Prošlo je dvanaest godina otkako je Milan Marić u čuvenom filmu „Rane“ izgovorio kultnu repliku: „Šta je bilo, miševi?!“ Istu rečenicu Švaba sada može da uputi i svojim cimerima sa kojima je mesec dana delio Bigijeve odaje, s obzirom na to da je iz kuće na Košutnjaku izašao kao pobednik, što će reći sa 50.000 evra.

Jesi li iznenađen pobedom?
Čuj, da li sam iznenađen... Ne mogu da verujem da je neko trošio novac kako bi glasao za mene.

Priča se da si osvojio premiju jer si zaposlen u „Imoušnu“.
Ne želim ni da razmišljam o tome. Radio sam na seriji „Žene sa Dedinja“ koju realizuju oni, ali taj ugovor davno je istekao. Od tada nemam nikakve veze sa njima. Moguće je da su me tamo primetili i setili se da me zovu u šou. U svakom slučaju, hvala im na tome. Na neki način su mi promenili život.

Ko ti je najviše smetao u Kući?
U nekim trenucima svi! Tada sam se obično osamljivao i sabirao misli.

Baš zbog takvih stvari mnogi smatraju da se ponašaš čudno.
Šta je čudno u tome što ponekad želim da budem sam?!

Čudno je što si pričao sam sa sobom.
To je samo razmišljanje naglas. Svi to radimo.

Sklanjao si se svaki put kada bi neko ušao u konflikt. Na taj način si pokušao da pridobiješ publiku?
Ne, takav sam i privatno. Ne volim ni ton da povisim, a kamoli sa nekim da ulazim u raspravu. Čudi me da moji cimeri nisu znali da se kontrolišu, jer sam ja posle dvadesete shvatio da se ne treba svađati. Oni očigledno nisu, pošto u ozbiljnim godinama pribegavaju primitivnim rešavanjima problema.

Pa i ti si se svađao sa Bokijem.
Nisam se svađao, već raspravljao. Prvih nekoliko dana imali smo nesuglasice jer sam smatrao da je preterao sa razmaženim ponašanjem. On je možda velika zvezda u Makedoniji, ali u Kući bi trebalo da smo svi isti, zar ne?

Meni se čini da nisi mogao da prihvatiš njegov fazon.
Ma koliko bilo neuobičajeno i čudno, to je nešto što je njegovo. Kad sam ga prvi put ugledao, bio mi je i više nego smešan sa onim mašnicama i štiklicama. Ipak, shvatio sam da nije loš čovek, a to je najbitnije.

Pitao si ga zašto ne prizna da je gej.
Ne sećam se da sam ga to pitao.

Jesi, kada ste pričali na tu temu.
Onda mora da je on taj koji je potencirao tu priču. Da li je gej ili nije, to je samo njegova stvar.

Šta ti misliš?
Bez komentara. Nema ja tu šta da mislim.

Zašto nisi sugerisao Eri da se ne ponaša onako prema Lepoj?
Pokušao sam nekoliko puta, ali on je čudan čovek i nije hteo da me sluša. Lepa Lukić je fenomenalna! Prava dama! Duhovita, šarmantna i nije zaslužila da joj bilo ko od nas uputi ijednu ružnu reč.

Ko je bio tvoj favorit za pobedu?
Ervin, zato što je najbolji čovek od svih koji su se našli u Kući.

Nisi krio da ti se Ena dopala.
To je istina. Ena je lepa, zgodna, ima fine manire. Takve devojke me i inače privlače.

Reče da ti se sviđa čak i njen bezobrazluk.
Ne znam šta mi bi da kažem tako nešto. Ona je malo i uobražena, drska, bahata i bezobrazna. Zato sam u jednom trenutku i skapirao da nije za mene, te njene osobine su me odbile i rekao sam sebi: Milane, šta će ti takva...

Je l' te povredilo to što te nije konstantovala?
Ma, nije. Nije ni prva ni poslednja. Kad sam video da s njene strane ne postoji ništa, i dalje sam joj delio komplimente, ali kad sam shvatio da joj i to smeta, prestao sam. Nisam smeo da povredim maminu devojčicu. Da se ne rasplače (smeh)...

Ona je izjavila da se plašila tvog bolesnog pogleda.
Stvarno ne znam kako sam je to posmatrao. Možda je njoj zaljubljenost izgledala kao bolest. Možda je niko nikad nije posmatrao kao princezu, već kao objekat, pa joj je bilo čudno. Niko me se nikad nije plašio, pa ne mora ni Ena. Bezbedna je, veruj mi...nastavak pročitajte u novom broju "Sveta"


Podeli sa prijateljima