Mnogi su se iznanadili kad su čuli da će 14. februara "Hari Mata Hari" pevati u diskoteci "Trezor", jer su mislili da jedna od najvećih zvezda one nekadašnje, velike Jugoslavije neće nastupati u prostoru manjem od Sava centra. Kada smo mu to pomenuli rekao nam je:

"Pre dve godine album 'Baš ti lijepo stoje suze' promovisali smo koncertima u velikim gradovima, a zatim smo se posvetili poklonicima naše muzike koji žive po celom svetu. Razmišljajući o načinu na koji ćemo obeležiti sedamnaest godina postojanja grupe 'Hari Mata Hari', odlučili smo da to bude u malo intimnijoj atmosferi, u tri nama najdraža grada. U septembru, kad je bilo tačno sedamnaest godina od dana kad smo se okupili, nastupili smo u poznatom sarajevskom klubu 'Akva'. Te večeri nas je slušalo skoro šest hiljada ljudi. U Beogradu smo odabrali klub 'Trezor', gde smo gostovali baš za Dan zaljubljenih, a trinaest dana kasnije ćemo u Zagrebu gostovati u klubu 'Best'. Dvadeset sedmi februar je za mene važan datum, jer sam tog dana sreo, trenutno, meni najdražu osobu."

 

Nikad nisam voleo da pričam na tu temu, a nameravam da tako bude i ubuduće. Mislim da bi bilo mnogo lepše kada bi novine manje pisale o privatnom životu javnih ličnosti, a ne da iznose sve degutantne detalje. Iako sve može da se uobliči na kulturan način, skoro svi vole da priču konkretizuju do banalnosti. Kad dospe do novina, sve zvuči ili tragično ili skandalozno, čak i kad u stvarnosti nije tako. Sažeto rečeno, u mom životu su se desile promene, ali, na moju sreću, bez mnogo skandala.

 

 

Video sam tekstove u kojima je pisano o saradnji koja je, navodno, odbijena. Nikakvih privatnih varijanti nije bilo, što je i logično kad se ima u vidu da sam i s njom i s njenim dečkom Saletom dobar drug. Pričali smo o njenom eventualnom gostovanju na mojim koncertima i njihovoj želji da joj napravim neke pesme, ali ja ne stižem da pišem ni za nas. Svi razgovori su bili veoma neodređeni, a neko je od toga napravio događaj. U štampi ništa što je normalno nije normalno, već se ide po sistemu: "Ajde da to malo drugačije uobličimo ili izobličimo". Vremenom sam shvatio da je urednicima komercijala važnija od svega. Čini mi se da oni misle da ljudi vole da o nama čitaju samo negativne stvari. Siguran sam da nije tako.

 

To čine pevači koji se tek afirmišu, jer veruju da će se na taj način dodvoriti logici urednika.

 

Mislim da žene više vole oženjene muškarce! Prave žene znaju da su pravi muškarci već "rasprodati".

 

To su pogrešni motivi ljubavi. Takve dečje bolesti sam davno preležao.

 

Isključivo na poslovnom planu! Ne vidim kako bi mogle da utiču na moj muški ego, kad svi znamo da mediji i od ružnog pačeta naprave labuda. Kud ćeš dalje kad je Al Paćino frajer. Ne želim da demistifikujem javne ličnosti, jer među nama ima sjajnih osoba, ali ima i onih drugih. Ali, siguran sam da mediji ne daju realnu sliku.

 

Minhen je, na neki način, odabran da bih u miru stvarao, da bih mogao da šetam ulicom, a da znam da me ne prate "pogledi", jednostavno - da imam mogućnost da uživam u privatnosti. S druge strane, Sarajevo me spušta na zemlju, jer te u rodnom gradu uvek gledaju istim očima kao dok si bio mali. Dolazak u centre medijske moći, kao što su Beograd i Zagreb, daje mi potvrdu mog rada. Uticaji tih gradova održavaju moju mentalnu ravnotežu.

 

 

Ne slavim nijedan praznik, jer mi nije dato dovoljno slobodnog vremena da bih mogao da uživam u tim malim, lepim stvarima. Kad sam bio dete, Nova godina i rođendani su imali smisla. Tada su mi čak i praznici nekadašnje države, kao što je 29. novembar, pružali radost. Pošto sam odmalena pevao i na taj način se prezentovao svojoj okolini, ti praznici su mi tada bili dobrodošli. U krajnjoj liniji, to je bila dobra prilika za "udvaranje" nastavnicima i profesorima koji su mi posle tih mojih nastupa ispravljali loše ocene.

 

Ma "smrznem se". Ne sviđa mi se ni frizura, ni garderoba koju sam nosio. Slično je i kad gledam stare fotografije mojih kolega. Moram da priznam da mi deluju malo cirkusantski, ali to je valjda prirodno. Pretpostavljam da svi tako reaguju.

 

Ne znam detalje, ali mislim da je super fora. Bilo bi dobro da to rade ljudi koji su trenutno aktuelni, a ne samo oni koji time pokušavaju da dođu u žižu interesovanja. Još bolje bi bilo kad oni, koji su sada najpopularniji, ne bi imali komplekse, već kada bi bili spremni na saradnju, kao što su učinila tri tenora.

 

Zašto ne bih? Problem je što u našem poslu nema ni diskografskog sistema, ni organizatorskog znanja, već smo svi, na neki način, samostalni. Funkcionišemo kao lavovi koji lutaju džunglom i bore se. U svetu dobar deo posla rade menadžeri, a na mnogo toga utiče krupan kapital, što ovde nije slučaj. Ja nemam razloga da pevam zajedno sa Zdravkom Čolićem, jer će ne samo isti broj ljudi, već i isti ljudi doći i ako pevamo pojedinačno. Samo neko ko ima poslovni sluh kao ljudi na Zapadu, a pritom je spreman da mnogo novca uloži u plasman nove forme, može da čini takve korake.

 

To nema veze sa istinom. Generalno, vrlo sam racionalan, ali ne kad je reč o novcu. Moj menadžer Pana mi često kaže: "U svemu imaš meru, osim kad su u pitanju pare i ljubav".

 

To je napisao neko ko nije znao pravu sumu. Stan je bio skuplji, a da zlo bude veće - nije ništa posebno. Stanovi, koji se smatraju specijalnim, staju milione i milione maraka. Ovaj moj je sasvim običan. Uzeo sam ga da bih imao mir da mogu da radim. Tokom svih ovih godina, platio sam toliko hotelskih računa, da sam od tog novca mogao da kupim još jedan stan.

 

Brojna putovanja i koncerti koje smo imali tokom poslednje dve godine nisu nam ostavljali dovoljno vremena da bismo ispoljili kreativnost. Ipak, mogu da se pohvalim da sam uspeo da napravim skicu za novu ploču, ali se put od skice do gotove tonske slike ne prelazi brzo. Stalno želim da u zvuk grupe "Hari Mata Hari" unesem nešto novo, a da bi se to postiglo, u studiju treba provesti dosta vremena.