješ u pitanju, ali razume se da mi imponuje ako sam zaista jedan od glavnih favorita.

U prošlom broju „Sveta“ većina od pedeset anketiranih pevača smatra da si ti najbolji mogući izbor.
Drago mi je zbog toga i veliko hvala svim kolegama! U svakom slučaju, ako bi se desilo da predstavljam našu zemlju na „Evrosongu“, bila bi mi velika čast.

Muzika koju izvodiš nema nimalo sličnosti sa pesmama koje je Brega spremio, a koje obiluju zvukom trube i narodnjačkim melosom. Hoće li ti to biti problem?
Muzika koju stvara Goran Bregović ima univerzalne vrednosti, koje je Evropa odavno prepoznala. Neće mi biti problem da pevački iznesem sve što zamisli jer se odlično snalazim u pevanju svih muzičkih stilova.

U kome vidiš najveću konkurenciju od kolega koji se u kontekstu odlaska u Oslo pominju u medijima?
Zaista ne znam ko je sve u igri. Bilo kako bilo, voleo bih da nas na tako prestižnom takmičenju kao što je „Evrosong“ predstavlja neko ko će biti primećen po stasu, glasu, energiji, harizmi, nastupu... Neko ko sve to da poseduje najveća mi je konkurencija.

Plašiš li se da pored Emine Jahović nećeš imati šanse, budući da je ona ekskluzivac muzičke produkcije Javnog servisa?
(smeh)... Kakve zaključke vi novinari donosite, to je čudo jedno! Meni to, iskreno, nije ni palo na pamet. Mislim da bi na „Evrosongu“ trebalo da učestvuje predstavnik Srbije, bez obzira na to da li izdaje za „PGP-RTS“, „Grand“, „Siti rekords“ ili nekog drugog. Bira se izvođač, a ne izdavačka kuća. Iskreno se nadam da će ljudi koji o tome odlučuju birati ni po babu ni po stričevima.

Kada kažeš predstavnik Srbije, aludiraš li to na Emininu nacionalnu pripadnost?
Taman posla. Poražavajuće je svrstavati ljude u bilo kakve grupe. Svako od nas ima svoje kvalitete. Ako je neko, primera radi, odličan lekar, glumac, ali pre svega dobra osoba, nije važno koje je nacionalnosti. Zbog prirode posla kojim se bavim često putujem i srećem ljude različitih verskih i nacionalnih pripadnosti i običaja.

Pogađa li te Bregina izjava „I mi geja za trku imamo“ kojom je, prema mnogima, aludirao na tebe?
Polako, polako... Bregović je negirao da je mislio na mene. Jedini koji je, kako kažeš, aludirao na to jeste taj neki kvazinovinar kome je takva ideja očigledno i više nego atraktivna. Mada, mislim da i sam znaš šta je zapravo rečeno, ali eto, malo se praviš lud zarad što bombastičnije priče.

Misliš li da gej lobi zaista vlada „Evrosongom“?
Nisam primetio. Mada, sve je moguće. Što se lobija i glasanja tiče, nije tajna da se neke zemlje drže zajedno i skoro se unapred zna ko će kome dati maksimalan broj bodova. Eto, to je ono što sam kao prosečan gledalac zapazio.

Šta je sa komentarima da je nedopustivo da nas u Oslu predstavlja narodnjak, već neko iz pop branše?
Ta tema je toliko izlizana da mi je mrsko bilo šta da komentarišem. Za sebe mogu da kažem da na nastupima podjednako dobro i sa istim žarom pevam i sevdalinke, i rok, i pop. Za dobrog pevača pesma ne sme da bude problem, bez obzira na stil muzike kojem pripada.

Kakve utiske nosiš sa turneje po Australiji?
Pored svih lepih stvari koje sam video i doživeo, najdraže mi je što nas je publika i više nego srdačno prihvatila. Posebna je emocija kada tako daleko pevaš svom narodu.

Čudo da kao većina tvojih kolega nisi potrčao da se slikaš u „Versaće“ hotelu.
Ne znam što te to čudi kada sam ja u pitanju. Iskreno, nadam se da je prošlo vreme tog prizemnog utrkivanja oko brendova. Predlažem takmičenje u nekoj drugoj disciplini. Na primer, originalnosti. Dakle, bez identičnih komada garderobe, bez pokradenih stajlinga i pesama... Važno je biti dovoljno atraktivan i ubediti javnost da zaslužuješ epitet zvezde. Traži se (smeh)...

Priča se da je Miloš, brat Ane Ivanović, odlepio za Radom.
A onda je mrmot zavio čokoladu u papir (smeh)...

Vidiš li konkurenciju u njemu?
Nažalost, Ana je ispala iz takmičenja kada smo došli u Australiju, pa mi se nije ukazala prilika da upoznam Ivanoviće. U svakom slučaju, degutantno je da u ovakvom kontekstu pominjete tog momka.

Rada i ti ćete u aprilu obeležiti dve godine zabavljanja, a ljudi vam još ne veruju da ste zajedno.
Na žalost ili na sreću, veoma rano sam shvatio da veliko interesovanje javnosti i uplitanje medija u privatni život deluju destruktivno. Zbog toga sam odlučio da ubuduće sve detalje na tu temu iznosim samo onda kada za tim osetim potrebu, a trenutno nisam u takvom raspoloženju. Nadam se da će publika imati razumevanja za to.

Jeste li na turneji delili krevet?
Nećemo na tu temu.

A jesi li se u Australiji snabdeo donjim vešom, budući da si nedavno uhvaćen kako nosiš iste gaće kao i pre više od dve godine?
Od prvog honorara mami sam kupio magičnu mašinu koja koristi čarobni prašak, pa mi veš ostaje večno nov. Tako jedne gaće mogu da nosim godinama a da se ne raspadnu. Eto. Šta drugo da ti odgovorim? Prvo su bile šiške, plombe, pa sada donji veš... Šta je sledeće?

Sledeće je da mi odgovoriš na pitanje jesi li u Australiji pazario nove gaće?
Rekoh ti, nema potrebe, ove mi još traju!

...nastavak intervjua pročitajte u novom broju "Sveta".