Nekadašnja mis Jugoslavije, poznati model Jelena Jakovljević odlučila je da posle kraće pauze napusti Italiju i nastavi svoju karijeru u Dubaiju. Za vrlo kratko vreme uradila je nekoliko editorijala, naslovnih strana, snimila mnoštvo reklama za najeminentnije modne kuće, a pojavila se i na tamošnjoj "Nedelji mode".

"U Dubaiju nemaju internacionalne modele za kampanje, pa dobijam više ponuda nego njihove devojke, jer imam više iskustva. Ovaj posao ne radim toliko iz ljubavi koliko zbog para, i jugoslovensko tržište me zbog toga ne interesuje, osim ako nisu u pitanju veliki poslovi", kaže Jelena sa kojom smo razgovarali prilikom njene kratke posete Beogradu. Svesna da nikad nije bila miljenica domaće modne scene, ne krije da sada kada je napravila ime u modnom svetu, ona odlučuje za koga će raditi i po kojim uslovima. "Niko mi nije pomogao u izgradnji karijere u Jugoslaviji i nemam kome da vraćam dugove. Ne pratim domaću modnu scenu ali nije tajna da su honorari ovde vrlo niski, pa kad naše manekenke vide koliko se plaća 'mackanje' ceo dan da bi se izašlo na pistu, shvate da je bolje da se posvete nekom drugom poslu. Pa, devojke koje rade na benzinskim pumpama više zarađuju od naših manekenki!"

 

Ne znam kako ovde funkcioniše modno tržište, jer me nikad nije interesovao Beograd. Ja sam dete sa sela koje se jedva snašlo u Novom Sadu i kad sam odlučila da se bavim ovim poslom, roditelji su me pustili da odem u Milano, ali ne i u Beograd! Ne pratim našu modnu scenu jer mislim da je sve "izlobirano", ali to ne znači da sam u svađi sa ljudima iz ovdašnjeg modnog sveta. Izuzetno poštujem Nadu Momirović, vlasnicu "Mone" i jedino za tu kuću sam radila, a za ostale modne kuće nemam želju da radim. I pored loše nadoknade, manekenstvo je poslednjih godina najpoželjnija profesija za mnoge mlade devojke. Zašto ih toliko privlači pista, ako ne zbog toga što je to odskočna daska za inostranu karijeru. Manekenstvo ne predstavlja sjaj i glamur, kao što te devojčice misle gledajući priloge sa revija i listajući modne časopise... Lepo je kad dođeš u diskoteku, uđeš na na VIP ulaz, dobiješ svoj separe u kojem te čeka "kristal" koji ćeš piti sa drugaricama, ili kad ti modne kuće napakuju punu kesu poklona, ali doći do tog statusa nije lako. Moraš da budeš gladan i žedan, da se "lomataš", a na kraju, kad sve postigneš, i to dosadi.

 

 

Ima i toga! Meni kažu: "Jao, svi tvoji frajeri su bili dobre prilike". Ako ti se pruži prilika da budeš da dobrim, bogatim i uspešnim frajerom, normalno je da ćeš to uraditi, zar ne? Nije istina da samo manekenke traže uspešne muškarce, to želi svaka devojka.

 

Nemam vremena za ljubavni život. Imam faze, tzv. crne rupe, kad radim neprekidno: skupljam pare, planiram, idem napred i molim Boga da se ne zaljubim, jer kad se to desi, načisto odlepim!

 

Manekenke se zabavljaju sa sportistima, ali to ne znači da ne bih bila u vezi sa dečkom koji se bavi nekim drugim poslom. Devojke ih vole, pa zašto bih ja bila izuzetak. To nema presudnu ulogu, bolje je da se zabavljam sa sportistom nego sa mafijašem. Slično je i u Italiji, gde se recimo fudbaleri zabavljaju sa fotomodelima. Otkako sam postala mis, dospela sam u žižu interesovanja javnosti, iako ne živim u Beogradu, ne družim se sa ljudima iz domaćeg džet seta, ne izlazim... Znam neke naše sportiste, ali za mene su vezivali tračeve možda i zbog toga što sam iskrena pa sam se nekome možda slučajno zamerila. U Beogradu se sve zna o javnim ličnostima, s kim piju kafu ili idu u krevet, a o mom privatnom životu se ne zna ništa, i većina onoga što se o meni piše su tračevi. A u Dubaiju nemaju baš neke sportiste, a ni frajere.

 

Naravno!

 

 

Nemam komentar.

 

Pa, na tom planu, trenutno, nema ništa interesantno... Kada sam bila mlađa, želela sam da imam dečka i svaka moja veza se razvila slučajno. Nikad nisam planirala da mi se "desi ljubav", a trenutno zbog mnogobrojnih obaveza nemam priliku da imam dečka. Arapi su izuzetni džentlmeni, ne napadaju devojke i ne trude se oko njih jer ako mogu da imaju Leticiju Kastu i Naomi Kembel, zašto bi se maltretirali oko mene? Držim se pravila da ne može da mi se desi ono što ne želim, ja biram frajera koji mi se sviđa. Ne dozvoljavam da budem izabrana, zato i nisam doživela bilo kakvu neprijatnost.

 

Volela sam takve budale, pa više ne znam! Koliko god želim miran život, petoro dece i slično, sebe ne vidim u braku. Moji bivši mladići su imali sve kvalitete, a ja se nisam udala... Uostalom, brak se ne planira, to se jednostavno - desi. Muškarac mora da me "vuče" napred, jer ako sam sa 23 godine sebi uspela da obezbedim egzistenciju, ne treba mi tip koji će da me sputava. On može i da, ako treba, lupi šakom o sto, ali da bude pravi muškarac, ne volim nesigurne tipove koji zacvile čim podviknem.

 

Dešavalo se da povremeno budu posesivni... Moj dečko nema pravo da se meša u moj posao. Shvatila sam da moram da imam svoj život, i da iako imam dečka, on nema pravo da se meša u moja prijateljstva i odnose sa drugim ljudima. Ne kažem da sam idealna, ali ne dam na sebe! Iako smo svedoci toga da se parovi sve češće razvode, tražim muškarca koji će mi biti partner do kraja života.