Ako je ko poslednjih meseci bio tema žute štampe, onda je to svakako Indira Radić. Jer, posle prekida sedmogodišnje veze, poslovne i emotivne, sa muzičarem Goranom Ratkovićem Raletom pevačici ne polazi za rukom da se odbrani od medijskih nagađanja. Uveliko joj je dodeljen i novi frajer, ni manje ni više ministarskog kalibra... S druge strane, Indira je, osim u nekoliko navrata, uglavnom ostala nema na sve spekulacije. Čak je i na pitanja o raskidu s Raletom odgovarala uglavnom šturo, odbijajući da prizna da su ikada i bili u vezi... „Toliko toga nam se dešva u zemlji da mislim da je suludo perifernim stvarima pridavati značaj. Kada nešto traje toliko dugo, logično je da će vremenom doći do zasićenja i pada energije. Upravo se to desilo između Raleta i mene“, pojašnjava na početku razgovora kovrdžava folkerka.

Priča se da je Braja jedva dočekao prekid vaše saradnje, pa te je brže-bolje pozvao i ponudio ti svoje pesme.
Istina je da sam ja njega zvala. Braja odlično poznaje moj senzibilizitet, pošto smo i ranije sarađivali. On mi je napisao pesmu „Šta će žena sama u kafani“. Bila sam u kontaktu sa mnogo autora, ali su Braja i Romario bili najekspeditivniji, a i ponudili su mi kompozicije koje su mi se dopale na prvo slušanje. Htela sam nešto inovativno i drugačije.

Vratimo se na Raleta. Da li ste posle svega u kontaktu?
Naravno! On je moj najiskreniji i najodaniji prijatelj sa estrade i to niko i ništa ne može da promeni. Rale je retko kvalitetna osoba. Čujemo se svaki put kada osetimo potrebu. Nije to ništa pretenciozno, pa se ne zivkamo svaki dan, ali kad se čujemo to je iskreno i iz srca. Nemam problem da potražim savet od njega, baš kao i on od mene, jer znamo da između nas nema lažnog dodvoravanja i loših namera.

Dobro upućeni tvrde da je kraj vaše poslovne saradnje zapravo posledica kraha vaše emotivne veze.
Totalna budalaština! Ma šta ko mislio, Rale i ja nikada nismo delili krov i postelju. On je imao svoj život, baš kao i ja svoj.

Kako onda komentarišeš to što je uz njegovo ime uvek išlo ono „Indirin dečko“?
To je žalosno. Goran Ratković Rale je neko ko je izgradio svoje ime u muzičkom svetu, neko ko je i te kako poštovan i cenjen. Jadno je da jednog takvog umetnika nazivaju Indirinim kučetom ili mene njegovim mantilom. Pravu istinu znamo nas dvoje i ne želim da reagujem na takve spekulacije. Još uvek ni sa kim nisam živela u zajednici, delila ključ, kuću, auto, novčanik. Što se kaže, taj se još nije rodio.

Nisu retki ni oni koji tvrde da si nezadovoljna kako ti je prošao poslednji album, te si ga zato škartirala.
Molim?! „Heroji“, „U dobru i u zlu, „Na trapezu“... To nije CD, to je remek-delo! Ubeđena sam da će se te pesme tek čuti, jer su i više nego kvalitetne. U moru svega i svačega, hiperprodukcije pa i ekonomske krize, ne može sve isplivati niti se ispratiti na adekvatan način. Iako sam poslednjih godina aktivno snimala albume, nisam bila toliko ažurna kada je reč o medijskom eksponiranju. Naprosto, nisam imala snage da radim velike turneje, da se utrkujem s ostalima, javljam paparacima gde će me čekati limuzina, izmišljam neistine o sebi... To nisam ja! Kada imam šta da kažem, tu sam, a da li će me to koštati mesta na estradnoj lestvici, ne obazirem se. Prave vrednosti i kvalitet nemaju rok trajanja, a ja želim da trajem. Čak i kada padnem, podignem se iz pepela kao feniks i furam dalje. Takva mi je karma.

Znači li to da još uvek nisi doživela vrhunac svoje karijere?
Što se popularnosti tiče, o tome zaista ne razmišljam. Kada čovek izgubi kontrolu, to je kao da je iskočio iz aviona bez padobrana, a takvih je mnogo. U doba ratova, nemaštine i svega što nam se unazad dešavalo uspela sam da pevam i budem popularna na čitavom Balkanu, da se moje pesme izvode na nekoliko jezika, da zahvaljujući njima pevačice u susednim zemljama postanu velike zvezde, da moju „Tetovažu“ čuvena kuća „Vorner“ plasira na austrijsko tržište, da budem prvi narodnjak koji je posle rata zapevao u zagrebačkom „Domu sportova“, da dva puta pred koncert u Ljubljani napravim saobraćajni kolaps... A sve to sam postigla bez skandala i afera, izborivši se isključivo svojim kvalitetima, radom i teškim znojem.

Gde je onda zapelo poslednjih nekoliko godina?
Umor! Posle svega navedenog sasvim je logično da je meni i mojim saradnicima opala energija. Pri tom, sve novo što smo uradili i stvorili dočekano je sa velikim znakom pitanja. Vagali su nam svaki korak, svaki takt... Posle albuma „Zmaj“ sve su mi ocenjivali kao nekvalitetno. Ne slažem se sa takvim komentarima, jer sve te pesme imaju vrednost.

Posle svih uspeha koje si pobrojala nije ti palo na pamet da se oprobaš na inostranom tržištu?
Gde je tu svrha? Recimo, Marija Šerifović sa „Molitvom“, sa kojom je pobedila na „Evroviziji“, svojim i više nego moćnim vokalom i velikim trudom još uvek nije uspela da napravi inostranu karijeru. Ne zaluđujmo se, nikada nisam išla van svojih okvira i domašaja. Nemam afiniteta da pevam na engleskom. Jedna je Madona, Šakira, Bijonse... Imamo toliko kvalitetnih pop pevačica koje nisu uspele da se ostvare na Zapadu, pa je nas folkerke smešno i pominjati. Volim da radim tamo gde mogu da vladam, a ne da se gubim i propadam.

Možda Marijinu karijeru van granica Srbije koči njen izgled?
Tamo se sve gleda, i to je činjenica. I glas i stas, harizma, saradnici, menadžeri, izdavačka kuća... A bitni su i oni koji kad puknu prstima završe sve što treba. Nisu svi svetski izvođači lepi, da se ne lažemo. Kada bi naša Mara izgledala kao Maraja Keri kada se skine u kupaći kostim i zabaci onu njenu raskošnu kosu, verovatno bi već napravila uspeh u inostranstvu, pošto fantastično peva i na engleskom jeziku, a i dikcija joj je savršena. Međutim, čak ni to ne bi bilo dovoljno ako ne bi imala nekog moćnika koji bi je progurao, jer ni izgled više nije presudan. Za Selin Dion se ne može reći da je lepa žena, samo što je vitka i ništa više, Tina Tarner takođe nije lepotica...

Kad već spomenu Madonu, Bijonse i Šakiru, jesi li konačno odlučila s kojom od njih tri želiš da te porede?
Još uvek nisam. Ja sam zapravo Šakira u telu Bijonse, pošto ona nema celulit (smeh)... A sviđaju mi se frajeri kakve Madona fura!

Madona se svojevremeno zabavljala sa košarkašem Denisom Rodmanom. Jesi li ti ikad bila sa crncem?
Jao, jesam (smeh)... Kad sam imala koncert u Parizu upoznala sam jednog fenomenalnog dasu Abdula, za koga se ispostavilo da je veoma imućan biznismen. Dok sam pevala uporno je pokušavao da me zakiti novcem. Sa mnom je bio i moj prijatelj Bata Spasojević, koga sam zamolila da objasni dotičnom da ja nikada ne uzimam bakšiš, ali je on toliko insistirao da je na kraju počeo da trpa novčanice u Batinu torbu. I to sve u apoenima od po 500 evra (smeh)...

I, desi li se šta konkretno među vama?
Ma kakvi. Ali kada je Bata posle svega zavirio u torbu, imao je šta i da vidi. Unutra se nakupilo 5.000 evra. Bili smo u šoku! Sutra uveče smo pozvali Abdula i sa njim otišli u provod i sve parice spiskali (smeh)... Kasnije je on dolazio i u Beograd, ali zbog obaveza, ne zbog mene. Polako, biće prilike.

Nego, čuo sam da ti je nedavno jedan sportista trubio ispod prozora u gluvo doba.
Otkud ti to, majke ti (smeh)... Ma, svega je bilo! I trubili su i slali mi poklončiće i neke lepe porukice... Svakako da ti neću reći ko je šta radio, jer to ne bi imalo smisla.

Šta radiš u takvim situacijama?
Samo pošaljem poruku „Nemoj da trubiš, nisam kući. Javljaju mi komšije da si dosadan“ (smeh)...

Pa što si ga slagala?
Pa da bi otišao (smeh)... Ne primam goste u sitne sate, ne verem se po terasama, ne virim kroz prozore. Toga kod mene nema. Red mora da se zna!

Šta ti radi veverica koju si dobila od bugarskog ministra Mihaila Mikova?
Skače po čitavoj kući i nemam pojma kako da je ukrotim (smeh)... Sve mi je izgrickala, ali je zaista prelepa. Kad spavam, ona dođe i legne dole pored mene, pa spava i ona.

Ne držiš je u zlatnom kavezu?
Samo kad je neposlušna. Možda ću morati da je poklonim zoološkom vrtu jer zbog obaveza ne mogu da joj se posvetim u potpunosti, a kavez ću zadržati. Drugarice mi kažu da ga pretočim u neku lepu, masivnu ogrlicu, ali neću. Pre ću ga, kada za to dođe vreme, pokloniti nekom bugarskom muzeju. Tek da se zna (smeh)...

Šta? Da si se zabavljala sa njihovim ministrom?
Gospodin Mikov je divan čovek. Upoznali smo se u njegovom rodnom Vidinu, kada sam pevala u sklopu predizborne kampanje. Tamo sam bila smeštena u predsedničkom apartmanu i zaista me je ispoštovao kao najveću damu na svetu. On je porodičan čovek, a ja se nikada nisam mešala u tuđe brakove. Mogu doći samo u već rastavljene (smeh)...

Vidim ja da tebi ne bi smetalo da budeš gospođa ministarka...
Pa da znaš da ne bi! Ko zna kakvog ću ministra ja tek da ukačim, a možda ga već i imam. Inače, ove godine skijam u Bugarskoj (smeh)...

Za Bugare kažu da su dobri ljubavnici.
Jesu! Šta dobri, sjajni!

Znači, probala si! Bije ih glas i da su obdareni.
(smeh)... Pa sad... Bitno je da mi gajimo dobre međunarodne i pogranične odnose, da se poštujemo, a ovo ostalo manje-više.

E, sad... Još ćeš mi reći da ženama nije bitna veličina polnog organa.
Ma sigurno da je i to bitno. Mislim, ko voli smoki (smeh)... Šta mi vredi da vozim „fiću“ kojem su pukle sve četiri gume! Šalu na stranu, mora muškarac mnogim kvalitetima da raspolaže da bi osvojio ženu koja zna šta hoće. Ne mora to da bude baš XXL veličina, ali... nastavak pročitajte u novom broju "Sveta"